Škotsko ostrvo Eig poznato je po tome što je jedno od najzelenijih ostrva na svetu. Ipak, ovo ostrvo poznato je i kao ostrvo koje čak 90 odsto energije koju koristi dobija iz obnovljivih izvora energije, piše Inhabitat. Solarni paneli, vetrenjače i hidroelektrična postrojenja zadovoljavaju potrebe svih žitelja ovog ostrva, te Eig ponosno nosi i titulu prvog „samo-dovoljnog“ ostrva.

U nedelju, 2. februara biće obeležen Svetski dan močvara, odnosno dan vlažnih – ramsarskih područja. Palić, Obedska i Carska bara, Pešter, Slano Kopovo, Labudovo okno, Zasavica, Gornje Podunavlje, Vlasinsko jezero i Koviljsko-petrovaradinski rit, ukupno 10 samsarskih  područja u našoj zemlji nalayi se na listi Samsarske konvencije sa još skoro 3000 područja neverovatne lepote koja traže posebnu pažnju i zaštitu.

Često čujemo da novac ne raste na drveću, ali „drvo želja“ u Velikoj Britaniji izgleda da protivreči ovoj tvrdnji. Na prvi pogled ovo drvo se ni po čemu ne izdvaja od ostalih. Međutim, ukoliko se zagledate videćete na hiljade novčića koji su utisnuti u koru stabla. Ovih drveća ima u nekoliko šuma širom Engleske, najviše u blizini mesta Kumbrija i Portmejron.

Kineski čelnici pokušavaju da reše problem sve većeg zagađenja kojima su izloženi žitelji ove zemlje. Alarm za uzbunu ponovo se oglasio u petak, kada je zabeležena rekordna koncentracija toksičnih čestica u vazduhu, i to čak 24 puta veća od dozvoljene. Kako bi smanjila emisiju štetnih gasova, gusti smog, zagađenja iz saobraćaja i industrijskih pogona, vlada druge najmnogoljudnije zemlje prema nezvaničnim informacijama planira da uloži oko 270 milijardi dolara do 2015. godine u projekte koji će to omogućiti.

Topi se led sa Antartika, osetno raste temperatura, menja se svet flore i faune kakav poznajemo, a sve to je posledica klimatskih promena. Dosta smo slušali „priče“ o globalnom zagrevanju, a sada je vreme da se suočima sa činjenicama poručuju iz organizacije Global giving.

Uprkos brojnim razgovorima svetskih lidera, kao i 'bumu' energije iz obnovljivih izvora u poslednjih deset godina, energija koja se danas proizvodi u proseku je 'prljava' kao i pre 20 godina. Ovo tvrdi Međunarodna agencija za energiju (IEA), čiju je studiju nedavno predstavio portal Euractiv. U uslovima kada u proizvodnji energije još dominira ugalj, a vlade ne uspevaju da povećaju ulaganja u "čistu" energiju, vodeći svetski klimatolozi ocenjuju da je van domašaja zadržavanje rasta globalne temperature na ispod dva stepena Celzijusa u ovom veku. U međuvremenu sporo napreduju i projekti izdvajanja i skladištenja ugljenika, navode u izveštaju stručnjaci IEA.

U Oslu na ulici nećete videti kante za smeće, ali nećete nigde naći ni opuštak, papirić, žvaku. U Singapuru ćete platiti visoke takse ukoliko hoćete da imate svoj automobil, umesto da koristite javni prevoz. Ako se kojim slučajem nađete u kanadskom gradu Kalgari i pomislite da bacite đubre na ulicu, i da vas niko neće videti, bolje pripremite novčanik, jer vam sledi kazna i do 1000$. Ovo su osam svetskih gradova koji, kako prenosi Mother Nature Network, pokazuju da urbani grad, ne znači i prljav grad. 

Možda zvuči šokantno, ali najnoviji podaci pokazuju da globalno zagrevanje ozbiljno uzima maha na severnom delu naše planete. Istraživači su za sada potvrdili da je ovo najviša temperatura na kanadskom delu Arktika u poslednje 44 hiljade godina, a još traju ispitivanja koja će otkriti da li je ovo maksimalna temperatura u poslednjih 120,000 godina.

Da možete da birate gde da živite, verovatno biste se trudili da izaberete mesto u kome nema zagađenog vazduha, ni buke, ali da ima zelenila, čistih reka i jezera, kao i da na putu do posla ili škole ne nailazite na opuške cigareta ili plastične kese. Odlično bi bilo ako uz to energiju dobijate iz obnovljivih izvora, kao što su vetar ili solarne elektrane.

Život u zoni sa intenzivnim saobraćajem i velikim količinama izduvnih gasova uvećava rizik od srčanih oboljenja, pokazuju rezultati naučnog istraživanja sprovedenog u Italiji na preko milion ljudi. Naučni tim je u ovom obimnom projektu pratio ukupno 1.265.058 stanovnika Rima, starijih od 30 godina, koji u glavnom gradu Italije žive duže od pet godina. Rezultati su nastali kombinovanjem podataka o njihovom zdravlju i njihove blizine lokacijama najgušćeg saobraćaja.