Srbija kao najmanje energetski efikasna zemlja u Evropi mora da počne da proizvodi znatno više energije, u suprotnom će postati zavisna od zemlje od koje će je uvoziti. Voda, vetar, sunce, biomasa i toplota unutrašnjosti Zemlje neka su od rešenja. Ovi obnovljivi izvori energije ne zagađuju životnu sredinu i značajno bi doprineli proizvodnji energije, a kako objašnjava ekonomista energetike Aleksandar Kovačević, tih izvora u našoj zemlji ne manjka.

"Srbija je dosta pristojno, nadprosečno snabdevena obnovljivim izvorima energije. I snabdevena je na takav način da u nekoj budućoj privredi koju možemo da zamislimo, može imati u evropskim razmerama konkurentno snabdevanje energijom. To daje priliku za zapošljavanje, industrijski razvoj itd", ističe Kovačević.

Procene su da od potencijala vode, potoka i rečica u našim planinskim i ruralnim krajevima, možemo da dobijemo snagu do 500 megavata, i ima nešto više od 850 lokacija na kojima mogu da se izgrade male hidroelektrane. Vetar nam može dati električnu snagu i preko 1.000 megavata, ali od toga naš sistem zbog tehničkih mogućnosti može da iskoristi 450.

Očekuje se i upotreba biomase koja treba da zameni ugalj i naftu, a solarna energija je po otkupnoj ceni najskuplja i najmanje iskorišćena kod nas. U geotermalnoj energiji nemamo potencijal za proizvodnju električne energije, već samo za banje, velnes centre i hotelske komplekse.

Kada će srpski energetski sistem biti bogatiji zahvaljujući prirodi, ne može se precizno reći, jer Srbija još nema dugoročnu energetsku politiku.