Srbija reciklira jednu desetinu svog otpada i to je šest puta manje u odnosu na prosečnu reciklažu u EU. Ali, čak i ovako mala količina prerade otpada može biti ugrožena jer se recikleri nalaze u teškom finansijskom položaju. Pred njima je zbog neisplaćenih subvencija koje im duguje država i zbog kašnjenja uplata još jedna teška godina zaduživanja i stalne borbe za opstanak.

Težak položaj kompanija koje se bave reciklažom ima svoju istoriju. Kola su krenula nizbrdo i za reciklere a podjednako i za životnu sredinu u Srbiji 2012- te godine kada je ukinut Fond za zaštitu životne sredine u koji su se slivale subvencije namenjene ovoj industriji koja bez njih ne bi mogla ni da postoji. Novac  sakupljan na osnovu taksi koje uplaćuju zagađivači od tada „postaje prihod Republike Srbije bez posebnog podračuna gde bi se moglo da prati egzaktno koliko je tog novca i gde je taj novac otišao,“ objašnjava Nikola Egić (Udruženje reciklera Srbije). Od te godine gomilaju se dugovi države prema reciklerima, uplate kasne, dugovi se vuku još iz 2016-te godine. U ovoj situaciji recikleri se, da bi uopšte mogli da rade zadužuju kod banaka i sami finansiraju posao koji je ustvari javni. Osim toga, deo njihovih obaveza je i zbrinjavanje opasnog otpada, izdvojenog tokom reciklaže tehničkih aparata. „Dobar deo tih opasnih supstanci koje nastaju kao rezultat ili nus proizvod našeg tretmana, potrebno je na kraju i finalno zbrinuti i uništiti i one se većinom, moramo da ih izvezemo i da ih istretiramo do kraja da budu uništene u nekom od reciklažnih centara u svetu. Poslujemo sa Singapurom, poslujemo sa Nemačkom, sa Francuskom i drugim državama. Radi se o jednom vrlo kompleksnom poslu, loženom dugotrajnom i koji dosta košta,“ objašnjava Božidar Potkonjak (Centar za reciklažu Božić i sinovi). 

„Mi se bavimo faktički javnim poslom, mi zbrinjavamo i sakupljamo državni otpad, otpad koji građani ove države generišu i proizvedu  a novac nam se udeljuje eto po principu javnih troškova i rashoda, što nije operativno, nije funkcionalno i ne može tako da funkcioniše. I to su ozbiljni problemi,“ kaže Nikola Egić.

Pred reciklerima je još jedna neizvesna godina, jer je novac koji će iz budžeta za  2019-tu godinu dobiti nešto veći u odnosu na prethodnu godinu, ali i dalje je daleko ispod potreba reciklažne industrije kao i ispod finansija na koje polažu pravo prema zakonima.

  1. Ć.