Srbija je od 2006. godine član Energetske zajednice. Ovo članstvo je usmerilo energetska dešavanja u državi, ali ne dovoljno da bi se ispunili svi predviđeni uslovi, a poseban izazov su mere zaštite životne sredine. Ove obaveze, u domenu energetike, Srbija će morati da ispuni u roku od tri godine.

"Srbija pristupila izradi plana za redukciju emisija iz energetskog sektora, a to je i naša obaveza u okviru energetske zajednice. Za pristupanje Evropskoj uniji potrebno da smanjimo što više emisije u vazduh, tako da će tu takodje biti velikih problema i biće potrebne velike investicije“, navodi Nataša Đereg, direktorka CEKOR-a za portal Energynews.

Uredbe o zaštiti životne sredine Srbija je prihvatila 2006. godine kada je period do 2018. izgledao kao udoban rok, ali sada je on već prilično kratak. Spisak kritičnih mesta je popriličan, upravljanje otpadom, industrijska zagađenja i zagađenja vode i vazduha.               

"U većini naselja i gradova postoje problemi sa pijaćom vodom, postoje problemi sa ispuštanjem otpadnih voda u naše vodotokove, zagađujemo ih , a 7 od 8 velikih celina nema dobre emisije u vazduh", objasnila je direktorka CEKOR-a.                           

Dok čekamo vetroturbine, novac nam izlazi iz zemlje

Zime su kritične zbog najvećih zagađenja, ali i zbog najvećeg uvoza struje, što je i finansijska slabost našeg državnog sistema. Rešenja postoje i to su obnovljivi izvori energije, koji se kod nas skoro ni ne koriste. Osim malih i velikih hidroelektrana, Srbija ne ekploatiše nijedan obnovljiv prirodni resurs. I dok skupo plaćamo uvezenu struju i ugalj, troškovi i zagađenja samo rastu.

„To je ono što ćemo mi sa obnovljivim izvorima energije i ne samo vetroparkovima nego i svim obnovljivim izvorima energije moći da supstituišemo taj trošak. Vetroparkovi 70 posto svoje proizvodnje u Srbiji proizvode zimi, kada Srbija najviše i uvozi, Srbija je neto uvoznik elektične energije, mi izvozimo leti kada je struja jeftina a uvozimo zimi kada je ona skupa“, kaže Ana Brnabić, direktorka Continental Wind Srbija.  

                     

500 megavata struje iz vetroparkova, koliko zakon trenutno dozvoljava da se proizvede kod nas, moglo bi da zameni 90 odsto zimskog uvoza struje, što bi smanjilo troškove i količinu zagađenja u ovom delu. Ipak, ovo spektakularno rešenje ne možemo da primenimo, jer se u Srbiji još uvek nije zavrtela ni jedna vetroturbina. Iako su investitori do sada uložili preko 8 miliona evra direktno u budžet države, preko raznih dozvola, odobrenja, ali i zapošljavanja, precizne garancije za otkup struje se i dalje čekaju. To čekanje će nas na kraju koštati i novca i vremena , jer je energetski sistem u Srbiji potpuno zavistan, a time i nesiguran.

U ime kompanije Continental Wind Srbija, Ana naglašava da oni kao investitori u vetroparkove nikada nisu rekli da bi trebalo isključiti termoelektrane: „Ne, nama trebaju velike hidroelektrane, nama trebaju termoelektrane ali trebaju nam i obnovljivi izvori energije, trebaju nam vetroparkovi, trebaju nam male hidroelektrane, treba nam biomasa, treba nam solar i sve drugo što može da diversifikuje izvore kako bi naš sistem postao sigurniji, i to će Evropska unija, naravno, tražiti od nas." 

Životi građana su ugroženi

Uputstva energetske zajednice i Evropske unije su veoma jasna, Srbija do 2020. godine mora da počne da troši zelenu energiju, a  potrošnja iz dela obnovljivih resursa moraće da bude 27 odsto ukupne potoršnje. Ako je do tada ne budemo proizvodili kod nas, moraćemo i nju da uvozimo, i to po mnogo većim cenama nego što bi nas koštala proizvodnja. Ovo bi bilo pogubno i za zaštitu životne sredine.

Jedan od alarmantnih podataka koje je za naš portal iznela Ana Brnabić je i taj da su stanovnici Srbije u direktnoj opasnosti i da nije sve samo u tome da se ispune evropski uslovi. "Vi ne možete da kao odgovorna država kažete, mi to moramo da uradimo zbog Evropske unije da ne bi njih trovali. Mi najviše trujemo naše građane, to su ti građani koji su u Obrenovcu, čiji je životni vek u proseku dve godine manji nego životni vek gradjana ostalih republike Srbije, to je taj Kostolac, to su sve problemi gde mi moramo da uradimo nešto iz obaveze prema našim gradjanima".                       

Zaštita životne sredine je posebno poglavlje u pregovorima o pristupanju Evropskoj uniji i te direktive ćemo morati da primenimo u predpristupnom periodu. Na ovim uskladjivanjima aktivno rade radne grupe, ali je za opšte dobro pregovora, ali i zdravih uslova života, neophodno iskorišćavanje obnovljivih izvora energije u Srbiji.