Razne činjenice sa kojima se susrećemo počev od ranih razreda škole, preko raznih časopisa i magazina, do televizije i interneta, uglavnom se ponavljaju. Tako, većina zna da je Zemlja peta planeta u Sunčevom sistemu, da je malo spljoštena na polovima i izdužena na ekvatoru, te da je u obliku polulopte. Oni koji su pomnije pratili znaju da je 70 odsto površine planete pod vodom, kao i da najveći deo kopna leži severno od ekvatora. Ovo su ipak manje poznate stvari o našoj planeti.

Naime, oko sto tona malih meteora, koji se uglavnom sastoje od prašine svakog dana padne na Zemljinu površinu, a isto tako najveći meteor koji je pogodio našu planetu nije napravio krater. Meteor po imenu Hoba bio je gladak sa obe strane, pa se njegov udar može opisati kao kada kamen padne u vodu.

Uprkos sve učestalijim pričama o ozonskom omotaču, retko ćete pronaći podatak da se on smanjuje iz godine u godinu. Tako je 2012. godine rupa u omotaču imala najmanji obim u poslednjih deset godina.

Svakog dana 8.6 miliona munja pogodi zemlju, a čovek može da izdrži najviše dva minuta u svemiru bez odgovarajuće zaštite. Takođe, već na 19 km od planete Zemlje potrebno je odgovarajuće odelo kao zaštita, jer na ovoj udaljenosti voda može da proključa na prosečnoj temperaturi tela.

Najskuplja konstrukcija koja je ikad napravljena u svetu jeste Svemirska stanica koja je koštala 150 milijardi dolara. Najudaljenija tačka sa koje je fotografisana Zemlja nalazi se 3.7 milijardi milja u odnosu na planetu i ova fotografija je nazvana „Bleda plava tačka“.

Kada govorimo o zagađenju, onda je tu podatak da se zagađenje koje obavija Kinu vidi iz svemira, ali ne i Kineski zid. Takođe, svakog dana se bar jedan komad „svemirskog otpada“ vrati na zemlju.

Uprkos uvreženom verovanju, dan ipak ne traje 24 sata, već 23h, 56 minuta i 4 sekunde. Površina Zemlje je veoma glatka, mnogo više nego što je recimo kugla za kuglanje, a oko nje lebdi preko 38.000 objekata koje je čovek napravio od lansiranja Sputnika 1957. godine. A od 22 hiljade objekata koji su veći od 10 cm, čak 87 odsto njih su delovi ili sateliti koji više ne rade, tek 5 odsto ih je i danas aktivno, dok ostalih osam odsto pripada raketama.

Dinosaurusi i ostali reptili izumrli su zato što se u atmosferi smanjila količina kiseonika, te nisu mogli da dostignu velike razmere. Ista sudbina mogla bi da snađe i tri četvrtine životinjskih vrsta koje poznajemo u narednih 300 godina. Do sada je otkriveno tek 14 odsto biljnih i životinjskih vrsta koje naseljavaju planetu.

Kada je reč o ljudskoj populaciji, prema pojedinim predviđanjima broj ljudi će porasti do 2050. godine na preko devet milijardi, a ako posmatramo ukupnu populaciju, onda je na planeti od njenog postanka do danas živelo oko 106 milijardi osoba. Svakog dana rodi se oko 200.000 beba, a svake dve sekunde jedna osoba umre.

Najsušnije mesto na Zemlji je Draj Veli na Antartiku, gde kiša nije pala već dva miliona godina. Kontinenti se približavaju dva santimetra svake godine, a najviša temperatura koja je izmerena dostigla je čak 57,8 stepeni Celzijusove skale, i to u libijskom gradiću El Azizia. Najniža temperatura zabeležena je u ruskoj stanici na Antartiku Vostoku, koja je bila čak 89,2 stepena ispod nule.

Na svetu je tek 3 odsto vode za piće, dok je sve ostalo slana voda. U jednom litru morske vode nalazi se milijarditi deo grama zlata. Na Antartiku ima leda koliko vode u Atlantskom okeanu, a skoro milion vrsta živi upravo u okeanima. Svake godine ubije se oko sto miliona ajkula, a čak 90 odsto otpada koji završi u vodi je plastika.