Autor: M. Mirković


Kako da smanjimo zagađivanje prirodne sredine, kako da usporimo klimatske promene, kako da sačuvamo prirodna bogatstva za generacije koje dolaze su zadaci pred svakim pojedincem. Svake godine širom sveta obeležavaju se datumi koji su značajni za planetu Zemlju, a koje imaju cilj da podsete na značaj čiste vode i vazduha, raznovrsnost biljnog i životinjskog sveta, plodnost i blagodeti prirodnih sirovina, koji nisu neiscrpan resurs i o kojima čovek mora da vodi brigu.

 

26. januar – Svetski dan obrazovanja o zaštiti životne sredine

Znanje o tome na koji način funkcioniše naš ekosistem, kako svaki pojedinac može doprineti održivom razvoju i kako da se suočimo sa nadolazećim klimatskim promenama da bismo sačuvali planetu postalo je deo obrazovanog programa, koji školarci uče od najmlađih dana. Svetski dan obrazovanja o zaštiti životne sredine obeležava se od 1972. godine sa ciljem da podizanjem svesti i znanja sačuvamo planetu za generacije koje dolaze.

 

02. februar – Svetski dan močvara

Ovaj datum ušao je u ekološke kalendare 1997. godine, i od tada se svake godine kroz različite seminare, predavanja, dečije igraonice i likovna takmičenja obeležava Dan močvara. Veruje se da na svetu ima oko 90 hiljada močvarnih staništa, među kojima je najpoznatije i najveće Pantanal na zapadu Brazila koje je velika turistička atrakcija. Više o Svetskom danu močvara možete naći na www.ramsar.org.

 

05. mart – Svetski dan energetske efikasnosti


Potreba za recikliranjem, korišćenjem obnovljivih i čistih izvora energije, kao i koncept održivog razvoja danas su sve prisutniji zbog želje da se očuva životna sredina. Energetska efikasnost, odnosno ušteda i pametno korišćenje energije kako bi se sprečilo globalno zagrevanje je nešto čemu svaki pojedinac može da doprinese. Na primer, ugasite svetlo u prostorijama u kojima ne boravite, zamenite obične sijalice štedljivim, isključite aparate koje ne koristite.

 

21. mart – Svetski dan šuma

Već tri decenije širom sveta slavi se Međunarodni dan šuma, a upravo ovaj datum je izabran zato što je tada jesenja ravnodnevnica na južnoj hemisferi i prolećna ravnodnevnica na severnoj hemisferi. Šume su nam veoma značajne i kao zaklon, sirov materijal, utočište, a pružaju nam i čist vazduh i vodu. Uprkos svom značaju, sve je prisutnija degradacija i seča šuma.

 

 

22. mart – Svetski dan voda

Od 1993. godine obeležava se Svetski dan voda, a ovaj datum prvi put je predložen u Agendi 21 u Rio De Žaneiru, a već nekoliko godina tradicionalno se tog dana izbegava korišćenje tzv. vode „česmovače“. Voda pokriva dve trećine zemljine površine, ali je manje od 1% upotrebljivo za piće. Pitka voda obnavlja se jedino putem snega i kiše, a naredna decenija je posvećena zaštiti i očuvanju vode i označena kao „Decenija voda za život“.

 

23. mart – Sat za našu planetu

Sidnej je prvi pokrenuo akciju „Sat za našu planetu“ i to 2007. godine, a očekuje se da će ove godine u njoj učestvovati preko sedam hiljada gradova iz 152 zemlje širom sveta. U periodu od 20:30 do 21:30 u gradovima se gasi rasveta i dekorativno ukrašvanje, a Srbija će ove godine peti put zaredom podržati „Sat za našu planetu“. Prošle godine učestovavalo je preko 45 gradova iz Srbije. Akciju organizuje Svetski fond za prirodu, a da bi skrenuli pažnju na prekomernu potrošnju  ograničenih prirodnih resursa u mraku na jedan sat će ostati najpoznatije građevine u svetu, od Bakingemske palate i Big bena u Londonu, preko Trijumfalne kapije u Parizu pa sve do Kineskog zida. Prošle godine, astronauti su sa međunarodne svemirske stanice pratili i fotografisali gašenje svetla širom planete. 

 

22. april – Svetski dan planete Zemlje

Dan planete Zemlje obeležava se u 175 zemalja širom sveta, a u pojedinim državama cela nedelja je posvećana podizanju svesti i očuvanju naše planete. Opasnosti i problemi koji prete našoj planeti danas su mnogo veći nego pre 41 godinu kada je počelo obeležavanje ovog dana, a obaveza je svakog pojedinca da doprinese da Zemlja bude čistija i lepša.

 

 

 

09. maj – Svetski dan ptica

Osim očuvanja životne sredine neophodno je da čuvamo i biljni i životinjski svet, a alarmantni su podaci da svakog dana izumre između 50 i 150 različitih vrsta. Kada je reč o Srbiji, na našim prostorima živi oko 360 ptičijih vrsta, a većina njih se može videti u Beogradu i okolini. Ljubiteljima ptica za posmatranje potreban je samo dvogled i priručnik uz pomoć koga mogu da određuju o kojoj vrsti ptica se radi.

 

 

17. maj – Dan reciklaže

Korišćenje biorazgradivih umesto plastičnih kesa ili proizvoda od recikliranog materijala smanjuje zagađenost i sprečava dalje narušavanje prirodne sredine. Međutim, mnogo veću opasnost predstavlja elektronski otpad koji se svakodnevno povećava. Zbog toga se reciklažom umesto bacanjem starih televizora, kompjutera, mobilnih telefona i drugih aparata smanjuje broj opasnog, toksičnog otpada, a na taj način čuva planeta Zemlja za generacije koje dolaze.

 

05. jun – Svetski dan zaštite životne sredine

Svetski dan zaštite životne sredine obeležava se od 1972. godine sa ciljem da se podigne svest da svako od nas je odgovoran za stanje prirodne sredine, kako u svom okruženju, tako i na globalnom nivou. Za obeležavanje ovog veoma važnog datuma zadužen je program Ujedinjenih nacija, a više informacija možete naći na www.unep.org.

 

 


08. jun – Svetski dan okeana

Iako se ovaj datum nezvanično obeležava od 1992, UN su ga uvrstile u svoj zvaničan kalendar tek 2008. godine, pa se može reći da je ovo jedan od najmlađih praznika kada je reč o datumima koji su bitni za planetu Zemlju. Okeani su veoma značajni zbog bogatog životinjskog sveta, morskih plodova, kao mreža međunarodne trgovine i zbog svoje neprocenjive lepote. Međutim, usled globalnog zagađenja i prekomernog ribolova drastično se smanjuje stanovništvo većine vrsta.

 

15. jun – Svetski dan vetra


Dan vetra slavi oko 40 zemalja širom sveta, a prvi put je obeležen u Evropi 2007. godine, da bi dve godine kasnije postao globalni događaj. Srbija je jedna od zemalja koja učestvuje u obeležavanju ovog datuma, koji ima za cilj da naglase prednosti o ovom čistom izvoru energije. Više o ovom događaju možete naći na www.globalwindday.org , a kada je reč o domaćim dešavanjima na www.sewea.rs .

 


17. jun – Svetski dan borbe protiv suša i poplava

Poplave i suše ugrožavaju planetu, a zbog klimatskih promena u budućnosti će ih biti sve više, dok će posledice biti dalekosežnije. Prema svetskim istraživanjima, usled ubrzavanja ciklusa kruženja vode u narednih nekoliko decenija verovatno je da dođe do isušivanja i pretvaranja u pustinje dosadašnjih poljoprivrednih regiona, ili do njihovog stalnog plavljenja. Zbog toga se na ovaj dan organizuju različite akcije da se skrene pažnja na alarmantnost problema ukoliko se ne preduzmu preventivne mere.

 

26. jun – Međunarodni dan očuvanja tropskih šuma

Tropskih šuma danas ima veoma malo u svetu, a najzastupljenije su u Brazilu. U ovoj južno-američkoj državi nalazi se skoro trećina od ukupnog broja kišnih šuma koliko ih ima na svetu, i to najviše u području Amazona. Tropske šume su od izuzetnog značaja zbog svoje biološke raznovrsnosti, izvor lekovitog bilja, visokog prinosa hrane, ali uprkos tome zauzimaju tek 5% svetske površine, dok ih je nekada bilo duplo više.

 

 

11. jul – Svetski dan stanovništva

Jedan od ciljeva kojem se teži između ostalog i obeležavanjem Međunarodnog dana stanovništva jeste podizanje svesti o značaju reproduktivnog zdravlja, koji odnosi milione života godišnje. Od 1989. godine, ovog dana se organizuju kampanje i aktivnosti koje podstiču planiranje porodice i neophodnu edukaciju o merama oprezama, a sve sa ciljem da svaka trudnoća bude željena, svaki porođaj siguran i svačiji život bezbedan.  Više o ovome i drugim izazovima sa kojima se susrećemo možete naći na www.unfpa.org .

 

16. septembar – Međunarodni dan očuvanja ozonskog omotača

Ozonski omotač koji štiti Zemlju od štetnog sunčevog zračenja i pomaže opstanak života na planeti svake godine se smanjuje i to kao posledica ljudske aktivnosti. Ovaj datum će sledeće godine proslaviti svoj dvadeseti jubilej, a obeležava se na dan kada je potpisan Montrealski protokol kojim su predviđene konkretne aktivnosti zemalja i različiti projekti da bi se zaštitio ovaj omotač.

 

 

29. septembar – Međunarodni dan mora

Tri četvrtine najvežih gradova u svetu leži na obalama mora i okeana, dok polovina svetskog stanovništa osnovni izvor hrane dobije upravo iz mora i okeana. Ovaj datum obeležava se od 1978. godine, a glavne opasnosti koje danas prete plavim prostranstvima su zagađivanje voda usled ogromnog izlivanja nafte svake godine, kao i pitanja bezbednosti na moru zbog gusara kojih najviše ima u blizini Somalije, gde veoma često otimaju brodove i traže visoke otkupnine.

 

04. oktobar – Svetski dan životinja

Svetski dan životinja ustanovljen je 1931. godine u Firenci, na svetskom kongresu prijatelja životinja. Prema zvaničnim podacima komiteta UN zaduženog za zaštitu životinja i prirode svakog dana nestane oko 100 životinjskih vrsta, a na crvenoj listi najugroženijih vrsta koje se suočavaju sa neminovnim istrebljenjem su velike pande, tigrovi, morske kornjače, veliki primati kao što su gorile i šimpanze, kao i slonovi i nosorozi. Cilj obeležavanja ovog datuma jeste da se ukaže na nepravde koje ljudi nanose životinjskom svetu.

 

01. novembar – Svetski dan ekologije

Ekologija je nauka o životnij sredini koja proučava odnose između živih bića, sredine u kojoj ona žive, kao i kako se hrane. Prvi put termin ekologija upotrebio je nemački biolog Ernest Hekel 1866. godine, a poslednjih nekoliko decenija ovaj pojam se poistovećivao sa zaštitom životne sredine, što je pogrešno jer očuvanje životne sredine predstavlja samo jedan aspekt ekologije kao nauke. Problemi klimatskih promena i globalnog zagađenja skrenuli su pažnju da je neophodno voditi računa o prirodnim bogatstvima planete Zemlje ili bismo mogli da ostanemo bez njih.

 

11. decembar – Međunarodni dan planina

2002. godina bila je Međunarodna godina planina, a od tada se 11. decembar slavi kao Međunarodni dan planina i ima za cilj da skrene pažnju na značaj planinskih regija kako u snadbevanju vodom, tako i u snadbevanju hranom. Planinski venci su od ključnog značaja za život, ali oni svakodnevno degradiraju kao posledica klimatskih promena, eksploatacije ruda, oružanih sukoba.

 

Foto: www.freedigitalphotos.net