U organizaciji Međunarodnog naučnog foruma Dunav – reka saradnje nedavno je u Zemunu održana konferencija koja je tradicionalno okupila stručnjake i poznavaoce dunavske regije. Podunavlje je razmatrano iz ugla ekologije, turizma i ekonomije. Šanse za saradnju i napredak su velike, ali, region prvo mora postati poznat, a Srbija vidljiva, jedna je od poruka ovog skupa.

Srbija je od 2006. godine član Energetske zajednice. Ovo članstvo je usmerilo energetska dešavanja u državi, ali ne dovoljno da bi se ispunili svi predviđeni uslovi, a poseban izazov su mere zaštite životne sredine. Ove obaveze, u domenu energetike, Srbija će morati da ispuni u roku od tri godine.

Svi napori koje Srbija ulaže da bi ušla u EU nisu ni približno jasni, dok se detaljno ne sagledaju sve neophodne procedure i dok se svaka promena ne pretoči u novčanu vrednost. Pregovarački tim za vođenje pregovora o pristupanju Srbije Evropskoj Uniji nedavno je završio još 3 skrininga u Briselu. O procesima, promenama i iskušenjima koja su pred Srbijom, šefica pregovaračkog tima Tanja Miščević, za naš portal izjavljuje da je veliki spektar pitanja kojima moramo da se bavimo. I to je uobičajeno za tok pregovaračkog procesa i dodaje da prioritete moramo pametno rasporediti  i da se ne može staviti akcenat samo na jedan segment pregovaračkog procesa, već da ih moramo paralelno ostvarivati, neke naravno bržim tempom, neke nešto sporije, zato što zahtevaju mnogo više i sredstava i vremena.

Nivo zagađenosti životne sredine u Srbiji je odavno alarmantan. Neupućenost, inertnost i nemar stanovnika je dodatno doprineo lošem stanju. Postavlja se pitanje kako animirati i probuditi Srbiju, kako stanovnicima objasniti da je moguće da sami doprinesemo poboljšanju, mnogo više nego što iko očekuje da je moguće. 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Prema Zakonu o Zaštiti životne sredine, sistem zaštite čine mere, uslovi i instrumenti za održivo upravljanje, očuvanje prirodne ravnoteže, raznovrsnosti i kvaliteta prirodnih vrednosti i uslova za opstanak svih živih bića, kao i sprečavanje, kontrolu, smanjivanje i sanaciju svih oblika zagađivanja životne sredine. Ako uzmemo u obzir da ne znaju svi građani Zakon, dovoljno je da se pozovemo na gradivo osnovnog obrazovanja i shvatimo da je stanje životne sredine u Srbiji unazađeno i ugroženo, ne samo zbog neorganizovanosti i sistema, budžeta i politike, već zbog neprihvatanja odgovornosti građana.

Razne činjenice sa kojima se susrećemo počev od ranih razreda škole, preko raznih časopisa i magazina, do televizije i interneta, uglavnom se ponavljaju. Tako, većina zna da je Zemlja peta planeta u Sunčevom sistemu, da je malo spljoštena na polovima i izdužena na ekvatoru, te da je u obliku polulopte. Oni koji su pomnije pratili znaju da je 70 odsto površine planete pod vodom, kao i da najveći deo kopna leži severno od ekvatora. Ovo su ipak manje poznate stvari o našoj planeti.

Rezultati istraživanja do kojih su došli naučnici iz Amerike i Australije, pokazuju da iza stabilizacije temperature u poslednjim godinama stoji priroda, odnosno vetrovi u oblasti ekvatora. Pasati koji duvaju sa istoka na sever, u predelu zemljine polulopte, su razlog što od 2001. nemamo drastičan porast temeperature vazduha, prenosi Gizmag. 

Japanska provincija Fukušima planira da do 2040. godine u potpunosti nukelarnu energiju zameni obnovljivim izvorima. Zatvaranje 50 nuklearnih reaktora nakon katastrofe u Fukušimi primorala je zvaničnike da se okrenu obnovljivim izvorima energije, navodi Inhabitat. Najviše nade polaže se u vetropolja i solarne elektrane, a kakav će tok dobiti borba za obnovljive izvore energije, još se ne zna. Dosta zavisi od toga da li će zvaničnici i u budućnosti nastaviti da se aktivno zalažu za nuklearna postrojenja.

Škotsko ostrvo Eig poznato je po tome što je jedno od najzelenijih ostrva na svetu. Ipak, ovo ostrvo poznato je i kao ostrvo koje čak 90 odsto energije koju koristi dobija iz obnovljivih izvora energije, piše Inhabitat. Solarni paneli, vetrenjače i hidroelektrična postrojenja zadovoljavaju potrebe svih žitelja ovog ostrva, te Eig ponosno nosi i titulu prvog „samo-dovoljnog“ ostrva.

U nedelju, 2. februara biće obeležen Svetski dan močvara, odnosno dan vlažnih – ramsarskih područja. Palić, Obedska i Carska bara, Pešter, Slano Kopovo, Labudovo okno, Zasavica, Gornje Podunavlje, Vlasinsko jezero i Koviljsko-petrovaradinski rit, ukupno 10 samsarskih  područja u našoj zemlji nalayi se na listi Samsarske konvencije sa još skoro 3000 područja neverovatne lepote koja traže posebnu pažnju i zaštitu.