Ekološka nedelja mode, ili u originalu Eco Fashion Week  pokazuje da se ekološka svest vremenom ozbiljno uselila i u modnu industriju. Od pionirske želje da se u modnom svetu postupa u skladu sa životnom sredinom tokom godina nastao je veliki trend.

Upravo završeni EFW je poznati modni događaj lociran u kanadskom Vankuveru. Organizuje ga istoimena organizacija koja se zalaže za vladavinu principa održivosti u svetu mode. Tekstilna industrija, pa i moda čiji je ona deo, jedna od tri industrijske grane koje najviše ugrožavaju životnu sredinu. Zapravo, zauzima treće mesto po štetnosti. Međutim, jedan njen deo nastoji da promeni ovu tužnu stvarnost.  

Ekološka moda sa opipljive strane oslanja se na materijale čija proizvodnja i upotreba ne nanose štetu životnoj sredini. Sa duhovne strane ovaj trend počiva na principima etike i borbe protiv eksploatacije ljudi i ugrožavanja životne sredine.

Uporedo sa porastom broja stanovnika što opterećuje samu planetu i na dnevni red svih vlada stavlja pitanja održivosti postojećih sistema, količina hrane, pitkih voda i probleme siromaštva, ono što daje novu dimenziju ovom izazovu sa kojim se suočava moderno društvo, jeste porast starijih osoba. Naime, do 2050. godine broj starijih osoba na planeti će porasti na više od dve milijarde, pokazuju rezultati istraživanja „Globalni indeks Starenja 2013“, koji je sproveo HelpAge International. 

Solarna kuvala, odnosno naprave koje služe za kuvanje a koriste samo energiju Sunca su na tržištu poznata stvar i ima ih priličan broj. Ljudi ih kupuju i koriste iz dva razloga, zato što nemaju drugi izvor energije ili zato što ne žele da koriste drvo ili ugalj. Raznih su oblika i kapaciteta, sva su korisna, sva štede energiju i štite prirodu, rade po istom principu. Ali, GoSun prenosiva rerna je za razliku od većine ovih vrlo kabastih naprava – elegantna.

Sa razvojem svesti i industrije korišćenja obnovljivih izvora energije i rentijerstvo poprima nove forme. U EU odavno, a u susednoj Hrvatskoj se gomila broj firmi koje u svojim oglasima pozivaju vlasnike kuća da iznajme krov kuće i na njemu dozvole gradnju solarne elektrane. Zarada koja se pominje je rastegljiva i neki kažu 500, neki 1500 ili čak  2000 evra godišnje, plus procenat od prodaje električne energije HEP-u, plus besplatna topla voda. Sve u svemu, sa fotonaponskim postrojenjem na svom krovu, vlasnik kuće i krova nad glavom može biti u finom plusu. Sve ovo postalo je u Hrvatskoj moguće smanjenjem procedura i papirologije.

„Ovo je univerzalno, ekološko vozilo na solarnu energiju i služi za pokretnu prodaju sladoleda“, objašnjava svoj izum Robert Grabarević iz Subotice, koji je uspeo da od svoje ideje i vizije započne soptstveni biznis. Iza neobične „skalamerije“ krije se inovativni proizvod koji za svoj rad koristi obnovljive izvore energije i potpuno je funkcionalan. Leti se u ovom pokretnom vozilu prodaje sladoled, a zimi hot-dog.

U Srbiji nema nezaposlenih programera, a njihova prosečna plata iznosi preko hiljadu evra. Trenutno ima oko 6,000 softverskih inženjera koji svojim znanjem i stručnošću uspešno pariraju kolegama iz najjačih svetskih kompanija. „Potreban nam je veći broj kadrova i to je očigledno gorući problem koji muči ovu industriju u Srbiji i ne samo u Srbiji“, kaže Milan Šolaja, direktor Vojvođanskog informacionog klastera koji je osnovan 2010. godine, i danas broji 28 članica.

Sve što možemo da nacrtamo, možemo posle i da napravimo, od metala, plastike ili drugog materijala - poručuju sa Mašinskog fakulteta u Kraljevu. O čemu se zapravo radi? Iza imena EOSINT 280 krije se „super mašina“ koja za veoma kratko vreme može da napravi različite predmete i to od različitih materijala. Najjednostavnije rečeno, ova mašina „štampa“ predmet određenog oblika i veličine koji želimo da dobijemo. Sve što nam treba jeste 3D crtež, na osnovu kog laseri unutar mašine tope prah čestice. Ponavljanjem postupka formiraju se tanki slojevi materijala koji na kraju daju željeni oblik. „Brzo pravljenje prototipa je od izuzetne važnosti, jer značajno skraćuje vreme potrebno da dobijete neki proizvod“, objašnjava profesor bolonjskog univerziteta Đakomo Minak, koji već dve godine sarađuje sa kolegama u Kraljevu. 

Znamo da se u Srbiji proizvode delovi za autoindustriju, da izvozimo voće i povrće, ali malo ljudi zna da se kod nas prave i avioni. Do sada kompanija Aero East Europe iz Kraljeva napravila je preko 100 aviona iz ultra lake kategorije koji mogu da se koriste za nadzor saobraćaja, graničnih prelaza, kao i terena za prevenciju požara, za spasilačke potere, obuku pilota. „Kad neko kupi avion iz Nemačke podrazumeva se da je Nemačka jedna ozbiljna i stabilna zemlja, a kad se kupi negde drugde, recimo u Srbiji, kupci možda u početku nemaju toliko poverenja“, ističe Tomazo Perosino, suvlasnik Aero East Europe i dodaje da njihovi avioni mogu da pariraju, po kvalitetu i po ceni, bilo kom avionu napravljenom u Evropi. Do sada su kraljevački avioni već našli put do kupaca u Italiji, Španiji, Nemačkoj i Francuskoj. 

Spuštanje roletni, paljenje svetla, televizora uskoro ćemo moći da podešavamo tako što ćemo se obratiti uređaju. Međutim, dok ova napredna, govorna tehnologija stigne u pametne zgrade, kompanija Alfanum iz Novog Sada je napravila program koji može da izgovori sve ono što je napisano, odnosno da zabeleži sve što neko kaže. I to sve na srpskom jeziku. „Naučili smo računar da govori. Ono što već što postoji u tekstualnom obliku to može da se pretvori u govor i da praktično računar pročita ono što je napisano“, objašnjava Darko Pekar, direktor Alfanuma.

U susret trendovima očuvanja životne sredine, zdravog života i održivog razvoja se svakako uklapa i koncept održive poljoprivrede. Srbiji je ona neophodna,  jer pored glavnog načela da se održivom poljoprivredom smatra prinos koji traje dugi niz godina i koji svojim kvalitetom unapređuje i kvalitet životne sredine, seoskoj sredini je preko potrebno da razvija svoje potencijale i zaradu, radi sopstvene održivosti ali i održanja i razvoja poljoprivrede na nivou cele zemlje.