Prema podacima predstavnika reciklažne industrije, fabrike za reciklažu otpada u Srbiji ne uspevaju ni približno da popune svoje kapacitete. Otpad zbog nedovoljno razvijene sakupljačke mreže i dalje završava na deponijama umesto u reciklažnim postrojenjima. U isto vreme otpadni materijal u velikim količinama uvozimo, upzorilo je Udruženja reciklera Srbije.

Put oko sveta zvuči dovoljno izazvno i primamljivo, ali ako tome dodate da se u tu avanturu upustite na brodu koji za pogon koristi samo solarnu energiju, onda je to za Ginisovu knjigu rekorda. Svoj prvi put oko sveta, ova morska lepotica pod imenom MS Turanor PlanetSolar, završila je 2012. godine i tako pokazala da je mogući ploviti okeanima samo uz pomoć sunčeve energije.

Danas je Međunarodni dan hrane, ali nažalost mnoge osobe će i na ovaj dan ostati gladne. Ovaj dan obeležava se u više od 150 zemalja u celom svetu, ali dve su krajnosti koje se vezuju za hranu. Naime, to je problem neuhranjenosti s jedne strane, koja uglavnom zahvata nerazvijene zemlje, i problem pretilosti, odnosno višak kilograma koji ozbiljno ugrožava nečije zdravlje.

Šta se dobije kada kombinujete zmaja, fudbal, feng šui i solarnu energiju? Tačan odgovor je stadion u tajvanskom gradu Kaosiung, koji koristi solarne panele kako bi obezbedio energiju za potrebe jednog ovakvog sportskog objekta, a koji izgledom podseća na siluetu zmaja.

Bosiljak, mirođiju, korijander, nanu, ruzmarin, majčinu dušicu i žalfiju možete dobiti, verovali ili ne uz pomoć drvene olovke. Ipak nije reč o bilo kojoj olovci, već o posebnoj, potpuno organskoj olovci. Ali tu nije kraj, jer tvorci ove neobične olovke rade na tome da ubuduće iz drvene pisaljke možemo da dobijemo i paradajiz, papriku, čili, peršun...

Ukoliko se nađete na ulicama Tokija, nemojte se iznenaditi ako vidite poslovnu zgradu obraslu zelenilom iz koga niče povrće. U poslovnoj zgradi „Pasona grupe“, čak petina površine koristi se za gajenje preko 200 vrsta biljaka, uglavnom pirinča, voća i povrća, a u sklopu zgrade čija je fasada prekrivena zelenim izdancima, je prava mala oaza.

Ekološka nedelja mode, ili u originalu Eco Fashion Week  pokazuje da se ekološka svest vremenom ozbiljno uselila i u modnu industriju. Od pionirske želje da se u modnom svetu postupa u skladu sa životnom sredinom tokom godina nastao je veliki trend.

Upravo završeni EFW je poznati modni događaj lociran u kanadskom Vankuveru. Organizuje ga istoimena organizacija koja se zalaže za vladavinu principa održivosti u svetu mode. Tekstilna industrija, pa i moda čiji je ona deo, jedna od tri industrijske grane koje najviše ugrožavaju životnu sredinu. Zapravo, zauzima treće mesto po štetnosti. Međutim, jedan njen deo nastoji da promeni ovu tužnu stvarnost.  

Ekološka moda sa opipljive strane oslanja se na materijale čija proizvodnja i upotreba ne nanose štetu životnoj sredini. Sa duhovne strane ovaj trend počiva na principima etike i borbe protiv eksploatacije ljudi i ugrožavanja životne sredine.

Uporedo sa porastom broja stanovnika što opterećuje samu planetu i na dnevni red svih vlada stavlja pitanja održivosti postojećih sistema, količina hrane, pitkih voda i probleme siromaštva, ono što daje novu dimenziju ovom izazovu sa kojim se suočava moderno društvo, jeste porast starijih osoba. Naime, do 2050. godine broj starijih osoba na planeti će porasti na više od dve milijarde, pokazuju rezultati istraživanja „Globalni indeks Starenja 2013“, koji je sproveo HelpAge International. 

Solarna kuvala, odnosno naprave koje služe za kuvanje a koriste samo energiju Sunca su na tržištu poznata stvar i ima ih priličan broj. Ljudi ih kupuju i koriste iz dva razloga, zato što nemaju drugi izvor energije ili zato što ne žele da koriste drvo ili ugalj. Raznih su oblika i kapaciteta, sva su korisna, sva štede energiju i štite prirodu, rade po istom principu. Ali, GoSun prenosiva rerna je za razliku od većine ovih vrlo kabastih naprava – elegantna.

Sa razvojem svesti i industrije korišćenja obnovljivih izvora energije i rentijerstvo poprima nove forme. U EU odavno, a u susednoj Hrvatskoj se gomila broj firmi koje u svojim oglasima pozivaju vlasnike kuća da iznajme krov kuće i na njemu dozvole gradnju solarne elektrane. Zarada koja se pominje je rastegljiva i neki kažu 500, neki 1500 ili čak  2000 evra godišnje, plus procenat od prodaje električne energije HEP-u, plus besplatna topla voda. Sve u svemu, sa fotonaponskim postrojenjem na svom krovu, vlasnik kuće i krova nad glavom može biti u finom plusu. Sve ovo postalo je u Hrvatskoj moguće smanjenjem procedura i papirologije.