Kriterijumi pri izboru posla su različiti: dok neki zanimanje biraju na osnovu zarade koju će im potencijalno doneti izabrani posao, drugi bi da nađu posao koji će obavljati sa zadovoljstvom bez obzira na zaradu. U svakom slučaju opšti utisak je da je među mladima najnepopularnije baviti se poljoprivredom. Ima li mlad čovek budućnost u ovom poslu? Arpad Molnar, mladi diplomirani inženjer poljoprivrede iz Feketića apsolutno je siguran da je odgovor potrdan i da perspektiva može biti velika.

Srbija ima tradiciju kao poljoprivredna zemlja, međutim evidentna je neiskorišćenost prirodnih resursa. Ono u čemu su saglasni i stručnjaci i sami proizvođači jeste da su finansijski problemi najveći razlog tome.  “Fali nam para da usavršimo našu proizvodnju, a malo se bojimo ovih kredita koji su za sad neadekvatni i ljudi ne smeju da uzimaju pare, a kad nemaš pare nemaš kako da uloziš u kvalitetniju proizvodnju”, objašnjava suštinu problema Tibor Molnar iz zadruge Carska Bašta. 

Tradicionalno shvatanje poljoprivrede pozdrazumeva proizvodnju hrane kao primarnu delatnost, dok moderno za krajnji cilj ima profit. Ono što je zajedničko i jednim i drugim proizvođačima jeste da su ulaganje u znanje i mehanizaciju postali neophodni za bilo koji tip poljoprivredne proizvodnje. U prilog osavremenjavanju poljoprivrednog zanata u Srbiji i veštini kombinovanja tradicionalnih sistema rada sa novim praksama i dostignućima, srpski poljoprivrednik, Vladimir Klać iz Feketića, koji se ratarstvom bavi 40 godina i svoj zanat nasleđuje od roditelja, govori na koji način on doprinosi svojoj struci.

Drvena koliba na dva sprata, koja se nalazi u šumi nedaleko od Oregona, napravljena je u potpunosti od recikliranog materijala, a njen vlasnik i arhitekta je Brajan Šulc. On je godinama radio kao brodograditelj, te je svoje stolarsko umeće primenio kako bi sebi napravio malo zelenu oazu. Kako prenosi portal Gizmag, Šulcu je trebalo dve godine da završi izgradnju kuće od 18,5 kvadratnih metara i tek negde oko 11,000 dolara koliko je utrošio na materijal.

U protekloj godini instalirani su kapaciteti za proizvodnju struje iz vetra od 11,159 megavati (MW) što je za 12 odsto manje u poređenju sa 2012. godinom, navodi portal EurActiv. Takođe, prema poslednjim podacima Evropskog udruženje za energiju vetra (EWEA) vrednost novih kapaciteta procenjuje se između 13 i 18 milijardi evra.

Svakog dana samo u Australiji se preko 20 hiljada „starih“ mobilnih telefona zameni za neki novi model, sa boljom kamerom ili većim ekranom. Preko 250 hiljada litara goriva svake sekunde potroše učesnici u saobraćaju u SAD-u. Ovo su samo neki od poražavajućih podataka koje fotograf i ekološki aktivista Kris Džordan koristi u svojim radovima kako bi skrenuo pažnju na prekomernu kupovinu nepotrebnih stvari i dalekosežnih posledica koje one imaju.

Na samo 10 km od prestonice Šri Lanke gradi se luksuzna zgrada koja će prema najavama projektanata biti visoka najmanje 186m i imati čak 46 spratova. Fasada stambenog objekta Clearpoint Residence će biti prekrivena zelenilom, te će ova zgrada kada bude završena postati „najviša“ bašta u svetu.

Bunker koji je služio za odbranu od avio napada za vreme II svetskog rata, danas ima potpuno novu svrhu. Ovaj bunker je pretvoren u malo energetsko postrojenje, koje koristeći obnovljive izvore energije, pre svega sunčeve zrake i biomasu, obezbeđuje struju i grejanje za okolno stanovništvo.

Autoindustrija je grana koja se svake godine sve više razvija i pomera granice kombinujući savremeni dizajn i tehnološka dostignuća. Godina koja se bliži kraju je bila veoma uspešna posebno za jednu granu ove industrije, a to su ekološki automobili. Nissan, Peugeot, Volkswagen, Toyota i Mitchubishi su samo neki od renomiranih autokompanija koje su u 2013. godini promovisali svoje modele eco-friendly četvorotoškaša. Neki od ovih automobila ne izgledaju drugačije od klasičnih vozila, ali ima i onih koji izazivaju pažnju čim se pojave na ulici.

Odluka Evropske banke za rekonstrukciju i razvoj (EBRD) da ubuduće ne podržava finansiranje projekata sa ugljem obradovala je zelene širom Evrope. Iz Svetskog fonda za prirodu (WWF) se nadaju da će ovaj primer slediti druge multilateralne razvojne banke. “Ovo je istorijski trenutak jer se EBRD pridružio sve većoj globalnoj inicijativi za napuštanje investiranja u projekata za ugalj, uzimajući u obzir razarajući uticaj uglja na zdravlje i klimu”, izjavio je Sebastijen Godino iz Evropske kancelarije WWF-a.