Nacionalna asocijacija za biomasu SERBIO okupila je u Novom Sadu u okviru svoje konferencije See Energy: Connect and Supply 2016, preko dvesta učesnika i predstavnika iz više od sto kompanija iz zemlje, regiona i Evrope. Povod su bili obnovljivi izvori energije, konkretno biomasa i njeni potencijali u Srbiji.

 „Zaseok gde se mi danas nalazimo je jako star i to je ono što njega zapravo izdvaja u moru sličnih priča kao što je ova. Ovde je pre 200 godina postojala samo ova crvena kuća i tu je pre 200 godina bio centar celog župskog sreza, a u crvenoj kućici je bila sudnica, a u prostoriji gde je danas naš restoran je bio dnevni zatvor. Početkom pretprošlog veka moj čukun- deda je menjao neko imanje u centru Aleksandrovca sa državom za ovu ovde kuću i imanje i onda je ovo ovde mesto postalo privatno vlasništvo i od tada pa do dana današnjeg su svi moji preci, dakle Kneževići se rađali, živeli, umirali. Nažalost, pre 20 godina zaseok je ostao potpuno napušten....“

Ovako priču o svom poslovnom poduhvatu počinje mlada preduzetnica Sanja Knežević, koja je u starom porodičnom zaseoku napravila etno selo. 

Jedna od najmlađih i veoma perspektivnih industrijskih grana u celom svetu je reciklažna industrija. Sa znanjem i svešću o tome koliko zavisimo od stanja životne sredine u poslednjim decenijama razvijaju se i usložnjavaju tehnologije, zakonska i preduzetnička rešenja i različite oblasti ove grane privrede. Reciklažna industrija u Srbiji imala je početni bum, a zatim jedan težak krizni period, prouzrokovan ukidanjem Fonda za zaštitu životne sredine.

U svakom biznisu se do velikih rezultata dolazi kada se napori udruže, a to vrlo često bude i privatna inicijativa ljudi da reše probleme u svom poslovanju. Tako je nastala i zadruga Voćar, u čijem je posedu jedna od najvećih i najmodernijih hladnjača u Srbiji. Za voćare ovog kraja to je bio kraj problemima sa čuvanjem, plasmanom i prodajom voća. 

Uprkos velikoj krizi u eko sektoru naša zemlja je potpuno očišćena bar kad je u pitanju gumeno- tehnički otpad. Za to možemo da zahvalimo firmi Eco Recycling koja je odolela svim izazovima i padu reciklažne industrije. Ova fabrika prerađuje čak i džinovske damper gume sa ugljenokopa.

Med je jedan od naših najkvalitetnijih i najtraženijih proizvoda. O pčelarstvu i medarstvu razgovaramo sa predsednikom kovačičkog pčelarskog društva, Dušanom Đuricom. Dušan Đurica je u pčelarstvo ulazio postepeno, dok nije došao do profesionalnog bavljenja. Proizvodi rojeve, med i proizvode od meda.

Vetropolje Fantanele je najveće vetropolje na kopnu u Evropi. Nalazi se u Rumuniji, u blizini Kostance i Crnog mora, a za Srbiju ga vezuje samo kompanija koja ga je izgradila. Radi se o firmi Continental Wind Partners koja je preselila svoje kancelarije iz Londona u Beograd i već nekoliko godina radi na razvoju vetroparka Čibuk 1. 

Bolje vreme za domaću poljoprivredu polako stiže. Evropska unija odobrila je sredstva od preko šest miliona evra za projekat Fraktals koji će doneti inovacije i modernizaciju u poljoprivredni sektor u Srbiji i regionu. Ovaj novac biće podeljen u grantove koji će biti dodeljivani kompanijama za izradu softvera koji će svoju krajnju primenu naći  u svakodnevnom radu poljoprivrednika i proizvođača poljoprivrednih dobara, a tako će profitirati i IT sektor i sektor poljoprivrede. 

 

 

 

 

Kada zamislimo zdrav, prirodan i ukusan zalogaj, koji u sebi sadrži hranljive vrednosti, a bez hemije i veštačkih pojačivača ukusa, neizostavna asocijacija je organska hrana. Zemlje Evropske unije, u zavisnosti od svojih kapaciteta, u poslednjih 10 godina polako, ali sigurno, pretvaraju svoje konvencionalne farme u organske, tako da se broj organskih proizvođača od 2003. godine udesetostručio. Kod nas, situacija je drugačija. Organska proizvodnja postoji, ali nije zastupljena u meri u kojoj bi mogla da bude. Kao i uvek, najveći problem je novac. Organski proizvodi su skuplji od klasično gajenih, a tako i njihova proizvodnja. Težnja za prelaskom na organsku proizvodnju postoji, ali nije jednostavna, ni jeftina.

Čini se da je ulazak u evropsku uniju, za poljoprivredni sektor u Srbiji - niz kompromisa, sa povoljnim rezultatom po srpsku privredu. Suočavanje sa novim, evropskim pravilima u našoj poljoprivredi, predstavljaće izazov za naš narod ali i novu šansu za korišćenje ogromnog potencijala koji ima naša zemlja.