Vetropolje Fantanele je najveće vetropolje na kopnu u Evropi. Nalazi se u Rumuniji, u blizini Kostance i Crnog mora, a za Srbiju ga vezuje samo kompanija koja ga je izgradila. Radi se o firmi Continental Wind Partners koja je preselila svoje kancelarije iz Londona u Beograd i već nekoliko godina radi na razvoju vetroparka Čibuk 1. 

Bolje vreme za domaću poljoprivredu polako stiže. Evropska unija odobrila je sredstva od preko šest miliona evra za projekat Fraktals koji će doneti inovacije i modernizaciju u poljoprivredni sektor u Srbiji i regionu. Ovaj novac biće podeljen u grantove koji će biti dodeljivani kompanijama za izradu softvera koji će svoju krajnju primenu naći  u svakodnevnom radu poljoprivrednika i proizvođača poljoprivrednih dobara, a tako će profitirati i IT sektor i sektor poljoprivrede. 

 

 

 

 

Kada zamislimo zdrav, prirodan i ukusan zalogaj, koji u sebi sadrži hranljive vrednosti, a bez hemije i veštačkih pojačivača ukusa, neizostavna asocijacija je organska hrana. Zemlje Evropske unije, u zavisnosti od svojih kapaciteta, u poslednjih 10 godina polako, ali sigurno, pretvaraju svoje konvencionalne farme u organske, tako da se broj organskih proizvođača od 2003. godine udesetostručio. Kod nas, situacija je drugačija. Organska proizvodnja postoji, ali nije zastupljena u meri u kojoj bi mogla da bude. Kao i uvek, najveći problem je novac. Organski proizvodi su skuplji od klasično gajenih, a tako i njihova proizvodnja. Težnja za prelaskom na organsku proizvodnju postoji, ali nije jednostavna, ni jeftina.

Čini se da je ulazak u evropsku uniju, za poljoprivredni sektor u Srbiji - niz kompromisa, sa povoljnim rezultatom po srpsku privredu. Suočavanje sa novim, evropskim pravilima u našoj poljoprivredi, predstavljaće izazov za naš narod ali i novu šansu za korišćenje ogromnog potencijala koji ima naša zemlja. 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Nekadašnje iskustvo u ženskom preduzetništvu u Srbiji karakterisalo je oblik poslovanja koje je nastajalo samo iz nužde i uz pomoć porodice a ne zato jer postoji povoljna klima u okruženju za to, zato što povoljne klime nije ni bilo. Međutim, poslednjih par godina trend se menja i od ukupnog broja registrovanih preduzeća u Srbiji, 23 posto čini žensko preduzetništvo. Žene se u sve većoj meri interesuju za pokretanje svog biznisa, a programi podrške i udruženja koja postoje već duže vreme pokušavaju ženama da olakšaju da se izbore sa svim porblemima koji ih čekaju na putu ka uspešnom poslovanju. Saradnja sa zemljama iz regiona značajno doprinosi razvijanju ove vrste preduzetništva. 

Proizvodi od voća aronija kao što su sok, džem, kolači, i dalje su u samom vrhu popularnosti, iako je aronija dobila ozbiljnu konkurenciju pojavom čuvenih godži bobica. Međutim, kada je u pitanju osvajanje tržišta originalnim proizvodima tu se priča ne završava. Originalnost i dosetljivost proizvođača ne jenjava i često se dešava da tržište osvoji neki novi proizvod dovoljno neobičan da bi mogao da privuče pažnju potrošača koje je u današnje vreme teško iznenaditi nesvakodašnjom ponudom. To je, recimo, džem od ljute papričice i to domaći.

Organska proizvodnja jedna je od grana u prehrambenom sektoru koje su zabeležile brz, ali nedovoljan rast u Srbiji. Dragan Cojić iz Aleksinca trenutno se bavi i konvencionalnom i organskom poljoprivredom, ali postepeno planira da se što vise orijentise ka organskim proizvodima. Prelazak na organsku proizvodnju nije sasvim jednostavan objašnjava Dragan i dodaje: “Pa da bi to uradio treba da se izabere jedna sertifikaciona kuća koja će da prati celokupnu proizvodnju. Treba neki pripremni period od 2-3 godine kako naše zakonodavstvo nalaže. Onda ta sertifikaciona kuća prati dalji proces proizvodnje do berbe, skladištenja te robe.” 

Vinogradarstvo u Srbiji je svakako jedna od značajnijih poljoprivrednih grana sa velikim kapacitetima koji su, kao i svi drugi, delimično iskorišćeni. Međutim, trend poslednjih godina je ovu granu poljoprivrede izveo na nešto uspešniji put, ako je tvrditi na osnovu broja vinarija koje su nastale u poslednje dve decenije. Sa čak 30 000 hektara vinograda Srbija spada među značajnije proizvođače i potrošače grožđa i vina u regionu zapadnog Balkana dok zainteresovanost za vinogradarstvo i proizvodnju vina iz godine u godinu sve više raste. 

Usled različitih nepovoljnosti koje se u Srbiji dešavaju u poslednjih nekoliko godine, ljudi su, zbog gubitka posla ili nedovoljnih primanja, uglavnom prepušteni sami sebi. Vrlo često se upuštaju u privatne i samostalne poslove i na taj način pokušavaju da dođu do adekvatne zarade. Različitih priča je mnogo, neke su manje ili više uspešne, ali često se najuporniji i najvredniji izdvajaju. Tako je i porodica Radosavljević iz Bariča koja je devedesetih godina odlučila da iskoristi svoje znanje i plodno tle, napravila rasadnik Teodora, u Bariču. Slađana i Dragan imaju četvoro dece i danas u svom plasteniku pored atraktivnog sezonskog cveća gaje limun, mandarine pa čak i banane za koje tvrde da su zaštitni znak rasadnika

Počeci organske proizvodnje u svetu vezuju se za početak dvadesetog veka dok u Srbiji organska poljoprivreda postoji oko 25 godina. Predsednica Nacionalne organizacije za Razvoj organske proizvodnje, Nada Mišković govori o trenutnom stanju na tržištu organskih proizvoda u Srbiji i apeluje na pokretanje inicijative za širenje ove proizvodnje.