Tradicionalno shvatanje poljoprivrede pozdrazumeva proizvodnju hrane kao primarnu delatnost, dok moderno za krajnji cilj ima profit. Ono što je zajedničko i jednim i drugim proizvođačima jeste da su ulaganje u znanje i mehanizaciju postali neophodni za bilo koji tip poljoprivredne proizvodnje. U prilog osavremenjavanju poljoprivrednog zanata u Srbiji i veštini kombinovanja tradicionalnih sistema rada sa novim praksama i dostignućima, srpski poljoprivrednik, Vladimir Klać iz Feketića, koji se ratarstvom bavi 40 godina i svoj zanat nasleđuje od roditelja, govori na koji način on doprinosi svojoj struci.