Kriterijumi pri izboru posla su različiti: dok neki zanimanje biraju na osnovu zarade koju će im potencijalno doneti izabrani posao, drugi bi da nađu posao koji će obavljati sa zadovoljstvom bez obzira na zaradu. U svakom slučaju opšti utisak je da je među mladima najnepopularnije baviti se poljoprivredom. Ima li mlad čovek budućnost u ovom poslu? Arpad Molnar, mladi diplomirani inženjer poljoprivrede iz Feketića apsolutno je siguran da je odgovor potrdan i da perspektiva može biti velika.

Srbija ima tradiciju kao poljoprivredna zemlja, međutim evidentna je neiskorišćenost prirodnih resursa. Ono u čemu su saglasni i stručnjaci i sami proizvođači jeste da su finansijski problemi najveći razlog tome.  “Fali nam para da usavršimo našu proizvodnju, a malo se bojimo ovih kredita koji su za sad neadekvatni i ljudi ne smeju da uzimaju pare, a kad nemaš pare nemaš kako da uloziš u kvalitetniju proizvodnju”, objašnjava suštinu problema Tibor Molnar iz zadruge Carska Bašta. 

Tradicionalno shvatanje poljoprivrede pozdrazumeva proizvodnju hrane kao primarnu delatnost, dok moderno za krajnji cilj ima profit. Ono što je zajedničko i jednim i drugim proizvođačima jeste da su ulaganje u znanje i mehanizaciju postali neophodni za bilo koji tip poljoprivredne proizvodnje. U prilog osavremenjavanju poljoprivrednog zanata u Srbiji i veštini kombinovanja tradicionalnih sistema rada sa novim praksama i dostignućima, srpski poljoprivrednik, Vladimir Klać iz Feketića, koji se ratarstvom bavi 40 godina i svoj zanat nasleđuje od roditelja, govori na koji način on doprinosi svojoj struci.