Usled različitih nepovoljnosti koje se u Srbiji dešavaju u poslednjih nekoliko godine, ljudi su, zbog gubitka posla ili nedovoljnih primanja, uglavnom prepušteni sami sebi. Vrlo često se upuštaju u privatne i samostalne poslove i na taj način pokušavaju da dođu do adekvatne zarade. Različitih priča je mnogo, neke su manje ili više uspešne, ali često se najuporniji i najvredniji izdvajaju. Tako je i porodica Radosavljević iz Bariča koja je devedesetih godina odlučila da iskoristi svoje znanje i plodno tle, napravila rasadnik Teodora, u Bariču. Slađana i Dragan imaju četvoro dece i danas u svom plasteniku pored atraktivnog sezonskog cveća gaje limun, mandarine pa čak i banane za koje tvrde da su zaštitni znak rasadnika

Počeci organske proizvodnje u svetu vezuju se za početak dvadesetog veka dok u Srbiji organska poljoprivreda postoji oko 25 godina. Predsednica Nacionalne organizacije za Razvoj organske proizvodnje, Nada Mišković govori o trenutnom stanju na tržištu organskih proizvoda u Srbiji i apeluje na pokretanje inicijative za širenje ove proizvodnje.

Učešće poljoprivrede u ukupnom izvozu Srbije iznosi skoro 20 odsto. Iako izvoz u agraru raste, profiti nisu impozantni, jer u proseku većina poljoprivrednika ima problem sa plasmanom proizvoda i u Srbiji, a kamoli u inostranstvu. Preduslovi izvoza u agraru su visok kvalitet i velika količina proizvoda, a to u Srbiji postižu samo retki proizvođači, uglavnom oni koji su imali sredstva za velike investicije. Međutim, u oblasti semenih kultura pokazujemo veliki uspeh.

Fruška Gora je područje poznato po izuzetno povoljnim uslovima za razvoj voćarstva i vinogradarstva. Ono što ovu sremsku planinu čini idealnom lokacijom za gajenje ovih kultura jesu upravo spoj klime, kvaliteta zemljišta i nadmorske visine na kojoj se nalazi. Atos Fructum u Maloj Remeti je velika investicija urađena po najvišim standardima evropskog voćarstva. Voćnjak se prostire na 90 hektara kvalitetnog i zdravog zemljišta, na nadmorskoj visini od 250 metara. Pre nego što je ovaj posao u Srbiji pokrenut 2005., investitori su istražili mogućnosti i izabrali najsavremeniju tehnologiju. 

Nadomak Beograda nalazi se selo Konatice čija se istorija proteže još s početka 13og veka. Stanovnici ovog sela se uglavnom bave ratarstvom i stočarstvom. Mirko Stanimirović, jedan od žitelja ovog sela, čija porodica tu živi od 17-og veka, za Energynews priča o opstanku, problemima i zadovoljstvima malog domaćinstva. Za svoje selo tvrdi da je nezamenljivo a posebno ceni tradiciju bavljenja stočarstvom i ratarstvom, koju je nasledio od svojih roditelja, iako je za sebe imao neke druge životne planove. 

Srbija  jeste zemlja velikog poljoprivrednog kapaciteta ali bez obzira na to činjenica je da malo proizvođača mogu samostalno da nastupaju na poljoprivrednom tržištu, a da pritom postignu zadovoljavajuće rezultate kada je u pitanju otkupna cena proizvoda. U cilju poboljšanja položaja poljoprivrednika javljaju se brojne zadruge i udruženja. Jedna od njih je i Agromreža, nevladina organizacija koja se bavi podsticajem razvoja agrobiznisa u Srbiji i regionu. O načinu ojačavanja poljoprivrede za portal Energynews govori Mr Ivanka Milenković, biolog, konsultant Agromreže.

Kriterijumi pri izboru posla su različiti: dok neki zanimanje biraju na osnovu zarade koju će im potencijalno doneti izabrani posao, drugi bi da nađu posao koji će obavljati sa zadovoljstvom bez obzira na zaradu. U svakom slučaju opšti utisak je da je među mladima najnepopularnije baviti se poljoprivredom. Ima li mlad čovek budućnost u ovom poslu? Arpad Molnar, mladi diplomirani inženjer poljoprivrede iz Feketića apsolutno je siguran da je odgovor potrdan i da perspektiva može biti velika.

Srbija ima tradiciju kao poljoprivredna zemlja, međutim evidentna je neiskorišćenost prirodnih resursa. Ono u čemu su saglasni i stručnjaci i sami proizvođači jeste da su finansijski problemi najveći razlog tome.  “Fali nam para da usavršimo našu proizvodnju, a malo se bojimo ovih kredita koji su za sad neadekvatni i ljudi ne smeju da uzimaju pare, a kad nemaš pare nemaš kako da uloziš u kvalitetniju proizvodnju”, objašnjava suštinu problema Tibor Molnar iz zadruge Carska Bašta. 

Tradicionalno shvatanje poljoprivrede pozdrazumeva proizvodnju hrane kao primarnu delatnost, dok moderno za krajnji cilj ima profit. Ono što je zajedničko i jednim i drugim proizvođačima jeste da su ulaganje u znanje i mehanizaciju postali neophodni za bilo koji tip poljoprivredne proizvodnje. U prilog osavremenjavanju poljoprivrednog zanata u Srbiji i veštini kombinovanja tradicionalnih sistema rada sa novim praksama i dostignućima, srpski poljoprivrednik, Vladimir Klać iz Feketića, koji se ratarstvom bavi 40 godina i svoj zanat nasleđuje od roditelja, govori na koji način on doprinosi svojoj struci.