Proizvodnja organske hrane se iz godine u godinu povećava u celom svetu. U Evropi trenutno radi oko 350 hiljada organskih proizvođača, od kojih većina proizvodi hranu, a manji deo prerađuje i uvozi. Srbija, iako beleži rast ove proizvodnje i dalje ne može da se pohvali velikim brojkama. Zbog toga se dešava da u zadnjih nekoliko godina raste i uvoz organskih proizvoda.

Međutim, prema rečima direktora sertifikacione kuće Organic Control System, Nenada Novakovića, uvezeni proizvodi pomažu da se profiliše tkz. organski potrošač.

„ Profil organskog potrošača nam je važan jer on diktira tražnju i dobro je da u svakom trenutku može da kupovinom organskih proizvoda zadovolji svoje potrebe. Danas je to uvoz, sutra ćemo imati domaće proizveden proizvod i tako će se i dalje stvari menjati uzlaznim putem“, kaže Nenad.

Iako se proizvodnja organske hrane u Srbiji razvija skoro dve decenije, nije još na nivou na kome bi trebalo da bude.

„Ipak, zanimljivo je da od samog početka pa do danas organska proizvodnja u Srbiji ima trend rasta. Možda taj trend nije onakav kakav bismo mi hteli da bude, ali i to što stalno raste je vrlo pozitivno. Danas imamo oko 16 hiljada hektara u organskoj proizvodnji, sa vrlo solidnom strukturom te proizvodnje, ratarske, voćarske i povrtarske kulture“, objašnjava Nenad Novaković i dodaje: „Na mapi organske poljoprivrede imamo jedno solidno mesto, a kada je u pitanju stočarstvo imamo jednu od najvećih stočarskih farmi u celoj Evropi.

Jasan profil organskog potrošača je input za svaku buduću proizvodnju kada je organska hrana u pitanju.

 „To će domaćim proizvođačima ukazati gde ima prostora i gde je veća tražnja, pa će moći tako i da se upravljaju. Mislim da organski potrošač svakog dana napreduje, svakog dana postaje zahtevniji, on se edukuje, zna da organsko nije ružno i crvljivo i kvrgavo, zna da organska proizvodnja podrazumeva i savremene metode, ali koje su strogo određene i kontrolisane“, kaže Novaković.

Da li je organsko- piše na papiru

Organski proizvodi svuda u svetu, pa i kod nas moraju da imaju univerzalni znak na ambalaži koji potvrđuje da je proizvod sertifikovan.

„ Proizvod se može nazvati organskim samo kada je sertifikovan od strane neke kontrolne organizacije koja je ovlašćena za to i kontrolu organskih proizvoda“, kaže Nadežda Pešić Mlinko. „Sertifikacija organske proizvodnje se sprovodi u skladu sa tržištem na koje proizvođač želi da plasira svoje proizvode. Kod nas to uređuje Zakon o organskoj proizvodnji koji je u najvećoj meri usklađen sa regulativom Evropske Unije. Neke zemlje, Švajcarska, na primer imaju svoj poseban set standarda koji se dodatno moraju ispuniti. Amerika, opet, ima svoje standarde kontrole i sertifikacje organskih proizvoda“.

Ipak, procedure koje su se nekad činile isuviše komplikovanim i skupim, sada su dosta jednostavnije i brže.

„Formirali smo mnoštvo obrazaca kako bismo proizvođačima ili onima koji žele da počnu da se bave organskom proizvodnjom olakšali taj prvi korak. Prijavni obrazac sada ima svega dve strane. Od momenta sklapanja ugovora počinje period konverzije, dogovara se termin kontrole i kontrola pokazuje da li je sve u skladu sa standardima za koje se proizvođač prijavio. Krajnji rezultat je izdavanje sertifikata. Deluje komplikovano, ali to je jedan veoma jasno definisan postupak“, objašnjava Nadežda.

Komplikovaniji postupak sertifikacije može biti kada je u pitanju prerada organskog proizvoda, kao što je na primer proizvodnja organskog brašna.

„To je zanimljiv artikal koji već postoji na našem tržištu. Svaka organska proizvodnja podrazumeva da sirovina koja se proizvodi očuva svoj integritet organskog proizvoda. Svaki stepen proizvodnje mora biti potpuno adekvatan“, naglašava Nadežda i dodaje: „U proizvodnji organskog brašna potrebno je da se sprovedu sva pravila koja prate proizvodnju organske pšenice, ali i dodatno: kako i gde se vrši mlevenje, da li su mlinovi odgovarajući, pakovanje, skladištenje i čuvanje tog sada prerađenog organskog proizvoda. Posebna kontrola se sprovodi i na kraju se sertifikuje brašno kao finalni proizvod“.