U svakom biznisu se do velikih rezultata dolazi kada se napori udruže, a to vrlo često bude i privatna inicijativa ljudi da reše probleme u svom poslovanju. Tako je nastala i zadruga Voćar, u čijem je posedu jedna od najvećih i najmodernijih hladnjača u Srbiji. Za voćare ovog kraja to je bio kraj problemima sa čuvanjem, plasmanom i prodajom voća.

“Ovo je ulo hladnjača koja je izgrađena i prvi put unešena jabuka u nju u jesen 2012. godine. Ona je kapaciteta tri stotine vagona, to je da kažemo prostije 300 hiljada kilograma u ulo režimu, postoji 14 komora i plus može da se stavi oko  hiljada kilograma, 35 vagona u hodnik, za Energynews objašnjava predsednik UO Zadruge Voćar“, Ivan Tomić. 

Investiranje u hladnjače u voćarstvu je potpuno promenilo sliku ove grane agrobiznisa i omogućilo bolju poziciju na tržištu, tvrdi Ivan. “Mi sa ovom hladnjačom možemo da odložimo momenat prodaje, ne moramo da nudimo svu jabuku u jesen kada je berba što automatski snižava cenu i jabuka ako ne stoji u hladnjači ona propada“. 

Glavni kupac voća iz Srbije je Ruska federacija. Za tako velika tržišta poput ruskog, neophodne su velike količine i visok kvalitet voća, a to omogućavaju samo savremeno opremljeni voćnjaci. Po površinama koje su pokrivene protiv- gradnim mrežama slankamenački voćnjaci su vodeći u Srbiji. Međutim, kako kaže Ivan Tomić, ostaje problem navodnjavanja. 

„Pokušavamo i borimo se da stavimo te neke svoje voćnjake u sistem za navodnjavanje ali je problem to što ovde baš i nema nešto mnogo vode i potrebno je bušiti neke bunare, koji baš nisu tako jeftini, pa onda problem rešavanja struje, agregat za pokretanje tih pumpi, tako da su to jako velika sredstva koja su potrebna da čovek to izdvoji za tako nešto, a to se sve ne može rešiti za godinu- dve, nego sve mi to rešavamo u hodu i koliko imamo sredstava“. 

Za sve uspehe agro- biznisa zaslužni su isključivo preduzetnici, odnosno farmeri. Nikola Kotarac, direktor hladnjače objašnjava zašto gomila problema poput uvozničkih i drugih lobija, neizvesnosti, loših zakonskih rešenja i mnogih drugih, nerešenih pitanja utiče na proizvodnju u agro- biznisu. 

„Proizvođač treba da se zaštiti, da kaže da će njegov proizvod, ako je u pitanju stoka, u narednih 10 godina biti po toj ceni, ako je u pitanju kukuruz, ako je u pitanju mleko, ako je u pitanju voće. I mi bi krupnim koracima krenuli napred, znači ta proizvodnja koja je mi bi sad mogli da je uvećamo za dve godine 5 puta a za 10 godina nekoliko stotina. Mi bi morali da uvozimo radnike u poljoprivredi“, siguran je Kotarac. 

Rasadnik Bogdanović 

Proizvodnja sadnog materijala je posebna grana agrobiznisa koja, kao i sve druge, podrazumeva pored ulaganja u odabranu zemlju objekte poput hladnjača i specifičnu sertifikaciju. Rasadnik Bogdanović u Temerinu je u upravo na putu da napravi jedno takvmo moderno postojenje. Naša poseta počinje obilaskom terena za proizvodnju sadnog materijala. 

„Morali smo da biramo prostor gde u oklini nema ni jedna voćna vrsta da bi zadovoljili standarde proizvodnje da bude sertifikovan sadni materijal. Na ovoj parceli u u krugu od 1500 metara nema ni jedne voćne vrste. Znači, morali smo to da uradimo da ne bi imali problema sa virusima i zarazama“, objašnjava za Energynews vlasnik rasadnika, Vitomir Bogdanović. 

Da bi sadnica zadovoljila standarde proces proizvodnje mora da ide po propisanim uslovima. 

„Da bi proizveli kvalitetnu voćnu sadnicu znači mora da odaberemo prvo kvalitetno zemljište kao što sam reko, mora da bude zdrava podloga, sertifikovana podloga,kalem grančica sertifikovana i da se dobije kvalitetna sadnica. Znači kvalitetna sadnica treba da zadovolji standarde, da ima određenu visinu, debljinu i zdravstveno stanje“, navodi Bogadnović i dodaje da je važno i sačuvati sadnicu zdravom i da je zato prostor za čuvanje neophodan:

„Jako je bitan ovaj prostor i hladnjača je jako bitna za čuvanje sadnog materijala da ne dođe do dehidriranja, do isušivanja. Mnogi ljudi koji se bave ovim poslom treba da shvate da je ovo jedini put da sačuvamno robu, da kupac bude zadovoljan i svakog trenutka da bude dobar prijem i sve da se uradi kako treba. Jedino tako idemo napred“.