Kada zamislimo zdrav, prirodan i ukusan zalogaj, koji u sebi sadrži hranljive vrednosti, a bez hemije i veštačkih pojačivača ukusa, neizostavna asocijacija je organska hrana. Zemlje Evropske unije, u zavisnosti od svojih kapaciteta, u poslednjih 10 godina polako, ali sigurno, pretvaraju svoje konvencionalne farme u organske, tako da se broj organskih proizvođača od 2003. godine udesetostručio. Kod nas, situacija je drugačija. Organska proizvodnja postoji, ali nije zastupljena u meri u kojoj bi mogla da bude. Kao i uvek, najveći problem je novac. Organski proizvodi su skuplji od klasično gajenih, a tako i njihova proizvodnja. Težnja za prelaskom na organsku proizvodnju postoji, ali nije jednostavna, ni jeftina.

Uloga države je važna

"Država mora da stane iza poljoprivrednih proizvođača, pogotovo kada je u pitanju prelazni period, te da pomogne poljoprivrednike da pregrme zajedno taj prelazni period koji je potreban da bi se ušlo u organsku proizvodnju. Potencijali postoje za razvoj organske proizvodnje i na nama je da vidimo kako ćemo da iskoristimo te mogućnosti”, za Energynews kaže Jelena Ivović, iz udruženja TERRA'S, koje je osnovano 1990. godine u cilju zaštite, očuvanja i unapređenja životne sredine i zdravlja ljudi      

Kao podstrek poljoprivrednicima da predju na organsko uzgajanje organizovan je festival organske hrane Biofest, koji se održava već 10 godina za redom. Osmišljen po uzoru na medjunarodni Ekofer, u cilju promocije organske proizvodnje, sadrži i jedan specifičan deo, diskusije o proizvodnji organske hrane u Evropi kao i tome šta čeka naše proizvodjače na putu ka evropskoj uniji.

"Evropsko tržište je veliko, upravo poglavlje 11 podrazumeva diskusiju na ove teme zbog toga što će da se proširi tržište prilIkom ulaska u Evropsku Uniju, takođe će farmeri da imaju pristup većim subvencijama i fondovima za razvoj organske proizvodnje. Sve su to teme koje se moraju u ovom predpristupnom periodu razvijati i dalje", objasnila nam je Jelena.

 Za sada, oni koji već imaju organski proizvodnju, šansu za dalji napredak vide u izvozu. Ali, problemi postoje i u ovom delu. Zato je interes organskih proizvodjača na strani približavanja Evropi.

Uzgajači zdrave hrane naklonjeni Evropskim standardima

Ivan Perčić, vlasnik kompanije "Suncokret", koji preko dvadeset godina proizvodi i prodaje svoje proizvode, u zemlji  i širom Evrope, za naš portal ističe da se jako raduje približavanju evropskoj zajednici jer misli da su evropski standardi bolji od domaćih. "To će biti veliko olakšanje u radu, jer mi sada imamo jedan apsurdan slučaj, recimo, naš partner izvozi robu i u Sloveniju, mi moramo sad tu robu odvesti do Londona, dve hiljade kilometara, i hiljadu i po nazad do Ljubljane. Da smo članice evropske zajednice, to bi uradili sa jednim transportom od 500 km."            

Promocija proizvoda na inostranom tržištu mnogo znači za male proizvodjače, budući da na domaćem terenu nema još uvek toliko tražnje za ovako proizvedenom hranom.

Šta kažu susedi?

Potencijal izvoza organskih proizvoda vidi se i na primeru  susednih zemalja. „Znam za pozitivne primere u Mađarskoj, skoro sve što proizvedu od organskih proizvoda, preko devedeset odsto, Mađari izvoze. Najverovatnije to čeka i Srbiju, samo treba da se dese još neke promene, a za to je potrebno vreme“, za Energynews kaže Arpad Čikoš, vlasnik Biobašte Čikoš. 

Iskustva naših suseda govore  i da nije dovoljno samo ući u Evropsku uniju, čak ni sa gotovim organskim proizvodom. Proizvodnja mora da zadovolji potrebe tržišta, a ako vaši kapaciteti nisu toliko veliki i dok ne dostignu potrebne količine, u samom izvozu neće biti veće promene.

Za Energynews, svoja iskustva deli Mate Koprivčić, iz Hrvatske, koji se bavi proizvodnjom vina Eubatus i džemova i slatkog od kupina. "Mi smo mali proizvođači, dakle ulaskom u Evropsku uniju nama se nije promenilo ama baš ništa. Kao mali proizvođači mi ne možemo sami izlaziti na evropsko tržište. Eto tu je jedina naša mala šansa i prednost što radimo sa restoranima zdrave hrane, koje posećuju vegani, verovatno nešto tako i kod vas ima, dosta su dobro prihvatili, a vanjsko tržište još nemamo otvoreno“.

Kada je organska hrana u pitanju, Evropa je rekla svoje, trend rasta u proizvodnji se nastavlja, a Evropska komisija je izašla sa stavom da su organski proizvodi odgovor na tržišnu tražnju, ali i javno dobro sa stanovišta zdravlja i zaštite životne sredine i ruralnog razvoja. Budući da je sadašnji udeo organske proizvodnje u domaćoj poljoprivredi manji od 5 odsto, Srbija i te kako ima prostora da preuzme ovaj obrazac i da se uključi u proizvodnju hrane na zdrav i prirodan način.