Čini se da je ulazak u evropsku uniju, za poljoprivredni sektor u Srbiji - niz kompromisa, sa povoljnim rezultatom po srpsku privredu. Suočavanje sa novim, evropskim pravilima u našoj poljoprivredi, predstavljaće izazov za naš narod ali i novu šansu za korišćenje ogromnog potencijala koji ima naša zemlja.

Državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine, Danilo Golubović, nas upućuje u poduhvate u proteklih 10 godina i nagoveštava u kom pravcu bi naša privreda mogla da se razvija, ako bismo iskoristili mogućnosti koje nam se pružaju: "Dvehiljadite godine zemljama zapadnog Balkana, uključujući Srbiju, Evropa je uvela tipične trgovinske mere gde je dala mogućnosti za 95 posto poljoprivredno prehrambenih proizvoda iz Srbije da, gotovo bez carina, se izvoze u Evropsku Uniju. Mi smo iskoristili nekih 25 odsto, i zamislite kad smo sa 25 odsto korišćenja tih mogućnosti, od 2004 -te konstantno beležili suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni poljoprivredno prehrambenih proizvoda".

Ovako ukratko izgleda istorija srpske poljoprivrede od trenutka kada se evropsko tržište otvorilo za njene proizvode. U preseku događaja ostaće upamćeno da su mogućnosti iskorišćene samo delimično ali i da je proizvodnja šećera enormno napredovala kao i neke grane poput stočarstva i vinarstva.Posle skoro petnaest godina srpska poljoprivreda nalazi se opet pred velikim promenama koje donosi prilagođavanje zakonima i pravilima Evropske unije.

"Suštinski vi imate stvari o kojima se ne pregovara, a to je spremnost zemlje kandidata da prihvati tekovine i propise evropske unije. Pregovara se o tome kad i kako ćemo ih primeniti. Pregovara se o finansijskim aspektima koji su vrlo bitni, to je deo budžeta koji će nam pripasti iz budžeta evropske unije i pregovara se o nekim prelaznim periodima ", ističe Golubović.

Optimistična prognoza: za godinu dana će biti bolje

Predstojeće promene su u ovom segmentu ekonomije veoma obimne zato što se gotovo 75 odsto ukupnog zakonodavstva Evropske unije odnosi na poljoprivredu, proizvodnju hrane i zaštitu životne sredine. Primena zakona i pravila će zbog uvođenja novih standarda biti složena i skupa, i za državu i za poljoprivedne proizvođače. Ali, s druge strane i u ovom međuvremenu otvaraju se nove šanse. Gospodin Golubović očekuje da će Srbija kroz godinu dana uspeti da iskoristi više mogućnosti u saradnji sa Evropom, u odnosu na protekle godine i za nas portal objasnjava da, ako sve bude u redu, kako smo mi planirali, očekujemo da ćemo krajem 2015-te, početkom 2016-te, već moći da apliciramo za sredstva iz IPARD fondova, a koliko je to bitno govori činjenica da u četvorogodišnjem periodu,odnosno periodu do 2020-te godine,budzet iznosi 150 miliona evra potencijalnih fondovskih para.

Što se tiče negativnih posledica poput ukidanja čitavih segmenata proizvodnje ostaje da država kompenzuje izgubljeno. Posledice se moraju rešavati određenim tempom.

"Nije bitno kada ćete ući, kolko je bitno kako ćete ući. Ako uskladimo zakonodavstvo i kompletan sistem adaptacije zakonodavstva na pravilan način, pitanje ulaska je tehničko pitanje“, precizano navodi Danilo Golubović i dodaje: "Ako se trudite da nekim lobiranjem, političkim, bilo kojim drugim, neekonomskog karaktera, uđete na silu, pod navodnicima, vi ćete imati sigurno problema. Nećete biti spremni. Znači, nema ni jednog idealnog puta, pa ni ulaska u Evropsku uniju, ali u ovom momentu to je najveći interes poljoprivedno prehrambene industrije Srbije. "

Bojazan o prestanku proizvodnje autentičnih srpskih proizvoda je neosnovana, osim što će se u budućnosti odvijati u kontrolisanim uslovima a u cilju maksimalnog iskorišćavanja resursa.