Organska proizvodnja jedna je od grana u prehrambenom sektoru koje su zabeležile brz, ali nedovoljan rast u Srbiji. Dragan Cojić iz Aleksinca trenutno se bavi i konvencionalnom i organskom poljoprivredom, ali postepeno planira da se što vise orijentise ka organskim proizvodima. Prelazak na organsku proizvodnju nije sasvim jednostavan objašnjava Dragan i dodaje: “Pa da bi to uradio treba da se izabere jedna sertifikaciona kuća koja će da prati celokupnu proizvodnju. Treba neki pripremni period od 2-3 godine kako naše zakonodavstvo nalaže. Onda ta sertifikaciona kuća prati dalji proces proizvodnje do berbe, skladištenja te robe.”

Dragan Cojić, proizvođač organske hrane

Organska hrana je od konvencionalne skuplja od 20 do 50 procenata, ali je i manje zastupljena u samoj proizvodnji. Zapravo, pod organskom poljoprivredom u Srbiji je samo oko 0.3 procenata ukupno obradivih površina. Svest o značaju ove hrane svakako postoji, ali s obzirom da je ona skuplja od obične, uvek se postavlja pitanje novca. Po rečima Dragana Cojića, zainteresovanost postoji međutim “ekonomska situacija nam je takva da koliko nam je dubok džep toliko kupujemo kvalitetnu hranu. Dolazimo do zaključka da se hrana proizvodi za bogate i za sirotinju, nažalost”.

Porodica Aćimović gaji jagode na povšrini od samo 20 ari. Zbog malog poseda su i započeli organsku proizvodnju jer bi  na tolikoj površini konvencionalna proizvodnja bila neisplativa. Medjutim, i u organskoj proizvodnji problemi postoje. “Najveći problem je neorganizovan plasman proizvoda, da se zna tačno šta bi ko mogao da proizvede i u kojoj količini da bi sve to moglo da se izveze. Da ne bude samo na pričama da se traže organski proizvodi, ti proizvedeš i nema ko da otkupi”, ističe Dragan Aćimović.

Dragan Aćimović, proizvođač organske hrane

Pored samog voća i povrća organskog porekla na tržištu se pojavljuje sve više firmi koje plasiraju prerađene organske proizvode. Firma Repro Trade iz Novog Sada  proizvodi organska brašna, i razne vrste testenina i kornfleks. Proces prerade u ovakvoj proizvodnji nije jednostavan.

Gordana Ninković, Gold Cereal

“To je kontrolisana organska proizvodnja. Sve te sirovine koje mi upotrebljavamo moraju da imaju sertifikate, a imaju analize isto kao i naši gotovi proizvodi. Upotreba hemijskih preparata je organizovana, tako da je sve to organsko, od njive do trpeze”, navodi Gordana Ninković, iz firme Gold cereal.

Iako u Srbiji postoji oko 25 godina, organska poljoprivreda beleži spor razvoj. Uzroci tome su, kažu naši sagovornici, skupa proizvodnja i nedovoljno organizovano tržište. Bitno je da je iz godine u godinu sve više proizvođača organske hrane i da  svest ljudi o značaju zdrave ishrane svakako postoji.

M.N – J.M.