Tradicionalno shvatanje poljoprivrede pozdrazumeva proizvodnju hrane kao primarnu delatnost, dok moderno za krajnji cilj ima profit. Ono što je zajedničko i jednim i drugim proizvođačima jeste da su ulaganje u znanje i mehanizaciju postali neophodni za bilo koji tip poljoprivredne proizvodnje.

U prilog osavremenjavanju poljoprivrednog zanata u Srbiji i veštini kombinovanja tradicionalnih sistema rada sa novim praksama i dostignućima, srpski poljoprivrednik, Vladimir Klać iz Feketića, koji se ratarstvom bavi 40 godina i svoj zanat nasleđuje od roditelja, govori na koji način on doprinosi svojoj struci.

„Ja  sam završio srednju poljoprivrednu školu i stalno dopunjujem znanje na svim tim skupovima koji se održavaju; kada profesori dolaze na predavanja, udruženja. Prisustvujem tim predavanjima i saznajem za novu tehnologiju i nova dostignuća“, ističe Vladimir.

Vladimir Klać, poljoprivrednik iz Feketića

U savremenom poslovanju, neformalna edukacija zauzima značajno mesto u izgradnji adekvatnih kadrova a tako je i u grani poljoprivrede. Međutim, malo drugačiju perspektivu o načinu poslovanja i delimično iskorišćenim ljudskim potencijalima naših privrednika daje nam Ivanka Milenković, koordinatorka Agromreže, organizacije koja se bavi podsticajem i razvojem agrobiznisa u Srbiji. Ona probleme ne vidi u proizvođačima. “Ja ne kazem da znanja nemamo. Taman posla, ali džabe nam to znanje kada je neupotrebljeno, ako su naši proizvođači prepušteni sami sebi”.

Pozicioniranje i saradnja s kolegama

Preduzimljivost i znanje srpskih privrednika ne ostaje zanemareno od strane kolega iz Holandije, gde je sistem proizvodnje i tehnologija, po rečima Arpada Molnara, mladog diplomiranog inžinjera poljoprivrede iz Feketića, na značajno vičem nivou. Ogledno polje paradajza koje je ovaj mladi inženjer napravio, a na osnovu iskustva sa holandskom kompanijom Holand Agro, kao i uz njihovu podršku i kontrolu, pravi je dokaz o svesnom i predanom ulaganju u budućnost srpske privrede.

“Svake nedelje njihov agronom jednom ili dvaput nas obidje, pogleda…Ako slučajno vidi nešto da treba da izmenimo odmah da reagujemo.To je amin nama kako da radimo. Uglavnom svaki dan se čujemo telefonom. Pratimo kako stoji vreme, šta se dogadja i na osnovu toga radimo đubrenje”, govori za Energynews, Arpad Molnar.

Ovaj plastenik razlikuje se po načinu djubrenja i sađenja biljaka, a obezbeđuje i uštedu prostora.

O poređenju Sprskih poljoprivrednih standarda sa evropskim, prof. Žarko Ilin sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu ističe da je sprska proizvodnja na otvorenom polju apsolutno na nivou bilo koje proizvodnje u nekoj razvijenoj zemlji ali da još mora da se radi na  drugim proizvodnim sektorima.

Profesor Žarko Ilin, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad

“Značajno zaostajemo u proizvodnji povrća na zaštićenom prostoru, pogotovo u odnosu na Holandiju”, ističe profesor koji svoja zapažanja iznosi na osnovu višegodišnjeg iskustva na Zapadu gde odlazi 2-3 puta godišnje.

Potencijalne predrasude o nedostatku obrazovanja i informisanosti među našim poljoprivrednicima očigledno je da godinama postaje mit jer srpski poljoprivrednici i inžinjeri sprovode adekvatno osnaživanje ovog sektora na sve dostupne načine uz pomoć iskustva koje su stekli u evropskim i drugim zemljama osim što samo delovanje i dalje zavisi od naših zakonskih okvira i načina poslovanja u Srbiji. 

M.N - J.M.