Vinogradarstvo u Srbiji je svakako jedna od značajnijih poljoprivrednih grana sa velikim kapacitetima koji su, kao i svi drugi, delimično iskorišćeni. Međutim, trend poslednjih godina je ovu granu poljoprivrede izveo na nešto uspešniji put, ako je tvrditi na osnovu broja vinarija koje su nastale u poslednje dve decenije. Sa čak 30 000 hektara vinograda Srbija spada među značajnije proizvođače i potrošače grožđa i vina u regionu zapadnog Balkana dok zainteresovanost za vinogradarstvo i proizvodnju vina iz godine u godinu sve više raste.

 Vinarija Cilić

Vinarija Cilić - dugogodišnjim iskustvo

 

U selu Lozovik, kod Jagodine, porodica Cilić se već dugi niz godina bavi vinogradarstvom. Njihova primarna delatnost su tehnološki projekti, odnosno projektovanje vinarija i destilerija. Nastanak njihove vinarije je samo logičan sled okolnosti njihovog posla. Kako je poslednjih godina postalo moderno da se proizvodi vino, Zoran Cilić, jedan od vlasnika ove porodične vinarije, koji je svoje tridesetogodišnje iskustvo u Navipu iskoristio u porodičnom biznisu, ističe da je u Srbiji sve više onih koji se neuki bave ovim poslom misleći da će tako brzo zaraditi novac. “Za vino je potrebno dugogodišnje iskustvo i veliko znanje, ovaj zanat se ne uči preko noći”, rekao je Zoran.

“Srbija ima jako dobar potencijal za proizvodnju odličnih vina. Unazad vekovima već se uzgaja grožđe, a metodom probe i greške naši stari su našli gde, odnosno na kojoj lokaciji treba uzgajati koju sortu. Potencijal trenutno nije iskorišćen u potpunosti jer nas nema na vinskoj mapi sveta, ali pojedinačni primeri u različitim regijima dokazuju da se moze puno”, govori za Energynews Miša Cilić, takođe jedan od vlasnika vinarije Cilić.

Vinograd Cilić prostire se na 16 hektara od čega je 11 hektara u rodu, dok su preostalih 5 mladi zasadi. Cilići su se odlucili za internacionalne sorte jer su želeli da dokažu da i te sorte mogu dati izvrsne rezultate u ovom regionu.

U vinariji Cilić, na osnovu dugogodišnjeg iskustva Zoran i Miša imaju svoj poseban sistem proizvodnje i pripreme za proizvodnju. Njihov osnovni postulat je da proizvodnja počinje u vinogradu.

“Trudimo se da radimo minimalnu prevenciju, odnosno da minimalno tretiramo plodove a zatim sve što proizvedemo u vinogradu prenesemo u bocu. Od ploda se odvoji samo peteljka i radi se sa celim bobicama. Sem rozea sva ostala vina sazrevaju u drvetu, sa minimalnim tretmanima, tako da…ideja je da se pokaže da internacionalne sorte koje uzgajamo na ovaj način mogu na našem podneblju da rezultuju”, objašnjava nam Miša Cilić.

 Vinarija Temet i velike ambicije

 Odmah pored vinarije Cilić nastala je još jedna vinarija - Temet. Ime ove vinarije potiče od latinske reči temetum što znači jak ili karakteran, što dosta govori o tome kakvo vino želi da proizvodi ova vinarija.

Vinarija Temet

“Temet postoji svega nekoliko godina, ali su ciljevi i planovi vinarije veoma ambiciozni. U prilog tome govori i mogućnost kupovine ovih vina u Crnoj Gori, Belgiji, Holandiji, Danskoj i Nemackoj. Trenutna proizvodnja je oko 50 000 litara, a plan je da u narednoj godini proizvedemo do 100 000 boca. Ove godine počeli smo proizvodnju i penušavih vina a autohtona priču ove vinarije su Tri morave bele. To je komercijalni naziv za Tamjaniku, Smederevku i Moravu u jednom vinu”, objašnjava za Energynews mladi enolog Srđan Lukajić.

Planovi u srpskom vinogradarstvu, preradi grožđa i proizvodnji vina koncipirani su sa ciljem da se modernizuje i poboljša efikasnost. Ova politika se sastoji u tome da se svi propisi usklade sa EU. Evidentna je ekspanzija tržišta što izaziva lančanu reakciju tražnje i nivoa kvaliteta koji se povećava sa sve većom potražnjom i pažnjom koja je iz celog sveta usmerena na prirodne pogodnosti i potencijalno dobra vina koja se u Srbiji proizvode i tek će se proizvoditi. Sigurno da je trnovit put uspeha u ovoj oblasti jer je potrebno veliko znanje kako ne biste zavisili od stranih konsultanata i stručnjaka koji mnogo naplaćuju svoje usluge, međutim duga tradicija ovog zanata u Srbiji i prirodni resursi i povoljna klima su ono što garantuje uspeh srpskim proizvođačima.

 M.NJ. – J.M.