Srbija ima tradiciju kao poljoprivredna zemlja, međutim evidentna je neiskorišćenost prirodnih resursa. Ono u čemu su saglasni i stručnjaci i sami proizvođači jeste da su finansijski problemi najveći razlog tome.  “Fali nam para da usavršimo našu proizvodnju, a malo se bojimo ovih kredita koji su za sad neadekvatni i ljudi ne smeju da uzimaju pare, a kad nemaš pare nemaš kako da uloziš u kvalitetniju proizvodnju”, objašnjava suštinu problema Tibor Molnar iz zadruge Carska Bašta.

Mnogi poljoprivrednici sa kojima smo razgovarali ističu da agrarna politika u Srbiji još uvek ne postoji i da samim tim ni oni sami ne znaju ništa o svojim pravima, već samo o obavezama prema državi. Ono što nedostaje je da sama država ima malo više sluha za poljoprivredni sektor kako bi se ostvarilo adekvatno i kvalitetno partnerstvo između države i poljoprivrednika.

“Stalno slušamo o velikom novcu koji dolazi, o boljim uslovima za kreditiranje, izgradnji sistema za navodnjavanje. Ima značajnih pomaka na čišćenju kanalske mreže, na daljem infrastrukturalnom uređenju, ali nažalost to nije dovoljno za ono što Srbiji treba”, objašnjava nam trenutnu situaciju dr.prof Nebojša Momirović sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu.

 Uloga države za sada se ogleda samo u bankarskim kreditima, koji opet, po mišljenju mnogih, nisu najpovoljniji ali i dalje predstavljaju možda jedini način da se dođe do novca za ulaganje.

 “Što se tice pomoći države, znate i sami kako je bilo prošlih godina, da smo bukvalno na putu tražili pomoc, na blokadama, a što se tiče kredita, bez njih ne bi opstali. Mi se zadužujemo da bismo mogli da pokrenemo proizvodnju”, ističe za naš portal Mihal Balaž, ratar iz Stare Pazove.

 Mihal Balaž, poljoprivrednik iy Stare Pazove

Stočarima država daje mogućnost da zakupe zemljište po veoma niskim cenama ukoliko se obavežu da će na tom zemljištu gajiti one poljoprivredne kulture koje su im neophodne da bi prehranili stoku. Medjutim, koliko je ovaj vid pomoći predmet manipulacije i koliko je sklon zloupotrebi objašnjava nam Vladimir Klać, iskusni ratar iz Feketića; on je sam svedok toga da postoje ljudi u njegovom okruženju koji nisu stočari, a zemljište uzimaju u zakup i na njemu uzgajaju šećernu repu, ratarsku kulturu koja donosi najveću zaradu.

“Ne seju hranu za te kokoške i piliće, nego seju šećernu repu, što je dokaz da ljudi to zloupotrebljavaju. Dobiju zemlju u zakup za 17 000 po hektaru, a ja je plaćam 60 000. To su neke stvari koje bi trebalo država da reši.”

Valdimir Klać, poljoprivrednik iz Feketića

Regulative agrarne politike i inicijativa države za regulisanje i razvoj ovog sektora postaju klučna potreba i idelano rešenje za boljitak  srpske privrede.

 M.N. - J.M.