Počeci organske proizvodnje u svetu vezuju se za početak dvadesetog veka dok u Srbiji organska poljoprivreda postoji oko 25 godina. Predsednica Nacionalne organizacije za Razvoj organske proizvodnje, Nada Mišković govori o trenutnom stanju na tržištu organskih proizvoda u Srbiji i apeluje na pokretanje inicijative za širenje ove proizvodnje.

Nada Mišković, Serbia Organica 

“Znamo da se organski proizvodi jako traže. Znamo da oni donose ekstra profit koji konvencionalna proizvodnja ne može da donese. Znamo koliko je potrebno ogromno ulaganje da bi Srbija postala dominantna zemlja u domenu konvencionalne proizvodnje, a za organsku imamo sve atribute. Ogromna je tražnja, imamo poznato tržište, imamo tržište koje traži to, nezasito je toga, tako da su svi parametri tu. I prosto tražimo da se prepozna i da se ozbiljno krene u realizaciju. Ne može organska proizvodnja više da stoji na entuzijazmu nekolicine ljudi.”

 Organska proizvodnja u Srbiji još uvek je jako skromnog karatktera. Potražnja za ovim proizvodima u svetu je velika. Tržište za izvoz postoji, ali sam proces proizvodnje nije nimalo jednostavan. Nabavka i čuvanje sirovina samo su jedan od problema proizvođača.

 “Kada proizvodjac skine žito ili nešto drugo sa svog polja ima problem trijerisanja; ima veliki problem da ga pripremi za tržište. Nema nijedan silos za čuvanje. Organski proizvođači koji rade povrće nemaju hladnjače koje mogu na 4 stepena da održe to povrće nego bukvalno u roku od dva dana ako ne stigne do konzumenta ono se upropasti”, naglašava Nada Mišković.

 Zakonom o organskoj proizvodnji čija je primena počela 1. januara 2011. godine detaljno je uređen ovaj oblik proizvodnje. Organski proizvodi na tržištu se prepoznaju po jasno definisanom znaku. Sertifikovan proizvod mora da bude obeležen prepoznatljivom oznakom organski proizvod i taj sertifikat je jedina garancija.

 Organska proizvodnja u školama

 Da  zainteresovanost za organsku proizvodnju raste govori i činjenica da se sve više javlja kao predmet u mnogim poljoprivrednim školama. Primer za to nam daje futoška Poljoprivredna škola koja je proizvodnju uvela kao izborni predmet a učenici su u mogućnosti da se na 30ak hektara zemlje bave organskom poljoprivredom. Ovde je zastupljena kako biljna tako i stočarska proizvodnja.

“Učenici su jako zainteresovani. Učestvuju u svemu, pitaju i pomažu do samog finalnog proizvoda. Organizovane su razne edukativne i kreativne radionice gde đaci prave organski sir, kečap, razne vrste pekmeza, svećice i sapune” – objašnjava za Energynews , Olivera Ilić, koordinatorka organske proizvodnje u poljoprivrednoj školi.

Olivera Ilić, Poljoprivredna škola, Futog

 GMO

 Kao suprotnost proizvodnji zasnovanoj na principima očuvanja zdravlja i životne sredine javlja se GMO (genetski modifikovani organizmi). To su  oni organizmi koji se dobijaju isključivo u laboratorijama sa ciljem izmene ćelijske strukture.

 EU je postigla sporazum kojim se omogućava gajenje genetski modifikovanih kultura na njenoj teritoriji, uz mogućnost da to ne dozvole protivnici GMO-a. Medjutim, razlozi zabrane ne smeju biti iz oblasti zdravstva i životne sredine. Ti razlozi mogu biti javni red, upravljanje prostorom i suzbijanje širenja nekih poljoprivrednih vrsta. To dalje omogućava širenje polemike o tome koje su prednosti, ukoliko ih ima, a koje mane GMO proizvoda i u kojoj meri je on štetan i kako utiče na lanac ishrane.

 Profesor Miladin Ševarlić za Energynews govori o prednostima i manama pojave GMO-a: “Dobre strane su što se razvija nauka u toj sferi jer svaki početak nauke traži određene žrtve, ali loše je što se koristi celokupna svetska populacija praktično kao eksperimentalna jedinica; a negativne posledice su tu zbog pretpostavke da se ovde radi o profitu, a ne o rešavanju problema gladi, ili o nekim društveno i/ili ekološki odgovornim interesima kompanije.”

Profesor Miladin Ševarlić

Ostaje da se vidi, na globalnom nivou, kao i na lokalnom, da li će Srbija u budućnosti adekvatno iskoristiti sve prirodne resurse i prednosti koje su potrebne za razvijanje zdrave ekološke sredine i uzgajanje organskih proizvoda ili će prevagnuti eksperimentalni plan genetski modifikovane hrane koja takođe donosi veliki profit ali čije posledice još uvek nisu do kraja ispitane.

M.N. - J.M.