Voćnjak Atos Fructuma, Mala RemetaUčešće poljoprivrede u ukupnom izvozu Srbije iznosi skoro 20 odsto. Iako izvoz u agraru raste, profiti nisu impozantni, jer u proseku većina poljoprivrednika ima problem sa plasmanom proizvoda i u Srbiji, a kamoli u inostranstvu. Preduslovi izvoza u agraru su visok kvalitet i velika količina proizvoda, a to u Srbiji postižu samo retki proizvođači, uglavnom oni koji su imali sredstva za velike investicije. Međutim, u oblasti semenih kultura pokazujemo veliki uspeh.

“Instituti pod čijim okriljem je kompletna kontrola proizvodnje i kvaliteta semena u Srbiji su Institut za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada, Institut Zemun polje, Institut Tamiš - Pančevo i PKB Agroseme. Imamo sorte koje mogu da pariraju svim stranim sortama koje ulaze u našu zemlju i seju se takođe kod nas”, navodi za Energy News, Danka Dujović, direktorka fabrike PKB Agroseme.

Danka Dujović, PKB

Kada je reč o prinosu i kvalitetu glavnih ratarskih proizvoda koji se izvoze u zemlje regiona i zemlje EU, gde je Nemačka jedan od značajnih kupaca, dr prof. Nebojša Momirović sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, vidi Srbiju kao veoma konkurentno tržište.

Profesor Nebojša Momirović, Poljoprivredni faklutet, Beograd

“Mi u ovom trenutku imamo jako dobre prirodne resurse. U smislu produktivnosti proizvođač u Srbiji veoma brzo dostiže evropski standard: nabavljaju novu mehanizaciju, širokozahvatna oruđa, prilagođavaju se savremenim zahtevima u tom smislu.”

Svest o značaju izvoza

Mladi ljudi u Srbiji predstavljaju važan resurs kada je izvoz poljoprivrednih proizvoda u pitanju i pokazuju veliku  zainteresovanost za novu mehanizaciju  i sve standarde vezane za evropsko tržište koje, po rečima profesora Momirovića jeste zahtevno, ali je dostižno za srpske poljoprivrednike.

“Mora puno da se radi. Imamo novi segment kada je reč o gazdinstvima. Oni se udružuju u velike koopreative koje su i po  20 000 hektara. To su mladi ljudi uglavnom. Ima ih u Srbiji nekoliko stotina, a preko stotinu koji obrađuju hiljade i hiljade hektara. To je značajan resurs jer mladi ljudi ulažu ne samo u infrastrukturu i opremu, oni ulažu i u znanje i u sebe i na taj način povećavaju konkurentnost. Tako da, ja se ne brinem da, kada je reč o ratarskoj proizvodnji, Srbija zaostaje za bilo kojom evropskom državom” tvrdi profesor Momirović.

Od ukupne poljoprivredne proizvodnje, značajno mesto kada je izvoz u pitanju zauzimaju voće i povrće. Kompanija Atos Fructum koja ima važnu ulogu u srpskom voćarstvu i pretenduje da bude najveći snabdevač jabukama u našoj zemlji, izvozeći čak 80 odsto svojih jabuka, ne zaostaje nimalo za onima koji se mogu videti u najrazvijenijim  evropskim zemljama.

“Tradicionalno izvozno tržište generalno za poljoprivredu Srbije je Rusija. Osim Rusije, mi smo u 2013. godini počeli, a tome ćemo dati poseban značaj, izvoz na evropska tržišta. Otpočeli smo saradnju sa partnerima iz Velike Britanije, to je ono što je zanimljivo. Evropska tržišta su veoma zahtevna, probirljiva. Mi se trudimo da tim visokim standardima odgovorimo na najbolji mogući nacin”, ističe za Energynews Jovan Deurić, jedan od direktora Atos Fructum kompanije.

Jovan Deurić, direktor Atos Fructuma

Standardi

U Srbiji poljoprivreda zauzima značajno mesto kada se govori o izvozu. Neminovnost je da će poljoprivredni proizvođači morati da prate postavljene standarde kako bi se proširili na inostranom tržištu, ali  je ohrabrujuca činjenica da je to tržište za njih itekako dostupno.

Izazov da se globalizuje svetsko tržište je danas veći nego ikad ranije u sektoru proizvodnje hrane. GlobalGap (nekada poznat po imenu EurepGap) je ustanovio standard koji je garancija dobre poljoprivredne proizvodnje. GlobalGap je prisutan u više od 80 zemalja sveta na svim kontinentima.

“Činjenica da se ovi standardi primenjuju i u Srbiji potencijalno ima ohrabrujuću ulogu u jednom dugoročnom planu izvoza. Dobra organizovanost kompanije, implementacija standarda i praćenje tržišta jesu ključna pravila kojih se treba pridržavati a koja garantuju dobro poslovanje, ako već ozbiljno razmišljamo o evropskom tržištu”, navodi za Energynews Slobodan Simić, izvršni direktor Intersada. On dodaje i da implementacija GlobalGap standarda nije posebno komplikovana.

Slobodan Simić, Intersad

Izvoz u Srbiji, po svemu sudeći, može zadržati dobar nivo i potencijalno ići uzlaznom putanjom jer je naša garancija uspeha kvalitetan poljoprivredni proizvod. Ta činjenica pomaže srpskim proizvođačima da se bore sa eventualnim problemima i preprekama.