Kriterijumi pri izboru posla su različiti: dok neki zanimanje biraju na osnovu zarade koju će im potencijalno doneti izabrani posao, drugi bi da nađu posao koji će obavljati sa zadovoljstvom bez obzira na zaradu. U svakom slučaju opšti utisak je da je među mladima najnepopularnije baviti se poljoprivredom. Ima li mlad čovek budućnost u ovom poslu? Arpad Molnar, mladi diplomirani inženjer poljoprivrede iz Feketića apsolutno je siguran da je odgovor potrdan i da perspektiva može biti velika.

 “Naravno da ima. Zato sam i odabrao ovaj posao. Zato sam i završio Poljoprivredni fakultet. Sad planiram da upišem master – zaštitarstvo, i želim da što više razvijem kod nas proizvodnju. To znači da radim sve školski, kako treba,” kaže Arpad.

Kao i u svakom drugom poslu, i u poljoprivredi je važan naporan rad i uspeh ne bi trebalo da izostane, kako tvrdi sam Arpad. Ono što iziskuje svaka ozbiljna proizvodnja jeste ulaganje u znanje i mehanizaciju kako bi posao bio obavljen na što lakši, brži i ekonomičniji nacin. Međutim, Arpad ima utisak da srpski poljoprivrednici, bar u Vojvodini, još nisu dovoljno svesni te činjenice.

“Najbolje zemljište imamo ovde u Vojvodini, samo je problem u tome da nam fali stručno znanje. To je najveći problem. Promenilo se vreme, ne radimo kao pre 10-15 godina….Moramo da se menjamo. Ja uvek pitam seljaka zašto si kupio bolji auto, zašto ne vozis Fiću? Tako i u proizvodnji - treba uložiti, napredovati, da bi dobili rezultate,” objašnjava Arpad.

Mlad čovek koji vodi gazdinstvo od 16 hektara i koji brine da svi zaposleni na adekvatan način obave svoj deo posla, ističe da se njegov život drastično ne razlikuje od života drugih mladih ljudi, čiji poslovi nisu vezani za poljoprivredu. Evidentan je njegov primer da baviti se poljoprivredom jeste izuzetno težak, zahtevan i unosan posao ukoliko se radi kako bi trebalo ali da se ovo zanimanje ni po čemu posebno ne razlikuje od nekih drugih popularnijih zanimanja među mladim ljudima, uz činjenicu i da su prihodi zadovoljavajući.

“Naravno da je isplativo, ako radiš sve po planu, vodiš kako treba gazdinstvo, sve moraš raditi planski, moraš da planiraš tako da iz jedne kulture izvučeš maksimum. To znači da što više prve klase proizvoda izvučeš,” objašnjava Arpad.

Nepovoljni rezultati privatnog poljoprivrednog biznisa u Srbiji svakako značajnije utiču na svest mladih u odnosu na biznis koji se uspešno odvija. Milan Babin, iskusni stočar iz Feketića, za Energynews objašnjava sled okolnosti koji ga je sprečio da svoj rad adekvatno i naplati.

“Prvo su me naterali da napravim objekat za prostoriju za bazen u koju sam uložio preko 10 000 evra, sredio sve, namestio. Onda su nas prebacili iz subotičke mlekare u novosadsku mlekaru, mislim to je sve Imlek tako da…nema veze. Oni sad neće ni da čuju, to ih sad ne interesuje. Šta će da bude, ne znam… Na kraju krajeva možda ćemo morati prodati ovu našu farmu,” navodi Milan.  Na osnovu svog lošeg iskustva on ne zna kakav savet da da svom sinu koji bi trebalo da nasledi očev posao: “Sin treba da ostane, na njemu je gazdinstvo, on treba da vodi dalje. Treba da propagiramo da ostanu mladi na selu, a rade nam ovo što nam rade tako da, ne znam… čovek jednostavno nije pametan.”

Činjenica je da je u Srbiji trend življenja u velikim gradovima aktuelan već decenijama, mladi ljudi rođeni na selu koriste prvu priliku da se školuju ili rade u nekom od obližnjih gradova i napuštaju čitava imanja u koja se retko ko od njih vrati. Iako postoje primeri koji pokazuju da poljoprivreda u Srbiji ipak ima budućnost i da su predrasude o poljoprivrednim zanimanjima i životu na selu po negde izostavljene ili prevaziđene, rizik o nedovoljnom razvijanju i ulaganju u ovaj sektor i dalje je veoma visok. 

M.N - J.M.