Proizvodnja organske hrane se iz godine u godinu povećava u celom svetu. U  Evropi trenutno radi oko 350 hiljada organskih proizvođača, od kojih većina proizvodi hranu, a manji deo prerađuje i uvozi. Srbija, iako beleži rast ove proizvodnje i dalje ne može da se pohvali velikim brojkama. Zbog toga se dešava da u zadnjih nekoliko godina raste i uvoz organskih proizvoda.

Krajem prošle godine otvoren je konkurs za inovativne ideje koje povezuju IT sektor i poljoprivredu, a sve to u okviru Katana poslovnog akceleratora. U okviru ovog programa biće raspodeljeno preko 2 miliona evra, a za sve vreme trajanja projekta preduzetnici koji budu uspešni u plasiranju svojih proizvoda i njihovoj prodaji, dobijaće i nagradu iz fondova Katane.

U svakom biznisu se do velikih rezultata dolazi kada se napori udruže, a to vrlo često bude i privatna inicijativa ljudi da reše probleme u svom poslovanju. Tako je nastala i zadruga Voćar, u čijem je posedu jedna od najvećih i najmodernijih hladnjača u Srbiji. Za voćare ovog kraja to je bio kraj problemima sa čuvanjem, plasmanom i prodajom voća. 

Med je jedan od naših najkvalitetnijih i najtraženijih proizvoda. O pčelarstvu i medarstvu razgovaramo sa predsednikom kovačičkog pčelarskog društva, Dušanom Đuricom. Dušan Đurica je u pčelarstvo ulazio postepeno, dok nije došao do profesionalnog bavljenja. Proizvodi rojeve, med i proizvode od meda.

Bolje vreme za domaću poljoprivredu polako stiže. Evropska unija odobrila je sredstva od preko šest miliona evra za projekat Fraktals koji će doneti inovacije i modernizaciju u poljoprivredni sektor u Srbiji i regionu. Ovaj novac biće podeljen u grantove koji će biti dodeljivani kompanijama za izradu softvera koji će svoju krajnju primenu naći  u svakodnevnom radu poljoprivrednika i proizvođača poljoprivrednih dobara, a tako će profitirati i IT sektor i sektor poljoprivrede. 

 

 

 

 

Kada zamislimo zdrav, prirodan i ukusan zalogaj, koji u sebi sadrži hranljive vrednosti, a bez hemije i veštačkih pojačivača ukusa, neizostavna asocijacija je organska hrana. Zemlje Evropske unije, u zavisnosti od svojih kapaciteta, u poslednjih 10 godina polako, ali sigurno, pretvaraju svoje konvencionalne farme u organske, tako da se broj organskih proizvođača od 2003. godine udesetostručio. Kod nas, situacija je drugačija. Organska proizvodnja postoji, ali nije zastupljena u meri u kojoj bi mogla da bude. Kao i uvek, najveći problem je novac. Organski proizvodi su skuplji od klasično gajenih, a tako i njihova proizvodnja. Težnja za prelaskom na organsku proizvodnju postoji, ali nije jednostavna, ni jeftina.

Čini se da je ulazak u evropsku uniju, za poljoprivredni sektor u Srbiji - niz kompromisa, sa povoljnim rezultatom po srpsku privredu. Suočavanje sa novim, evropskim pravilima u našoj poljoprivredi, predstavljaće izazov za naš narod ali i novu šansu za korišćenje ogromnog potencijala koji ima naša zemlja. 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Proizvodi od voća aronija kao što su sok, džem, kolači, i dalje su u samom vrhu popularnosti, iako je aronija dobila ozbiljnu konkurenciju pojavom čuvenih godži bobica. Međutim, kada je u pitanju osvajanje tržišta originalnim proizvodima tu se priča ne završava. Originalnost i dosetljivost proizvođača ne jenjava i često se dešava da tržište osvoji neki novi proizvod dovoljno neobičan da bi mogao da privuče pažnju potrošača koje je u današnje vreme teško iznenaditi nesvakodašnjom ponudom. To je, recimo, džem od ljute papričice i to domaći.

Organska proizvodnja jedna je od grana u prehrambenom sektoru koje su zabeležile brz, ali nedovoljan rast u Srbiji. Dragan Cojić iz Aleksinca trenutno se bavi i konvencionalnom i organskom poljoprivredom, ali postepeno planira da se što vise orijentise ka organskim proizvodima. Prelazak na organsku proizvodnju nije sasvim jednostavan objašnjava Dragan i dodaje: “Pa da bi to uradio treba da se izabere jedna sertifikaciona kuća koja će da prati celokupnu proizvodnju. Treba neki pripremni period od 2-3 godine kako naše zakonodavstvo nalaže. Onda ta sertifikaciona kuća prati dalji proces proizvodnje do berbe, skladištenja te robe.” 

Vinogradarstvo u Srbiji je svakako jedna od značajnijih poljoprivrednih grana sa velikim kapacitetima koji su, kao i svi drugi, delimično iskorišćeni. Međutim, trend poslednjih godina je ovu granu poljoprivrede izveo na nešto uspešniji put, ako je tvrditi na osnovu broja vinarija koje su nastale u poslednje dve decenije. Sa čak 30 000 hektara vinograda Srbija spada među značajnije proizvođače i potrošače grožđa i vina u regionu zapadnog Balkana dok zainteresovanost za vinogradarstvo i proizvodnju vina iz godine u godinu sve više raste.