Bacanje hrane je veliki problem iz nekoliko razloga: gube se resursi, novac i zagađuje se životna sredina. Godišnje, jedna trećina ukupno proizvedene hrane u svetu bude bačena. Najviše hrane se baca u najrazvijenijim zemljama, ali ni manje zemlje ne zaostaju u svojim procentima. Centar za očuvanje životne sredine sproveo je istraživanje kako ovaj problem izgleda na nivou Srbije.

„Hteli smo da utvrdimo koliko se hrane baca kod nas, obzirom da u svetu vlada jedna epidemija bacanja hrane i da to nije samo ekonomski problem već je to i socijalni i ekološki problem. Bačena hrana bi mogla da nahrani sve gladne ovog sveta naredne tri godine, a to nije zanemarljivo obzirom da imamo preko milijardu ljudi koji su na ovoj planeti gladni”, za Energynews objašnjava Ivana Jovčić iz Centra za unapređenje životne sredine.

Istraživanje je pokazalo koje su to namirnice koje se najviše bacaju, zašto se bacaju, koje su to količine i koja je njihova ekonomska vrednost.

„Došli smo do podatka da svako od nas u proseku godišnje baci 35 kilograma hrane. Najviše se baca hleb, nešto malo više od 10 kilograma, na drugom mestu su meso i mesne prerađevine sa nešto preko 7 kilograma, zatim mleko i mlečni proizvodi, dok su na zadnjem mestu voće i povrće”.

Kao razloge za bacanje hrane, građani koji su učestvovali u istraživanju navode laku kvarljivost pojedinih namirnica, nesigurnost da li je hrana koja je duže stajala bezbedna i nevoljnost ukućana da jedu hranu koja je stajala.

„Ako to posmatramo sa ekonomske strane, to iznosi između 8 i 12 hiljada dinara, koje svako od nas godišnje baci. Ako posmatramo to na nivou četvoročlane porodice, to je skoro jedna prosečna plata godišnje i ne postoji apsolutno nijedan jedini razlog da to bacamo. Globalno posmatarano, mi u Srbiji, samo u domaćinstvima bacimo skoro 250 hiljada tona hrane”.

Zaključak koji se nameće je da hranu jednostavno ne smemo da bacamo: iz ekonomskih, etičkih i ekoloških razloga. Kako postići takav cilj u svakodnevom životu?

„Potrebno je dobro planiramo obroke, da ne kupujemo velika pakovanja, iako nam se čini da je to jeftinije, na kraju to ipak bacimo, pa ispadne mnogo skuplje. Trebalo bi i da pripremamo obroke na osnovu namirnica koje imamo u svom frižideru, da u skladu sa tim idemo i u kupovinu, jednostavno da ne izmišljamo svakog dana nova jela koja želimo da pripremimo za taj dan. Pored toga, možemo i da zamrzmeno tu hranu koja ostane i da je iskoristimo u nekom narednom periodu”, preporučuju iz Centra za unapređenje životne sredine.

 A.P.