U Srbiju je u poslednjih godinu dana uvezeno oko 150 hiljada polovnih vozila, koja će u kraćem vremenskom roku postati- otpadna vozila. Divlje deponije su u našoj zemlji ogroman problem, a upravo automobili čine veliki deo opasnog otpada koji zagađuje životnu sredinu. Rešenje je u reciklaži vozila- ali taj proces mogu obavljati samo licencirani reciklažni centri.

„ U Srbiji postoji veliki broj nelegalnih otpada koji ne mogu da recikliraju otpadna vozila na odgovorajaći način. Potrebno je preko 15 različitih dozvola ili licenci, a mi imamo situaciju da je svega njih nekoliko aktivno u potpunosti“, kaže Slobodanka Stamenić iz Centra za reciklažu.

Isplaćivanje eko-takse ovlašćenim reciklerima bi u mnogome doprinelo rešavanju ovog problema. Sredstva za to postoje, jer su uračunata u kupovinu svakog automobila.

„ Ona iznosi negde oko 12.000 dinara po toni vozila i država to naplaćuje distributerima i proizvođačima vozila u Srbiji, to je uračunato u cenu samog vozila i na kraju to plati kupac vozila. Trenutna situacija je takva da se ova sredstva ne isplaćuju reciklerima i troše se nenamenski. Mi pregovaramo sa državom i nadamo se da će se novac vratiti u tokove u kojima je bio ranije, odnosno da će se isplaćivati ovlašćenim reciklerima za projekte i naknadu za reciklažu otpadnih vozila. Time bi i veliki procenat reciklaže koja se vrši u nelegalnim krugovima bio smanjen, odnosno oni više ne bi mogli da posluju“, objašnjava Slobodanka Stamenić.

Procedura za recikliranje vozila za vlasnika nije duga. Potrebno je da ima dokumenta i dokaz o vlasništvu. Po predaji vozila ovlašćenom recikleru, vlasniku se isplaćuje novčana naknada, a vozilo ulazi u reciklažni tok.

„ Reciklaža jednog vozila traje u proseku  9 sati. Iz automobila se odstranjuje akumulator i svi delovi koje čine opasni otpad i sve tečnosti i na kraju se skidaju stakla. Školjka vozila potom ide u šreder, savremenu mašinu koja metal pretvara u šreder šot, koji se kasnije korisiti kao sirovina za železare. Tako je tok reciklaže potpuno zaokružen, on je je propisan posebnim pravilnikom i tu nema improvizacija.  Sve se obavlja u skladu sa standardima zaštite životne sredine“, navodi Slobodanka Stamenić i dodaje: „Zato je važno da se građani informišu koji su recikleri ovlaščeni za reciklažu otpadnih vozila. Ukoliko se to ne odvija na ovaj način, dolazi do kontaminacije zemljišta, potom otpadnih voda, a to je trajna kontaminacija“.

Naknada za reciklažu vozila u proseku iznosi 12 hiljada dinara. Pored autimobila, u Centru za reciklažu koji ima 14 poslovnih centara u Srbiji, građani mogu reciklirati skoro sav metalni otpad, kao što su stare cevi, stare česme, elektronski i električni otpad i ostale otpadne sirovine.