Nacionalna asocijacija za biomasu SERBIO okupila je u Novom Sadu u okviru svoje konferencije See Energy: Connect and Supply 2016, preko dvesta učesnika i predstavnika iz više od sto kompanija iz zemlje, regiona i Evrope. Povod su bili obnovljivi izvori energije, konkretno biomasa i njeni potencijali u Srbiji.

Biomasa je važan i čist energent, a njen utrošak konkretno menja i postotke proizvodnje energije iz obnovljivih izvora na koje se Srbija obavezala. Međutim, konstntno se nameću proračuni o skupoći čistih energenata a ističe povoljna cena uglja.

„Kad pogledate cene svih energenata u odnosu na jedinicu proizvedene energije, ugalj jeste jeftin. Ali cena uglja je subvencionisana u Srbiji, a pri tome u taj proračun niko nije uračunao trošak životne sredine koji nastaje sagorevanjem uglja. Pitanje je trenutka kada će to morati da se ukalkuliše i kada će krenuti kontrole svega“, za Energynews objašnjava Vojislav Milijić iz Nacionalne asocijacije za biomasu SERBIO.

Smanjenje energetske zavisnosti od fosilnih govriva i povećanje upotrebe obnovljivih izvora energije, konkretno biomase, bilo bi najvidljivije kada bi toplane i elektrane u Srbiji prešle na ovaj sistem.

„Toplane mogu birati dva puta, ili će same investirati u zamenu goriva za šta postoje obezbeđene kreditne linije, negde oko 100 miliona evra je dostupno od strane Nemačke razvojne banke za prelazak sa fosilnih goriva na biomasu. Ostavljena je i mogućnost javno- privatnog partnerstva. Ove opcije su realne i znamo da je preko 50 opština u Srbiji pokazalo interesovanje za promenu“, kaže Milijić.

Autrijska kompanija Polytechnik na ovom skupu predstavljala je primer dobre prakse. Predstavnik Polytechnik-a Viktor Radić naglasio je da je kod velikih postrojenja jako bitno planiranje. „Veći sistemi zahtevaju ipak malo više razmišljanja. Nekad je teže primeniti biomasu u nekoj rekonstrukciji, ali postoje i takva rešanja i tu se možda vide neke isplativosti. Najjednostavnije je graditi od nule po namenskom rešenju baš za tu sredinu, ali to je i najveća investicija“.

U ovakvim poduhvatima je važno i da se biomasa troši na lokaciji gde se ona generiše, odnosno da bude dobro implementirana.

„Tehnologija koju mi koristimo omogućava benefit da sve bude namenski krojeno prema zahtevu kupca, odnosno prema gorivu koje je najbolje da se koristi na tom podneblju. Sve ima svoju primenu, ali trebalo bi da bude dobro ekomnomski i tehnološki isplativo kako bi eksploatacija bila maksimalna i kako bi se ulaganja što brže isplatila“, objašnjava Radić.

U našem slučaju, postrojenja bi trebalo prilagoditi drvnoj biomasi koje kod nas ima najviše.

„Srbija ima dosta siromašnih šuma, odnosno šuma koje su bogate drvećem lošijeg kvaliteta. To znači da nam je jako bitno da imamo i tražnju za drvetom niskog kvaliteta, a preko te tražnje se omogućava i bolje sprovođenje mera nege i obnove šume“, objašnjava Saša Stamatović, direktor Uprave za šume i dodaje: „Takvo drvo se ne može koristiti u drvnoj industriji i zato je prerada biomase veoma bitna za ekonomsku isplativost“.

Još jedan od primera dobre prakse za korišćenje resursa biomase koji su dostupni na našim prostorima su i fabrike Soja Protein i Victoria Oil koje su uvele kotlove za loženje agromase od slame. Otkupljuju je od poljoprivrednih proizođača od kojih inače otkupljuju soju, pšenicu, suncokret, uljanu repicu i kukuruz.

„Tako smo zaokružili ceo ciklus, njima omogućavamo da zarade na dva načina, a mi koristimo agropelet koji od slame proizvodimo i tako imamo bolju iskorišćenost energije u našim postrojenjima“, kaže Natalija Kurjak iz kompanije Victoria Logistic.

Ovakav model iskorišćavanja biomase bi mogao biti primenjen u mnogim opštinama u Vojvodini.

„Svaka toplana bi trebala da ima krajnji cilj da potrošač kome svi težimo ima nižu cenu koštanja tog krajnjeg proizvoda, u ovom slučaju je to toplotna energija. Iskorišćavanjem slame za agropelet vi biste iskoristili onaj pravi, realni potencijal biomase sa tržišta Vojvodine, uključili da imate smanjene troškove energije i zadovoljili krajnjeg potrošača“, navodi Natalije i poručuje: „Ako smo već okruženi poljoprivrednim dobrima, zašto ne iskoristimo te kukuruzovine, te slame od pšenice, sojine slame, kako bi troškove energije smanjili i na kraju krajeva bili sami prema sebi odgovorni“.