„Zaseok gde se mi danas nalazimo je jako star i to je ono što njega zapravo izdvaja u moru sličnih priča kao što je ova. Ovde je pre 200 godina postojala samo ova crvena kuća i tu je pre 200 godina bio centar celog župskog sreza, a u crvenoj kućici je bila sudnica, a u prostoriji gde je danas naš restoran je bio dnevni zatvor. Početkom pretprošlog veka moj čukun- deda je menjao neko imanje u centru Aleksandrovca sa državom za ovu ovde kuću i imanje i onda je ovo ovde mesto postalo privatno vlasništvo i od tada pa do dana današnjeg su svi moji preci, dakle Kneževići se rađali, živeli, umirali. Nažalost, pre 20 godina zaseok je ostao potpuno napušten....“

Ovako priču o svom poslovnom poduhvatu počinje mlada preduzetnica Sanja Knežević, koja je u starom porodičnom zaseoku napravila etno selo. Sve je počelo 2006. godine kada se sudbina Slatkovca, posle nekoliko decenija tavorenja, drastično menja. Porodica Knežević te godine odlučuje da se vrati na porodično imanje, da ga rekonstruiše i potom da uđe u posao etno- turizma. Danas sve izgleda lepo i lako, ali put do ovog što je Slatkovac danas za porodicu Knežević nije bio takav.

„Niko od nas petoro u porodici u početku nije mogao ni da pretpostavi koliko će posla i truda i energije iziskivati sve to kroz šta smo mi prošli a posebno taj period rekonstrukcije zaseoka. Često imam običaj da kažem da niko od nas kad se rodila ta ideja nije razmislio ni jedan jedini sekund šta nas čeka na tom putu, jer da je bilo ko razmislio ovo danas ovde ne bi postojalo“, kaže Sanja.

Slatkovac je danas mesto autentičnog etno-turizma i po svemu odgovara merilima onoga što etno- turizam mora biti. Svi članovi porodice, prema Sanjinim rečima, ulažu ogromnu energiju i trud da se ovaj pravi kulturno­- turistički kompleks i dalje razvija.

“Prednosti ovog posla iz moje perspektive su to što mi koji ovde radimo i koji se bavimo ovim poslom imamo mogućnost da i Srbiji i svetu predstavimo Srbiju onakvom kako ona zaista jeste, u toj njenoj iskonskoj lepoti, da im pokažemo srpske običaje, kulturu, tradiciju, ono što je vekovima zapostavljeno a zapravo što je, mogu slobodno reći, velika prednost Srbije i smatram da su ova ovakva mesta kao što je ovo ovde nešto na čemu treba potencirati kada pričamo o turizmu u Srbiji“, naglašava Sanja Knežević.

Pored odmora u miru i tišini koje ima samo selo, život u Slatkovcu obeležavaju i posebni događaji poput mužičkih festivala I književnih večeri. Program ovih kulturnih manifestacija Sanja kreira sa svojom sestrom, Tanjom Knežević. Kako kaže Tanja, Slatkovac i dešavanja u njemu su nihovoj svakodnevici doneli potpuno nov smisao.

„Mogu da kažem da iako živimo u jednom malom mestu koje je prilično zatvoreno i mrtvo za život, Slatkovac je potpuna suprotnost tome iako je samo na tri kilometra daleko od grada. Tako da sve ono što se ne dešava oko nas, ovde se dešava i nama stvarno ispunjava život svakog trenutka“, objašnjava Tanja.

U podeli posla u Slatkovcu učestvuje cela porodica. Restoran namenjen isključivo gostima etno- sela i pripremu hrane vodi Ružica Knežević, ugostiteljska radnica sa ogromnim iskustvom. Sva hrana potiče od zdravih, domaćih namirnica. ružica nam je predstavila ponudu restorana:

„Uglavnom imamo našu zdravu hranu, našu baštu, to koristimo, ja ujutru kad pođem na posao svratim u baštu, naberem šta mi treba, pa dođem ovde. Pripremam i slatka i sokove i moji gosti koji hoće i ponesu. I nema zaista šta nema da se spremi, šta god gost poželi kod nas to može. Pravimo tradicionalne specijalitete, jagnjetinu, punjene paprike, seoski doručak, a imamo i posebne specijalitete za vegeterijance“. 

Etno- turizam u Srbiji je u ranoj fazi razvoja, ali već sada je nastala prilična konfuzija u ponudi. Sanja Knežević  smatra da bi gostu nedvosmisleno trebalo staviti do znanja gde dolazi.

„U mesto gde može da dobije odmor na svim novoima, mir, tišinu, prostor za sebe, ne preveliku gužvu ili ide u neki etno objekat koji ima restoran sa dve stotine mesta i gde će u tom trenutku biti neka proslava i gde on neće moći da spava od buke i muzike, prosto tu treba napraviti tu neku diferencijaciju i ne zbunjivati turiste u tom pogledu“.

Priču o Slatkovcu završavamo porukom Dragana Kneževića koji je kao i svi članovi ove porodice u ovaj biznis uneo znanje, uporan rad i entuzijazam.

“Ako čovek radi ono što voli, neki posao, ovde se radi o biznisu, o poslu, ako to voli on to radi sa uživanjem, a ako ne radi sa uživanjem nema efekta, nema napredka u tom poslu. Međutim u nekim trenucima, čovek stane pa počne da razmišlja, a zašto niko ne prepozna te vrednosti koje se upravo na ovakvim biznisima dešavaju. Svi trče da negde se zaposle u Beogradu, velikim centrima, da ne pričam u velikim firmama, a na selo nažalost niko ne obraća pažnju i to je velika šteta“, kaže Dragan.