Danas je Međunarodni dan hrane, ali nažalost mnoge osobe će i na ovaj dan ostati gladne. Ovaj dan obeležava se u više od 150 zemalja u celom svetu, ali dve su krajnosti koje se vezuju za hranu. Naime, to je problem neuhranjenosti s jedne strane, koja uglavnom zahvata nerazvijene zemlje, i problem pretilosti, odnosno višak kilograma koji ozbiljno ugrožava nečije zdravlje.

Siromaštvo i glad su bolesti modernog društva, a procene su da u ovom trenutku oko 900 miliona ljudi živi u velikoj nemaštini, pati od pothranjenosti i različitih bolesti. Najveći deo populacije koja živi u izuzetno teškim uslovima, prema nekim istraživanja čak oko 815 miliona potiče iz zemalja u razvoju.

Razlog velikog broja gladnih ljudi nije samo zbog slabih prinosa, već i zbog veoma visokih cena namirnica. Međutim, izazovi pred nama su veliki, najpre što će se prema procenama stručnjaka potraga za hranom u prvoj polovini 21. veka udvostručiti, a potom i zato što se usevi neće koristiti samo kao namirnice.

Već danas se poljoprivreda suočava sa brojnim poteškoćama. Svugde u svetu je trend da se ljudi masovno sele iz ruralnih sredina u gradove, što ostavlja poljoprivredna dobra bez osoba koje bi mogle da ga obrađuju. Već osiromašeni poljoprivredni resursi bitku vode na dva fronta.

Prvo kako bi obezbedili što veće količine hrane da se zadovolje narastajuće potrebe, a kao drugo, da bi odoleli klimatskim promenama, doprineli očuvanju prirodnih staništa, ugroženih vrsta i biodiverziteta.

Jedini način da svi izađemo kao pobednici jeste razvojem efikasnih, ali čistih tehnologija koje će omogućiti da se poveća proizvodnja hrane sa sve manje zemljišta i sve manje radne snage. A da je to posao na koji su se već neki ozbiljno bacili pokazuje najbogatiji Amerikanac, Bil Gejts.

Osnivač Majkrsofta pridružio se ekipi koja radi na proizvodnji veštačkog mesa, koje će zameniti meso koje dobijamo od raznih životinja, i na taj način rešiti etička pitanja, ali i problem gladi.

Gejts je na svom blogu napisao da se na ovakav korak odlučio jer se u poslednje dve decenije udvostručila tražnja mesa. Ovaj trend će nastaviti da raste uprkos tome što mesna industrija neće moći da nahrani sve ljude.

S druge strane, kako kaže ovaj milijarder, farme za uzgoj stoke su veoma veliki zagađivači, troše dosta vode, a sam princip rada proizvodnje mesa je zastareo i malo se menjao u proteklim godinama. Zato je rešenje zamena za meso, odnosno veštačka tvorevina koja bi imala isti ukus, a u suštini bi bila biljnog porekla. Za sada Bil Gejts je uložio novac u Hemton farmu, gde rade na dobijanju zamenskih jaja od biljki.

Da je ovo trend koji će zaživeti, pokazuje još jedan informatički gigant i ujedno jedan od osnivača Gugla, Sergej Brin. Naime on je do sada uložio preko 300,000 dolara u razvoj laboratorije za proizvodnju veštačkog mesa, a rezultat je bio hamburger koji je u sebi sadržao 20,000 mišićnih vlakana koje vode poreklo od matičnih ćelija krava. Oni koji su imali čast da probaju novo meso, kažu da je ukusno i da podseća na pravu govedinu, ali i da je meso mekano kao da se jeli kolač.