Bacanje hrane je veliki problem iz nekoliko razloga: gube se resursi, novac i zagađuje se životna sredina. Godišnje, jedna trećina ukupno proizvedene hrane u svetu bude bačena. Najviše hrane se baca u najrazvijenijim zemljama, ali ni manje zemlje ne zaostaju u svojim procentima. Centar za očuvanje životne sredine sproveo je istraživanje kako ovaj problem izgleda na nivou Srbije.

Na području sela Šatrinci, nadomak Iriga, u autentičnom prirodnom okruženju šuma i obližnjeg jezera u bližoj budućnosti nići će Prirodni selfnes centar koji će okupljati  ljude svih uzrasta zainteresovane za šumski turizam. Fond za projekat Prirodni ili šumski selfnes, kako ga još zovu, obezbeđen je iz sredstava EU projekata prekogranične saradnje a realizuju ga organizacija Irig moj grad, Opština Irig, Mora Tourist iz Morahaloma i Zavod za nizijsko šumarstvo i životnu sredinu iz Novog Sada.

U Srbiju je u poslednjih godinu dana uvezeno oko 150 hiljada polovnih vozila, koja će u kraćem vremenskom roku postati- otpadna vozila. Divlje deponije su u našoj zemlji ogroman problem, a upravo automobili čine veliki deo opasnog otpada koji zagađuje životnu sredinu. Rešenje je u reciklaži vozila- ali taj proces mogu obavljati samo licencirani reciklažni centri.

Zašto danas poljoprivreda mora da bude precizna? Ako odete na dane digitalne farme u Krivaji to će biti razjašnjeno. Svakog poslednjeg petka u mesecu vrata Krivaje doo otvorena su za posete i informacije o preciznoj – digitalnoj poljoprivredi. Imanje u okolini Bačke Topole obilato koristi aplikaciju Agrosens, novosadskog Instituta Biosens, čuvenog po primeni digitalnih znanja u agrosektoru. Besplatna aplikacija Agrosens daje mnoštvo podataka, a podaci jači prinos, veće uštede i preciznije planiranje.I još mnogo toga, a sve zahvaljujući algoritmima.

Proizvodnja organske hrane se iz godine u godinu povećava u celom svetu. U  Evropi trenutno radi oko 350 hiljada organskih proizvođača, od kojih većina proizvodi hranu, a manji deo prerađuje i uvozi. Srbija, iako beleži rast ove proizvodnje i dalje ne može da se pohvali velikim brojkama. Zbog toga se dešava da u zadnjih nekoliko godina raste i uvoz organskih proizvoda.

Velika zima sa dosta snega uticala je na potrošnju grejanja u svim segmentima. Na tržištu drvenih peleta došlo je do veće nestašice, a u jednom trenutku do ovog energenta je bilo veoma teško doći. Zalihe su se trošile krajnje štedljivo, prodavalo se samo unapred ugovoreno, a cene kod preprodavaca su na nekim mestima skočile i za 110 odsto.

Krajem prošle godine otvoren je konkurs za inovativne ideje koje povezuju IT sektor i poljoprivredu, a sve to u okviru Katana poslovnog akceleratora. U okviru ovog programa biće raspodeljeno preko 2 miliona evra, a za sve vreme trajanja projekta preduzetnici koji budu uspešni u plasiranju svojih proizvoda i njihovoj prodaji, dobijaće i nagradu iz fondova Katane.

U vremenu kada su uštede energije, novca i vremena presudne nije jednostavno pronaći zajedničko rešenje za sve navedeno. Kompanija Motogrini ponudila je tržištu svoj doprinos rešenju nekim od ovih pitanja kroz električne skutere. Takozvana Motogrinologija glasi da poslovanje mora biti i održivo i korisno za društvo, te je grupa stručnjaka, vođena ovom ideologijom, napravila prevozno sredstvo koje je jeftino za održavanje, a doprinosi očuvanju životne sredine.

Nacionalna asocijacija za biomasu SERBIO okupila je u Novom Sadu u okviru svoje konferencije See Energy: Connect and Supply 2016, preko dvesta učesnika i predstavnika iz više od sto kompanija iz zemlje, regiona i Evrope. Povod su bili obnovljivi izvori energije, konkretno biomasa i njeni potencijali u Srbiji.

 „Zaseok gde se mi danas nalazimo je jako star i to je ono što njega zapravo izdvaja u moru sličnih priča kao što je ova. Ovde je pre 200 godina postojala samo ova crvena kuća i tu je pre 200 godina bio centar celog župskog sreza, a u crvenoj kućici je bila sudnica, a u prostoriji gde je danas naš restoran je bio dnevni zatvor. Početkom pretprošlog veka moj čukun- deda je menjao neko imanje u centru Aleksandrovca sa državom za ovu ovde kuću i imanje i onda je ovo ovde mesto postalo privatno vlasništvo i od tada pa do dana današnjeg su svi moji preci, dakle Kneževići se rađali, živeli, umirali. Nažalost, pre 20 godina zaseok je ostao potpuno napušten....“

Ovako priču o svom poslovnom poduhvatu počinje mlada preduzetnica Sanja Knežević, koja je u starom porodičnom zaseoku napravila etno selo.