Najstarije ostrvo Havaja, Kauai, dobiće sledeće godine solarnu elektranu. Projekat je vredan oko 40 miliona evra, biće završen 2014. i obezbeđivaće oko pet procenata energije potrebne ovom čuvenom turističkom resortu.  Elektrana snage 12 MW biće izgrađena na nekadašnjem polju šećerne trske. Investitor je najavio da će struja dobijena iz solara koštati za krajnjeg potrošača gotovo duplo manje u odnosu na trdicionalne izvore energije. Najstarije ostrvo havajskog arhipelaga, nadaleko čuveno po lepoti i pejsažima,  živi uglavnom od turizma.

Limit za dozvoljenu emisiju ugljen-dioksida za laka komercijalna vozila koja se prodaju u Evropskoj Uniji biće još stroži.  Evropski parlament je najavio da u nacrtu zakona koji će početkom godine biti pred poslanicima EP dozvoljena emisija CO2 za vozila poput venova, kombija i sličnih modela, biti ograničena sa sadašnjih  203 g/km na 175g/km i to mora biti sprovedeno do 2017. godine. Do 2020. ograničenje će biti još strože i limit će spasti  na 147 g/km. Ovo znači da će proizvođači težih vozila koja više zagađuju životnu sredinu morati da izbalansiraju svoju proizvodnju linijama manjih zagađivača. Zakon će biti pooštren i zato što je, kako se navodi u izveštaju komiteta EP za životnu sredinu autoindustrija koristila postojeće „rupe“ u zakonu.

Najava Gradske toplane iz Zrenjanina da će smanjiti cene kako gasa, tako i daljinskog grejanja za sve svoje potrošače u našoj sredini deluje neverovatno. Ipak, ovo nije fantazija već stvarna vest. Gradska toplana u Zrenjaninu najavila je pojeftinjenje svojih usluga, reagujući na  pojeftinjenje cena gasa od 3,6 odsto koje treba da se dogodi početkom decembra. Ovo je jedina toplana u Srbiji koja će pojeftiniti svoje usluge. Sve ostale su ili poskupele grejanje ili cene drže na istom nivou, pravdajući se sopstvenim gubicima.

Trgovište je nedavno dobilo novo postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda.  Projekat su pomogle Evropska Unija i vlada Švajcarske sa oko 270.000 evra, u partnerstvu sa opštinama. Postrojenje bitno za uslove života 2000 stanovnika  ovog kraja,  prečišćavaće otpadnu vodu i vraćati je čistu u reku Pčinju.  Prilikom otvaranja postrojenja, donatori su Trgovištu predali i 35.740 besplatnih sadnica jabuka. Sve ovo pomaže da se Trgovišt i Pčinjski okrug održe kao ekološki čist, voćarski kraj.

Poznata pevačica već je rezervisala mesto na prvom komercijalnom letu u svemir, rame uz rame sa tinejdž zvezdom Džastinom Biberom, i slavnim glumcem Leonardom Dikaprijom. Kako prenosi US Weekly, pevačica će se put kosmosa uputiti početkom 2015. godine, a dok šatl bude išao ka svojoj destinaciji, Lejdi Gaga će pevati ostalim putnicima. Kako bi se pripremila za specifične uslove u kojima će nastupiti, pevačica će mesec dana pre puta pohađati časove pevanja.

Na krovu Instituta „Mihajlo Pupin“ izgrađena je i puštena u mrežu solarna – fotonaponska elektrana od 180 solarnih panela snage približno 50 kW. Energiju koju proizvode ovi solari Institut prodaje elektro-mreži po cenama povlašćenog proizvođača, jer se radi o obnovljivom izvoru energije. Projekat je završen za četiri meseca a njegova vrednost je oko 100.000 evra.

Premijera dokumentarne serije trostrukog oskarovca Džejmsa Kamerona o klimatskim promenama zakazana je za početak aprila 2014., a ovih dana reditelj je dozvolio medijima da zavire u nekoliko sekundi ovog dokumentarca. Serija od osam epizoda pod imenom „Godine opasnog živeljenja“ (Years of living dangerously) prati na koji način klimatske promene utiču na svakodnevni život glavnih aktera.

Glumačka ekipa okupljena oko ovog dokumentarca trebalo bi da postakne na odgovornije ponašanje prema okruženju, a slavna imena poput Met Dejmona, Džesike Albe, Harison Forda, Arnolda Švarcenegera, Iana Somerhaldera i drugih, svakako će privući i medijsku pažnju. Do sada su dosta zapažena bila i slična filmska ostvarenja koja su se bavila ovom tematikom, poput filma „Neprijatna istina“ i „Jedanaesti sat“, poznatog glumca Leondarda Dikaprija. Trejler za film možete pogledati ovde.

Svetska svemirska stanica je ovih dana veoma prometna, pa tako umesto uobičajenih tri do šest astronauta, trenutno tamo boravi čak devet „svemiraca“. Razlog velike gužve u svemirskoj stanici jeste smena posade.

Poslednji put svemirska stanica je bila ovoliko posećena 2009 godine, a iz NASA-e poručuju da će ovog puta posada biti brojnija i za Olimpijsku baklju, koja bi trebalo suttra da stigne. Ruski kosmonauti Oleg Kotov i Sergej Razanskij će tokom svoje svemirske šetnje, na koju će se otisnuti 9. novembra, „prošetati“ i baklju, koja se vraća na Zemlju dan kasnije.

Nekoliko tona freona, izolovanog iz rashladnih uređaja specijalnom tehnologijom, biće izvezeno iz Srbije po prvi put. Ovaj posao obaviće Jugo-Impex ERR, firma specijalizovana u oblasti reciklaže elektronskog otpada. Prvi kontigent odlazi u petak, ove nedelje a u planu je izvoz 12 – 14 tona supstance koja je opasna po ozonski omotač. U saopštenju Jugo-Impexa navedeno je da je za ovaj posao korišćena najbolja postojeća tehnologija koja je omogućila izdvajanje freona iz 100.000  recikliranih rashladnih uređaja. Upotreba freona je inače restriktivna i pod strogom kontrolom po pravilima Montrealskog i Kjoto protokola.

Godišnji plan proizvodnje električne energije je premašen, poručuju iz hidroelektrane „Đerdap 1“, koja obezbeđuje petinu struje u Srbiji. Kako prenosi Tanjug, od početka januara do kraja septembra, „Đerdap 1“ je proizvela skoro šest i po milijardi kilovat sata električne energije, iako je prema planu za tekuću godinu trebalo da isporuči pet milijardi i 350 miliona kilovat-časova. Rekordna proizvodnja u ovoj hidroelektrani rezultat je revitalizacije hidroagregata koja je počela u septembru 2009. godine. Revitalizacijom svih 6 agregata, koja bi trebalo da bude završena do 2014. godine, hidroelektrana „Đerdap 1“ povećaće svoju proizvodnju za deset odsto.