Kako prenosi portal Ekapija, kompanija „Holcim Srbija“ planira da do kraja 2014. godine sagradi moderan sistem za reciklažu komunalnog otpada u Paraćinu. Za sada u Srbiji ne postoji ovakav sistem koji će moći da tretira sledeće tri vrste komunalnog otpada: otpad koji je upotrebljiv u industriji reciklaže, otpad koji može da se koristi kao alternativno gorivo i otpad koji ide na deponije.

„Reč je o sistemu za koji je budžet već odobren, sam projekt je pri kraju, a cilj je da on bude gotov do kraja sledeće godine“, kaže generalni direktor kompanije "Holcim Srbija" u Popovcu, Klaudiu Soare, a prenosi ovaj portal.

U susret praznicima arhitektonska kompanija Hello Wood htela je da doprinese božićnoj atmosferi, pa je u Budimpšeti postavljena velika jelka napravljena od drvenih sanki. Jelka je visoka 11m, a napravljena je od 365 sanki koje simbolišu po jedan dan u godini.

Postavljanje jelke trajalo je četiri dana. Posetioci će imati prilike da zavire u unutrašnjost same konstrukcije do 6. januara, nakon čega će rasklopiti jelku i pokloniti sanke nezbrinutoj deci.

Nakon što je prošlog petka gust smog prekrio Šangaj, ovih dana zagađenost vazduha brine žitelje francuske prestonice. Za razliku od kinskih čelnika koji su odlučili da taj dan škole i javne ustanove neće raditi, gradski čelnici su samo apelovali na Parižane da ne koriste motorna vozila, ne pale kamine i da izbegavaju fizičke aktivnosti na otvorenom.

Kako bi se zagađenje smanjilo, grad Pariz je ograničio brzinu vožnje u gradu, a svi vozači moći će svoje automobile da besplatno parkiraju na gradskim parkinzima u blizini svojih domova.

Planinski grad Moena u Italiji primer je da se kombinovanjem modernih standarda gradnje može očuvati priroda, ali i poboljšati gradska infrastruktura. Kako prenosi portal Inhabitat, ovom gradiću je nedostajalo parking mesta, a s obzirom da je ovo takođe popularno turističko odredište, žitelji su hteli da sagrade most koji bi povezivao delove grada koji se nalaze na strmoj planini.

Prvobitna ideja je bila da se iskopa cela jedna strana planine i napravi podzemna garaža, a da potom se sagradi i most. Ova ideja koja je podrazumevala opasno iskopavanje uz ogromne promene prirodnog krajolika, zamenjena je novom idejom do koje su došli Anđelo Salamone i Rosela Di Bari.

Ovaj par je predložio da se napravi most koji će povezivati dva dela grada i ujedno biti parking garaža. Na vrhu mosta biće postavljena pešačka zona i zelenilo, što će dodati nove zelene površine ovom planinskom mestu, umesto da ih smanji, kao što je bila prvobitna ideja.

Sinoć je u Sidneju svečano otkrivena svetlosna instalacija francuskog umetnika Jan Kersalea pod nazivom „Ogledalo mora“. Zanimljiva instalacija obuhvata 320 pokretnih panela i 2880 LED svetiljki, koje se pokreću i naizmenično svetle, kako bi dočarale godišnja doba na sidnejskom nebu. Zbog različitih lampi i ritma kada se pale, izgleda kao da je na nebu preslikano more, što je i bio jedan od ciljeva umetnika, s obzirom da je ovaj australijski grad poznat po Sidnejskoj luci.

Međutim, osim što je lep i atraktivan prizor za prolaznike, ova instalacija ima i svoju funkciju, Naime, instalacija je postavljena u blizini One central Parka i ima zadatak da osvetljava ovaj deo trga u večernjim časovima od četvrtka do nedelje uz pomoć lampi, a preko dana da baca odsjaj na obližnju zgradu koja ne dobija dovoljno dnevne svetlosti.

Nesvakidašnju kuću sagradili su fotograf Nik Olson i njegova supruga Lila Horvic i tako dali ideju drugima. Naime, svi smo videli kućice na drvetu, kuće od slame i trske, ali ovoje prvi put da vidimo kuću koja je sa svim stranaokružena recikliranim prozorima. Ovaj par je želeo da svakog dana može da gleda zalazak sunca i uživa u prirodi, daleko od smoga i zagađenog gradskog  vazduha. Da bi ostvarili san, oboje su napustili svoj posao i krenuli na putovanje po zemlji gde su otkupljivali stare prozore.

Osim prozora, cela kuća je sagrađena od recikliranog materijala, pa je unutrašnjost doma ispunjena starinskim nameštajem, a mladi bračni par se zimi greje uz pomoć stare peći na drva.

Jedan od najbogatijih ljudi na planeti Bil Gejts ne zaustavlja se u svojoj nameri da omogući bolje uslove života stanovnicima nerazvijenih zemalja. Uporedo sa traženjem leka za malariju, i iskorenjavanjem siromaštva, „Melinda i Bil Gejts fondacija“ pokušava da nađe rešenje i za oko dve i po milijarde ljudi koji nemaju kanalizaciju.

Ova fondacija 2011. pokrenula je konkurs za rešenje ovog problema, i to u vidu toaleta koji ne bi koristio vodu i struju, ali bi na neki način proizvodio energiju. Iznos od 100 000$ do sada je dobilo 16 timova, koji su poslali predloge za „ekološke“ i „energetski efikasne toalete“, a poslednji u nizu finansiranih predloga bio je solarni wc. Ove godine konkurs je proširen na Kinu i Indiju.

Stručnjaci međutim smatraju da, iako je namera dobra, ovakva rešenja zahtevaju dosta novca. Razlog je što su univerzitetski timovi uglavnom koncentrisani na inovativne tehnologije, dok bi rešenje trebalo tražiti u jednostavnijim projektima, koji bi bili primenjivi u svim sredinama.

Ako umete da napravite bateriju od krompira, više nikada ne morate da brinete da ćete se naći u mraku, jer uz pomoć ove baterije možete da obezbedite osvetljenje za oko 40 dana. Stručnjaci sa Hebrju univerziteta u Jerusalimu su istraživali kako možemo uz pomoć povrća koje je svima dostupno da obezbedimo energiju za siromašne i nerazvijene krajeve. Upravo oni su došli do neverovatnog otkrića, da je krompir iseckan na četvrtine i kuvan tačno osam minuta odličan provodnik i da može da se koristi za dobijanje električne energije.

Sam krompir nema nikakva „čudotvorna“ dejstva, ali zbog svog sastava kroz njega mogu da prolaze elektroliti. Struja koja se dobije povezivanjem žica preko krompira dovoljna je da se napuni mobilni telefon ili omogući rad nekog manjeg kućnog aparata. Slična svojstva imaju i banane i jagode, ali su manje rasprostranjene od krompira i brže se kvare.

Tri od četiri domaćinstva na Haitiju nemaju struju. Sveće, kerozinske lampe i fenjeri su neizostavni invenatar skoro svakog doma, ali to ne rešava probleme oko 7,5 miliona Haićana koji nemaju električnu energiju. Problem nije samo nedostatak osvetljenja, već činjenica da žitelji ove ostrvske države nemaju na čemu da skuvaju ručak.

Kompanija EarthSpark već dve godine radi na tome da usavrši jeftin „energetski efikasan šporet“ na kome se može spremiti više jela za nekoliko porodica. Iako ne liči na pravi šporet, već više na lonac sa nogarama, ovaj izum koji kuva uz pomoć solarnih panela je pravo otkrovenje na Haitiju. Otud i nadimak „Magični šporet“.

Opšte je poznato da se u Japanu svaki metar zemlje pametno iskoristi. Međutim, žitelji ove ostrvske države otišli su korak dalje u svojim izumima, pa su tako napravili podzemni parking za bicikle. Na ovaj način građani ne moraju da brinu gde će ostaviti svog dvotočkaša, niti da vode računa o istom ukoliko pada kiša ili sneg.

Na nekoliko lokacija u gradu postavljeni su liftovi koji vode do podzemnih garaža, a izgledaju kao obične autobuske stanice. Svaki bicikl na točku ima karticu na koju je ugrađen čip pomoću koga se otvaraju vrata lifta koji transportuje dvotočkaša do parking mesta.

Kako to izgleda u praksi možete pogledati ovde.