Gotovo 90 odsto uređaja za merenje električne energije u našoj zemlji nema važeći žig, te je pitanje da li brojilo pokazuje manju ili veću potrošnju, pišu Novosti. Iz EPS- kažu da korisnici nisu oštećeni, jer u slučaju da je brojilo neispravno, ono očitava manju potrošnju, ali se sa tim ne slažu u Direkciji za mere i dragocene metale.

Neispravni uređaji mogu očitati i više kilovata, te je zbog toga bitno da brojila imaju važeći žig. Prošlogodišnja provera od strane Direkcije za mere i dragocene metale, pokazala je da od 585 ukupno testiranih strujomera čak 524 brojila nisu imala važeći žig, odnosno skoro tek svaki deseti je imao. Provera od pre dve godina pokazala je da u Srbiji 1,8 miliona domova ima brojila za koja se ne zna da li očitavaju manju ili veću potrošnju, pišu Novosti.

Iz Elektroprivrede Srbije najavljuju najveću ekološku investiciju u poslednjih nekoliko decenija, u iznosu od 182 miliona evra, koji će biti uloženi za unapređenje životne sredine u kolubarskom ugljenom basenu, prenosi poslovni portal eKapija.

Realizacijom ovog projekta smanjila bi se emisija ugljen dioksida za oko 400,000 tona godišnje, i to uz uštedu lignita do milion tona na godinu dana. Osim što bi se smanjilo zagađenje vazduha, obezbedila bi se i sigurna isporuka uglja, što bi u krajnjoj liniji povećalo efikasnost termoelektrana „Nikola Tesla“ i „Morava“.

Sredstva za ovaj projekat stižu iz kase EPS-a (28 miliona evra), Evropske banke za obnovu i razvoj (80 miliona) i Nemačke razvojne banke (74 miliona evra).

Evropska komisija objavila je nekoliko preporuka  za eksploataciju gasa iz škriljaca. U zemljama Evropske unije još uvek nije počela proizvodnja gasa na ovaj način, ali je javnost već podeljena.  U preporukama komisije ne stoji ni za ni protiv, već se članicama preporučuje  da eksploatišu gas u skladu sa standardima najbolje prakse i da osiguraju da se ta najbolja praksa konstantno primenjuje. Kako prenosi portal Euractiv.rs, od zemalja EU se takođe traži da provere kvalitet vode, vazduha i zemljišta pre nego što počnu projekat eksploatacije gasa iz škriljaca kako bi mogle da prate promene i reaguju u slučaju rizika. Tu je i preporuka koja se tiče kontrole emisije štetnih gasova u atmosferu, uključujući onih sa efektima staklene bašte, i to putem izdvajanja gasova. Konačno, Komisija preporučuje da se javnost obavesti o hemikalijama koje se koriste na svakom pojedinačnom izvoru.

Proizvodnja električne energije uz pomoć sunčane svetlosti polako uzima maha u prvom solarnom parku u Srbiji. Nakon priključenja na 35-kilovatni dalekovod elektromreže Jugoistok, stigli su i prvi kilovati za Elektroprivredu Srbije. Ukupno 4260 fotonaponskih panela, pojedinačne snage 425 vati, prikuplja sunčevu svetlost i daje prve kilovate. Za sada u Srbiji postoji samo jedan solarni park i on se nalazi na teritoriji Kladova, u mestu Velesnici, koji raspolaže instalisanom snagom od jednog megavata. U prvu fazu radova koja je počela u julu prošle godine, kompanija „Solaris energy“ je uložila 1,7 miliona evra. Početak druge faze radova planiran je za proleće, a do tada će u radu biti 8.000 kvadrata panela.

Prvi put u istoriji na tržištu će se pojaviti automobil sa elektronskim pogonom, koji je specijalno dizajniran za osobe u invalidskim kolicima. Ovo vozilo je primer spoja korisnog i eko-frendli proizvoda, koji će omogućiti osobama sa invaliditetom da sami upravljaju vozilom, na šta se čekalo dugo godina.

 

Iza ovog potpuno „zelenog“ automobila stoji kompanija Kenguru, a samo vozilo dizajnirano je tako da osoba u kolicima uz pomoć platforme može lako da se smesti. Auto je mallih dimenzija, te je olakšano i parkiranje za vozače, a samo vozilo spada u kategoriju motocikala, pa je potrebna samo dozvola za upravljanje motorom.

Jednostavnim pritiskom na dugme otvaraju se zadnja vrata automobila, spušta rampa, a čim se kolica ukrcaju, posebne brave osiguravaju vozača da bude bezbedan. Za upravljanje vozilom predviđen je displej, koji je jednostavan za upotrebu.

Direktor preduzeća „EPS snadbevanje“, Dejan Vasić, smenjen je sa te pozicije saopštio je Nadzorni odbor EPS-a i najavio utvrđivanje odgovornosti. Na njegovo mesto postavljen je Željko Marković.

Zbog skorašnjih propusta koji su uzburkali javnost, na narednim sednicama Nadzornog odbora biće analiziran rad „Elektrovojvodine“, Elektrodistribucije Beograd, „Jugoistoka“, „Centra“ i „Elektrosrbije“. Na sednici na kojoj je smenjen Vasić utvrđeno je i da je došlo do propusta u poslovanju Privrednog društva „EPS snadbevanje“ i svih distribucija „Elektroprivrede Srbije“.

Izvor: E-kapija

Najveća slana ravnica na svetu koja zauzima površinu preko 10,000 kvadratnih metara nalazi se jugozapadnoj Boliviji. Ravnica poznatija pod imenom Salar de Uyuni na svom području skladišti više od polovine svetskih zaliha litijuma, a ujedno sadrži i oko 10 milijardi tona soli.

Na nadmorskoj visini od 3600 metara nastala je današnja ravnica nakon transformacije slanih jezera koja su nekada postojala na ovom području. Danas Salar skoro i da nema vegetaciju. Zbog izuzetno ravne površine i količine litijuma, kada ovde padne kiša, celo područje postaje ogromno ogledalo koje reflektuje nebo i stvara neverovatan prizor.

Vest da jezero Natron u Tanzaniji pretvara ptice u kamen neki su prihvatili sa sumnjom, drugi sa strahom. Kao i uvek, istina je negde između. Naime, temperatura jezera Natron je zaista visoka i može dostići čak 60 stepeni Celzijusa, a vruća voda je bogata karbonatom i natrijum hidrogen-karbonatom. Alkalnost vode u jezeru ide i do 10,5 ph, koja može da spali kožu i oči životinja koje nisu naviknute na ove uslove.

Međutim, stručnjaci opovrgavaju tvrdnje da jezero pretvara ptice u kamen. Prema njihovim rečima alkalnost vode pomaže napredan ekosistem slanih i slatkovodnih močvara, a samo jezero je odlično stanište za flamingose i brojne biljne vrste. U odbrani jezera, naučnici navode i da temperatura vode ide samo do 41 stepena Celzijusa.

Mnogi strahuju šta će biti sa jezerom ukoliko se ostvari ideja o izgradnji hidroelektrane na reci Evaso Ngiro, koja ga „snadbeva“ vodom. Jedina dva alkalna jezera u ovom delu Afrike čine upravo Natron i obližnje jezero Bahi. Jezero Natron je otkriveno tek 1954. godine.

 

Peking je već godinama u vrhu najzagađenijih gradova sveta, a prljav vazduh žiteljima kineske prestonice uskraćuje mnogo toga. Poslednje u nizu jeste izlazak sunca, koji se zbog gustog sloja smoga u ovom gradu ne vidi. Za sve one koji žele da se prisete kako izgleda svitanje na trgu Tjenanmen su postavljeni video bimovi koji emituju snimke izaska sunca i čistog, plavog neba.

Zagađenje u Pekingu je čak dvadeset puta veće od preporučene količine štetnih čestica u vazduhu koje propisuje Svetska zdravstvena organizacija. Slična situacija zabeležena je i u januaru 2013. godine, kada je zabeleženo veliko aerozagađenje, a žitelji prestonice su već navikli da na ulice ne izlaze bez zaštitnih maski.

Peking veliku bitku za zagađenim vazduhom vodi najviše u zimskim mesecima, kada je zbog niskih temperatura pojačan rad toplana na ugalj. Kako je grad opkoljen brdima,  ukoliko nema vetra zagađen vazduh nema gde da ode. Situaciji nimalo ne pomaže ni činjenica da u Pekingu živi oko 20 miliona stanovnika, kao i da je gradski saobraćaj veoma razvijen.

Globalno zagrevanje je trend koji se ne dovodi u pitanje, a blaže zime i više godišnje temperature u proseku je trend koji će nas pratiti u narednim godinama. Američka agencija za okeane i atmosferu (NOAA)  koja meri temperature od 1880. godine, kažu da je godina za nama bila četvrta najtoplija od kada je počelo merenje.

Prosečna temepratura na kopnu i na okeanima u 2013. godini iznosila je 14,52 stepena Celzijusa, što je je 0,62 stepena više nego prosek u prošlom veku. Temperatura na planeti je od 1880. godine ravnomerno po deceniji rasla za 0,06 stepeni, da bi se u poslednjih 50 godina temperatura povećavala za 0,15 stepeni svake decenije.

Zbog toga sve godine ovog veka spadaju među 15 najtoplijih godina od početka merenja temperature. Tri najtoplije godine koje su za sada zabeležene bile su 1998, 2005. i 2010.