U Beogradu ima 225 divljih deponija, a pet miliona dinara koliko je predviđeno budžetom za ovu godinu nije dovoljno da se očiste sve deponije. Kako bi se stalo na putu zatrpavanju grada otpadom, ministarka energetike Zorana Mihajlović je najavila postavljanje kamera u blizini divljih deponija, prenosi Tanjug.

Osim kamera, biće pojačana i kontrola nadležnih organa da se ne bi dešavalo da se obnavljaju deponije koje se očiste i na taj način narušavaju zdravlje i higijenu ljudi. Tokom 2011. godine iz budžeta je izdvojeno 35 miliona dinara za projekat „Očistimo Srbiju“, ali je broj deponija nastavio da se uvećava. Prošlog meseca „Gradska čistoća“ je očistila hiljadu metara kubnih komunalnog otpada i građevinskog materijala u potezu od naselja Belvil, pa sve do hotela „Holidej in“.

Tim astronauta sa Nacionalnog univerziteta Australije (ANU), uspeo je da otkrije najstariju zvezdu u univerzumu. Tokom svog petogodišnjeg istraživanja, koje je obuhvatalo posmatranje neba na južnoj hemisferi kako bi se napravio prvi jedinstveni digitalni pregled, ovaj tim astronauta je fotografisao oko 60 miliona zvezda.

Naučnici veruju da će zvezda nastala ubrzo nakon Velikog praska pre 13,7 milijardi godina i koja se nalazi šest hiljada svetlosnih godina od Zemlje, otkriti kako je izgledao svet u svojim prvim danima. Prvi rezultati istraživanja pokazuju da je ova zvezda bila sastavni deo „primarne“ zvezde koja je imala čak 60 puta veću težinu od Sunca.

Za modernizaciju hidroelektrane u Pirotu potrebno je između 10 i 20 miliona evra, poručila je ministarka energetike Zorana Mihajlović prilikom posete ovom postrojenju. Hidroelektrana u Pirotu je najmladja hidroelektrana u Srbiji, a ulaganje u osavremenjivanje opreme ovog postrojenja starog 23 godine, može se naći već u ovogodišnjoj agendi EPS-a. Pirotski kraj poseduje veliki potencijal za ulaganje u korišćenje energije sunca, vetra i vode, a iz Ministarstva energetike ističu da je investitorima ponuđeno više od 20 lokacija za izgradnju malih hidroelektrana.

Srpski Institut za nuklearne nauke Vinča, našao se u grupi sa još deset univerziteta i tehničkih instituta koji će dobiti 2,4 miliona evra iz fondova EU. Novac je namenjen razvoju ovih institucija, kako bi se privukli vrhunski naučnici i na taj način manje razvijenim centrima pružila šansa da se na adekvatan način takmiče sa ostalim naučnim centrima u okviru Evropskog istraživačkog prostora.

Osim Srbije, sredstva za razvoj nauke dobiće univerziteti i instituti iz Hrvatske, Belgije, Češke, Estonije, Poljske, Portugalije, Slovačke, Slovenije i Španije. Na evropski projekat ERA Chairs se prijavilo 111 organizacija, a izabrane su dobile sredstva predviđena za povećanje kapaciteta za istraživanje kako bi svaki institut pobošljao svoju poziciju na međunarodnoj sceni.

Iako je u decembru najavljivan novi izgled računa koji će omogućiti korisnicima da lako vide koliko su kilovata potrošili u prethodnom mesecu i po kojoj ceni, oni će morati da se strpe još malo. Nakon što su decembarski računi za struju dostizali vrtoglave iznose, do kojih je došlo isključivo zbog ljudskog faktora, kako kažu u „EPS Snadbevanju“, odlučili su da sačekaju sa primenom novog izgleda računa za električnu energiju. Sve iz razloga kako bi se kupci uverili u tačnost računa.

Kada stigne januarski račun za struju korisnici ga mogu uporediti sa ranijim računima i na taj način proveriti ispravnost istog, a kako se greške ne bi ponovile očitavanje januarske potrošnje je rađeno uz duple kontrole čitača. Od 3,5 miliona brojila, na decembarski račun primljeno je 48.494 reklamacija, što je 1,5% od ukupnog broja računa, ističu u EPS-a i dodaju da je polovina podnetih reklamacija bila opravdana, te da su računi ispravljeni.

Ministarka energetike Zorana Mihajlović u poseti gradskoj toplani i fabrici peleta u Zaječaru

Kako stvari stoje grad Zaječar u narednim mesecima dobiće fabriku peleta, regionalnu deponiju i mini hidroelektrane na tri lokacije. Fabrika peleta „Nakka“, u koju je do sada uloženo oko milion evra, sa radom bi trebalo da počne u martu, a u ovoj fabrici naći će se mesta za oko 60 radnika.

Drugi projekat koji raduje Zaječarce, ali i žitelje Timočkog regiona, odnosi se na regionalnu deponiju Halovo, projekat vredan više od 20 miliona evra. Osim novih radnih mesta, regionalna deponija će rešiti problem otpada, koji bi mogao da se koristi za proizvodnju električne i toplotne energije, navode u Ministarstvu energetike. Osim deponije, u Zaječaru je planirana i izgradnja tri mini hidroelektrane.

Nove, niže cene energenata stižu u Mađarsku 1. aprila, kada je najpre predviđeno smanjenje cene gasa za domaćinstva od 6,5 odsto. Potom sledi smanjenje cene električne energije za 5,7 odsto od prvog septembra, koje će pratiti i niža cena daljinskog grejanja od 3,3 odsto od prvog dana oktobra.

Treća runda smanjenja cene električne energije i komunalnih usluga koje je usvojio mađarski parlament predstavlja odgovor enormnom profitu dobavljača energije, koje je premijer Orban optužio da ostvaruju prevelik profit na račun mađarskih domaćinstava.

Od preko 10.000 žalbi koje su građani podneli zbog visokih decembarskih računa za struju, opravdano je tek nekih 5 odsto poručuju iz Elektrodistribucije Beograd. Za račune koji su „opravdani“ i ima ih ukupno 470, EDB priznaje grešku do koje je došlo zbog pogrešnog očitavanja električne energije.

U januaru su na adrese oko 800,000 domaćinstava stigli izuzetno visoki računi za struju, pa su tako pojedinci dobijali i do 100 odsto veći obračun u poređenju i sa hladnijim mesecima nego što je bio decembar, koji su obeležile visoke temperature za to doba godine.

Kako prenosi portal SeeBiz, makedonske vlasti su objavile tender za izgradnju 80 malih hidroelektrana, koje bi u velikoj meri doprinele očuvanju životne sredine, ali i povećale učešće obnovljivih izvora u proizvodnji energije.

Dozvolu za upravljanje hidroelektranama vlada Makedonije izdaje na 20 godina, a država bi mogla da ostvari dobit od 170 miliona evra kada se završi izgradnja svih 80 postrojenja. Rok za izgradnju jedne hidroelektrane je tri godine, a ukupna snaga svih novih malih hidroelektrana iznosiće 63 megavata. Svetska banka već je ranije izjavila da se u Makedoniji na 400 mesta mogu izgraditi hidroelektrane, prenosi portal SeeBiz.

Sa prvim proizvedenim kilovatima, zvanično je u rad puštena najsnažnija vetroturbina na svetu. Ovaj div među vetrenjačama, visok 113 metara, trenutno je smešten u centru za testiranje u danskom gradu Esterild. Najsnažnija vetrenjača, instalisane snage 8 MW, nalazi se na testiranju koje će potrajati nekoliko meseci, kako bi se ispitala „pouzdanast“ ovog vetrogeneratora za isporuku energije.

Vetroturbina V164 koja zauzima prostor tri fudbalska terena, omogućiće uštedu troškova za održavanje, jer će umesto većeg broja manjih vetrenjača u radu biti ovaj vetrogenerator, koji može da proizvede dovoljno struje za potrebe oko 7,500 domaćinstava. Iza najsnažnije turbine na svetu stoji danska kompanija Vestas i japanski Micubiši.