Tri mini solarne elektrane biće gotove do aprila ove godine, poručuju članice Građevinskog klastera Šumadije i Pomoravlja, prenosi portal eKapija. Klaster je prošle godine realizovao dve mini solarne elektrane snage 30 KW, a članice klastera rade na pripremanju uslova za realizaciju investicije, izradi projektne dokumentacije, gradnji elektrane i puštanju u rad. Nakon realizacije oni zainterestovanim investitorima nude ovaj sistem po principu „ključ u ruke“.

Naftna industrija Srbije predstavila je rezultate svog poslovanje za prošlu godinu, te je uprkos padu cene nafte i prirodnog gasa, smanjenju obima domaćeg tržišta goriva i rastu poreskih opterećenja, ostvarila neto prihod od 48,4 milijarde dinara, što je rast za 2,5% u odnosu na 2012, navode u NIS-u. Naftna industrija Srbije je takođe za trećinu povećala svoje učešće u budžetu republike kroz poreska opterećenja koja su prošle godine dostigla iznos od 120,6 milijardi dinara.

Za tekuću godinu najavljen je razvoj velikih dugoročnih projekata, poput modernizacije Rafinerije „Novi Sad“,  zatim ulaganje u dubinu prerade u Rafineriji „Pančevo“, ali i nastavak izvoza i širenje mreže benzinskih stanica u regionu. Za sada u Bugarskoj ima 30, u Rumuniji 14, odnosno 36 stanica u Bosni i Hercegovini.

„Tokom prošle godine smo bili fokusirani na povećanje sopstvene efikasnosti i uvođenje novih tehnologija. Godina 2014. će biti još složenija. Pred nama su zadaci vezani za realizaciju novih projekata, što će biti komplikovano, imajući u vidu nastavak kriznih trendova u regionalnoj ekonomiji i problem slabe platežne moći velikih potrošača naših derivata“, istakao je generalni direktor NIS-a, Kiril Kravčenko.

Kamion pun uglja istovaren je rano jutros na ulazu u predsedničku palatu u Parizu, nekoliko sati uoči dolaska nemačke kancelarke Angele Merkel, za najavljeni zajednički sastanak kabineta francuske i nemačke vlade. Iza ovog “napada“ stoje aktivisti francuskog ogranka organizacije za zaštitu životne sredine Green Peace.

U kamionu koji je istovaren ispred Jelisejske palate bilo je i nuklearnog otpada i to dve cisterne sa oko dve hiljade litara kontaminirane vode, rekli su aktivisti. Ubrzo nakon istovarivanja kamiona i otkrivanja zastave sa natpisom „Hoćemo tranziciju u Evropi, ovde i sada“ dvanaest aktivista koji su učestvovali u akciji su uhapšeni.

Ovom događaju prethodilo je nekoliko akcija u blizini francuskih nuklearnih postrojenja kako bi se skrenula pažnja javnosti na opasnost koju oni predstavljaju po životnu okolinu. Cilj današnje akcije takođe je bilo insistiranje da se što brže radi na tranziciji energetskih sistema članica EU, kako bi se povećao udeo obnovljivih izvora u proizvodnji energije.

Dok Vlada ne promeni domaće i evropske zakone koji bi obezbedili dugoročnu zabranu gajenja genetski modifikovanog kukuruza, kao preventivna mera na snagu je stupio dekret koji brani gajenje GMO kukuruza ovog proleća, prenosi portal SeeBiz. Većina stanovnika Francuske su mišljenja da genetski modifikovani usevi predstavljaju rizik za prirodnu sredinu. Nakon što je sud oborio dva akta koji su za cilj imali trajnu zabranu gajenje GM kukuruza Vlada radi na formulisanju novog zakona koji bi prošao na sudu.

Francuska se zalaže da svaka članica Evropske Unije za sebe odluči hoće li dozvoliti gajenje modifikovanih useva, najviše zbog toga što u EU postoji podeljeno mišljenje o GMO hrani. Koliko prošle nedelje je došlo da razilaženja u stavovima među članicama, kada nije obezbeđena većina glasova ni za, ni protiv gajenja još jedne vrste biotehničkog kukruza u Uniji. Za sada je na teritoriji EU dozvoljeno gajenje samo jednog genetski modifikovanog useva i to je kukuruz MON810, koji je modifikovan tako da bude otporan na insekte.

Prvi samit svih zemalja Zapadnog Balkana, održaće se 24. februara u Londonu, a jedan od najvećih investicionih foruma organizuje Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD). Ovom prilikom okupiće se premijeri i visoki zvaničnici Albanije, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Makedonije, Srbije i Crne Gore, kako bi na najbolji način predstavili poslovnim liderima i međunarodnim kompanijama sve prednosti Zapadnog Balkana kao sredine za ulaganje.

Glavni fokus biće jačanje regionalne saradnje kroz sektor energetike i transporta, odnosno povezivanje preko putnih koridora, gasovoda, širenje prerađivačkog sektora i drugih projekta. Čelni ljudi Evropske banke za obnovu i razvoj ističu da je integracija regiona prioritet, a prema rečima političkog savetnika predsednika EBRD-a Olega Levitina cilj foruma je da se region predstavi kao investiciona destinacija. „Nadamo se da će ova konferencija, osim što će olakšati dolazak preko potrebnih stranih investicija, poslati veoma snažnu političku poruku o zrelosti i stabilnosti tog regiona“, izjavio je Levitin.

Evropska banka za obnovu i razvoj se obavezla da će u periodu 2013-2014. investirati preko 30 milijardi evra u zemlje centralne i jugoistočne Evrope, navodi se u saopštenju banke. Prošle godine EBRD je učestvovala u preko 80 projekata u ovom delu Evrope, investirajući 1,2 milijardi evra, a ako se posmatra poslednjih nekoliko godina taj iznos prelazi 10 milijardi evra. EBRD je jedan od najvećih zajmodavaca i izuzetno kredibilan partner za privlačenje investitora, što dovoljno govori o značaju investicionog foruma zakazanog za ovaj mesec.

Najduži podvodni tunel imaće 123 km, a ako projekat odobri državni vrh, Kina će biti ponosni vlasnik ovog prolaza. Ideja je da se izgradnjom tunela povežu dva lučka grada na severu zemlje, i tako skrati vreme potrebno za putovanje od jednog do drugog mesta. Za izgradnju najdužeg tunela koji bi omogućio da se  razdaljina od 1.400km pređe za 40 minuta potrebno je „samo“ 36 milijardi dolara, prenose svetski mediji.

Tunel bi trebao da bude izgrađen tokom petogodišnjeg projekta planiranog za period od 2016. do 2020. godine, a sam transport bi se odvijao tako što bi se automobili ukrcavali na vozove koji će putovati brzinom od 220 kilometara na čas. Tunel koji će povezivati grad Dalijan u provinciji Ljaoning i grad Jenatai u provinciji Šandung, premašiće zajedničku dužinu dva najduža takva tunela u svetu, japanskog Seikan tunela, koji povezuje Honšu i Hokaido,  i Evrotunela koji povezuje Britaniju i Evropu.

Ruski teleskop prečnika 10m dospeo je u Ginisovu knjigu rekorda, kao najveći orbitalni radio teleskop, prenosi ruska agencija Ria Novosti. Ovaj teleskop je lansiran u svemir, u julu 2011. godine sa istraživačke svemirske stanice Bajkonur u Kazahstanu.

Teleskop pod imenom Spektar R, poznat i kao Radio Astron, koristi se za posmatranje galaksija, crnih rupa u svemiru i kosmičkih zraka, ali i za proučavanje karakteristika prostora u neposrednoj blizini Zemlje. Ulazak u Ginisovu knjigu rekorda vratilo je na dobar put istraživački centar koji je zanemaren nakon raspada SSSR, smatraju naučnici svemirske stanice Bajkonur.

Kada je reč obnovljivim izvorima, svetski stručnjaci su veoma optimistični i veruju da će 2014. godina doneti dosta pomaka u ovoj sferi. Kako navodi magazin „Renewable energy world“ bankarski sektor, razni fondovi, ali i individualni investitori su se upoznali sa prednostima i rizicima koje sa sobom nose alternativni izvori, tako da su sada spremniji da se upuste u investiranje i razvoj obnovljivih izvora energije.

Značajniji priliv kapitala tokom 2014. omogući će i veće učešće „zelenih“ kilovata u energetskom miksu. Osim toga, polako se širi trend da se kompanije iz drugih sfera priključuju borbi za alternativno dobijanje električne energije. Pozitivan primer je Google, koji je uložio ogromna sredstva u solarne farme, ali i Penzioni fond iz Danske koji godinama ulaže u projekte obnovljivih izvora.

Stari ruski špijunski satelit koji je lansiran pre više od tri decenije, mogao bi prilikom svog obrušavanja koje se očekuje u nedelju 16. februara, da pogodi i neka naseljena mesta, javlja ruska novinska agencija Ria Novosti.

Satelit Kosmos 1220 lansiran je 1980. godine, a njegov glavni zadatak bio je pomorsko izviđanje. Ne zna se tačno gde bi pojedini delovi satelita mogli da padnu, ali se očekuje da Kosmos 1220 u nedelju prodre u zemljinu atmosferu, te ruske vojne službe budnim okom prate dešavanja.

Prema nekim nagoveštajima veoma je verovatno da delovi satelita padnu u Tihi okean, ali na tačnu „prognozu“ utiče i činjenica da nisu poznati težina i veličina ovog satelita. Jedino što se zna jeste da je raketa kojom je Kosmos 1220 poslat u svemir mogla da ponese najviše tri tone tereta.

Slična situacija dogodila se 2009, kada je jedan ruski satelit udario američki telekomunikacioni satelit pri brzini od 40.000 kilometara na čas. Tom prilikom došlo je do kolizije dva satelita koja je prouzrokovala veliku količinu otpada, što predstavlja opasnost za svemirske misije. O dalekosežnim posledicama ovog događaja najbolje govori činjenica da će oko 1.500 velikih delova dva satelita i dalje kružiti oko Zemlje u narednih 20 do 30 godina, prenosi Ria Novosti.

U Beogradu ima 225 divljih deponija, a pet miliona dinara koliko je predviđeno budžetom za ovu godinu nije dovoljno da se očiste sve deponije. Kako bi se stalo na putu zatrpavanju grada otpadom, ministarka energetike Zorana Mihajlović je najavila postavljanje kamera u blizini divljih deponija, prenosi Tanjug.

Osim kamera, biće pojačana i kontrola nadležnih organa da se ne bi dešavalo da se obnavljaju deponije koje se očiste i na taj način narušavaju zdravlje i higijenu ljudi. Tokom 2011. godine iz budžeta je izdvojeno 35 miliona dinara za projekat „Očistimo Srbiju“, ali je broj deponija nastavio da se uvećava. Prošlog meseca „Gradska čistoća“ je očistila hiljadu metara kubnih komunalnog otpada i građevinskog materijala u potezu od naselja Belvil, pa sve do hotela „Holidej in“.