Iako je u decembru najavljivan novi izgled računa koji će omogućiti korisnicima da lako vide koliko su kilovata potrošili u prethodnom mesecu i po kojoj ceni, oni će morati da se strpe još malo. Nakon što su decembarski računi za struju dostizali vrtoglave iznose, do kojih je došlo isključivo zbog ljudskog faktora, kako kažu u „EPS Snadbevanju“, odlučili su da sačekaju sa primenom novog izgleda računa za električnu energiju. Sve iz razloga kako bi se kupci uverili u tačnost računa.

Kada stigne januarski račun za struju korisnici ga mogu uporediti sa ranijim računima i na taj način proveriti ispravnost istog, a kako se greške ne bi ponovile očitavanje januarske potrošnje je rađeno uz duple kontrole čitača. Od 3,5 miliona brojila, na decembarski račun primljeno je 48.494 reklamacija, što je 1,5% od ukupnog broja računa, ističu u EPS-a i dodaju da je polovina podnetih reklamacija bila opravdana, te da su računi ispravljeni.

Ministarka energetike Zorana Mihajlović u poseti gradskoj toplani i fabrici peleta u Zaječaru

Kako stvari stoje grad Zaječar u narednim mesecima dobiće fabriku peleta, regionalnu deponiju i mini hidroelektrane na tri lokacije. Fabrika peleta „Nakka“, u koju je do sada uloženo oko milion evra, sa radom bi trebalo da počne u martu, a u ovoj fabrici naći će se mesta za oko 60 radnika.

Drugi projekat koji raduje Zaječarce, ali i žitelje Timočkog regiona, odnosi se na regionalnu deponiju Halovo, projekat vredan više od 20 miliona evra. Osim novih radnih mesta, regionalna deponija će rešiti problem otpada, koji bi mogao da se koristi za proizvodnju električne i toplotne energije, navode u Ministarstvu energetike. Osim deponije, u Zaječaru je planirana i izgradnja tri mini hidroelektrane.

Nove, niže cene energenata stižu u Mađarsku 1. aprila, kada je najpre predviđeno smanjenje cene gasa za domaćinstva od 6,5 odsto. Potom sledi smanjenje cene električne energije za 5,7 odsto od prvog septembra, koje će pratiti i niža cena daljinskog grejanja od 3,3 odsto od prvog dana oktobra.

Treća runda smanjenja cene električne energije i komunalnih usluga koje je usvojio mađarski parlament predstavlja odgovor enormnom profitu dobavljača energije, koje je premijer Orban optužio da ostvaruju prevelik profit na račun mađarskih domaćinstava.

Od preko 10.000 žalbi koje su građani podneli zbog visokih decembarskih računa za struju, opravdano je tek nekih 5 odsto poručuju iz Elektrodistribucije Beograd. Za račune koji su „opravdani“ i ima ih ukupno 470, EDB priznaje grešku do koje je došlo zbog pogrešnog očitavanja električne energije.

U januaru su na adrese oko 800,000 domaćinstava stigli izuzetno visoki računi za struju, pa su tako pojedinci dobijali i do 100 odsto veći obračun u poređenju i sa hladnijim mesecima nego što je bio decembar, koji su obeležile visoke temperature za to doba godine.

Kako prenosi portal SeeBiz, makedonske vlasti su objavile tender za izgradnju 80 malih hidroelektrana, koje bi u velikoj meri doprinele očuvanju životne sredine, ali i povećale učešće obnovljivih izvora u proizvodnji energije.

Dozvolu za upravljanje hidroelektranama vlada Makedonije izdaje na 20 godina, a država bi mogla da ostvari dobit od 170 miliona evra kada se završi izgradnja svih 80 postrojenja. Rok za izgradnju jedne hidroelektrane je tri godine, a ukupna snaga svih novih malih hidroelektrana iznosiće 63 megavata. Svetska banka već je ranije izjavila da se u Makedoniji na 400 mesta mogu izgraditi hidroelektrane, prenosi portal SeeBiz.

Sa prvim proizvedenim kilovatima, zvanično je u rad puštena najsnažnija vetroturbina na svetu. Ovaj div među vetrenjačama, visok 113 metara, trenutno je smešten u centru za testiranje u danskom gradu Esterild. Najsnažnija vetrenjača, instalisane snage 8 MW, nalazi se na testiranju koje će potrajati nekoliko meseci, kako bi se ispitala „pouzdanast“ ovog vetrogeneratora za isporuku energije.

Vetroturbina V164 koja zauzima prostor tri fudbalska terena, omogućiće uštedu troškova za održavanje, jer će umesto većeg broja manjih vetrenjača u radu biti ovaj vetrogenerator, koji može da proizvede dovoljno struje za potrebe oko 7,500 domaćinstava. Iza najsnažnije turbine na svetu stoji danska kompanija Vestas i japanski Micubiši.

Gotovo 90 odsto uređaja za merenje električne energije u našoj zemlji nema važeći žig, te je pitanje da li brojilo pokazuje manju ili veću potrošnju, pišu Novosti. Iz EPS- kažu da korisnici nisu oštećeni, jer u slučaju da je brojilo neispravno, ono očitava manju potrošnju, ali se sa tim ne slažu u Direkciji za mere i dragocene metale.

Neispravni uređaji mogu očitati i više kilovata, te je zbog toga bitno da brojila imaju važeći žig. Prošlogodišnja provera od strane Direkcije za mere i dragocene metale, pokazala je da od 585 ukupno testiranih strujomera čak 524 brojila nisu imala važeći žig, odnosno skoro tek svaki deseti je imao. Provera od pre dve godina pokazala je da u Srbiji 1,8 miliona domova ima brojila za koja se ne zna da li očitavaju manju ili veću potrošnju, pišu Novosti.

Iz Elektroprivrede Srbije najavljuju najveću ekološku investiciju u poslednjih nekoliko decenija, u iznosu od 182 miliona evra, koji će biti uloženi za unapređenje životne sredine u kolubarskom ugljenom basenu, prenosi poslovni portal eKapija.

Realizacijom ovog projekta smanjila bi se emisija ugljen dioksida za oko 400,000 tona godišnje, i to uz uštedu lignita do milion tona na godinu dana. Osim što bi se smanjilo zagađenje vazduha, obezbedila bi se i sigurna isporuka uglja, što bi u krajnjoj liniji povećalo efikasnost termoelektrana „Nikola Tesla“ i „Morava“.

Sredstva za ovaj projekat stižu iz kase EPS-a (28 miliona evra), Evropske banke za obnovu i razvoj (80 miliona) i Nemačke razvojne banke (74 miliona evra).

Evropska komisija objavila je nekoliko preporuka  za eksploataciju gasa iz škriljaca. U zemljama Evropske unije još uvek nije počela proizvodnja gasa na ovaj način, ali je javnost već podeljena.  U preporukama komisije ne stoji ni za ni protiv, već se članicama preporučuje  da eksploatišu gas u skladu sa standardima najbolje prakse i da osiguraju da se ta najbolja praksa konstantno primenjuje. Kako prenosi portal Euractiv.rs, od zemalja EU se takođe traži da provere kvalitet vode, vazduha i zemljišta pre nego što počnu projekat eksploatacije gasa iz škriljaca kako bi mogle da prate promene i reaguju u slučaju rizika. Tu je i preporuka koja se tiče kontrole emisije štetnih gasova u atmosferu, uključujući onih sa efektima staklene bašte, i to putem izdvajanja gasova. Konačno, Komisija preporučuje da se javnost obavesti o hemikalijama koje se koriste na svakom pojedinačnom izvoru.

Proizvodnja električne energije uz pomoć sunčane svetlosti polako uzima maha u prvom solarnom parku u Srbiji. Nakon priključenja na 35-kilovatni dalekovod elektromreže Jugoistok, stigli su i prvi kilovati za Elektroprivredu Srbije. Ukupno 4260 fotonaponskih panela, pojedinačne snage 425 vati, prikuplja sunčevu svetlost i daje prve kilovate. Za sada u Srbiji postoji samo jedan solarni park i on se nalazi na teritoriji Kladova, u mestu Velesnici, koji raspolaže instalisanom snagom od jednog megavata. U prvu fazu radova koja je počela u julu prošle godine, kompanija „Solaris energy“ je uložila 1,7 miliona evra. Početak druge faze radova planiran je za proleće, a do tada će u radu biti 8.000 kvadrata panela.