Dok Vlada ne promeni domaće i evropske zakone koji bi obezbedili dugoročnu zabranu gajenja genetski modifikovanog kukuruza, kao preventivna mera na snagu je stupio dekret koji brani gajenje GMO kukuruza ovog proleća, prenosi portal SeeBiz. Većina stanovnika Francuske su mišljenja da genetski modifikovani usevi predstavljaju rizik za prirodnu sredinu. Nakon što je sud oborio dva akta koji su za cilj imali trajnu zabranu gajenje GM kukuruza Vlada radi na formulisanju novog zakona koji bi prošao na sudu.

Francuska se zalaže da svaka članica Evropske Unije za sebe odluči hoće li dozvoliti gajenje modifikovanih useva, najviše zbog toga što u EU postoji podeljeno mišljenje o GMO hrani. Koliko prošle nedelje je došlo da razilaženja u stavovima među članicama, kada nije obezbeđena većina glasova ni za, ni protiv gajenja još jedne vrste biotehničkog kukruza u Uniji. Za sada je na teritoriji EU dozvoljeno gajenje samo jednog genetski modifikovanog useva i to je kukuruz MON810, koji je modifikovan tako da bude otporan na insekte.

Prvi samit svih zemalja Zapadnog Balkana, održaće se 24. februara u Londonu, a jedan od najvećih investicionih foruma organizuje Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD). Ovom prilikom okupiće se premijeri i visoki zvaničnici Albanije, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Makedonije, Srbije i Crne Gore, kako bi na najbolji način predstavili poslovnim liderima i međunarodnim kompanijama sve prednosti Zapadnog Balkana kao sredine za ulaganje.

Glavni fokus biće jačanje regionalne saradnje kroz sektor energetike i transporta, odnosno povezivanje preko putnih koridora, gasovoda, širenje prerađivačkog sektora i drugih projekta. Čelni ljudi Evropske banke za obnovu i razvoj ističu da je integracija regiona prioritet, a prema rečima političkog savetnika predsednika EBRD-a Olega Levitina cilj foruma je da se region predstavi kao investiciona destinacija. „Nadamo se da će ova konferencija, osim što će olakšati dolazak preko potrebnih stranih investicija, poslati veoma snažnu političku poruku o zrelosti i stabilnosti tog regiona“, izjavio je Levitin.

Evropska banka za obnovu i razvoj se obavezla da će u periodu 2013-2014. investirati preko 30 milijardi evra u zemlje centralne i jugoistočne Evrope, navodi se u saopštenju banke. Prošle godine EBRD je učestvovala u preko 80 projekata u ovom delu Evrope, investirajući 1,2 milijardi evra, a ako se posmatra poslednjih nekoliko godina taj iznos prelazi 10 milijardi evra. EBRD je jedan od najvećih zajmodavaca i izuzetno kredibilan partner za privlačenje investitora, što dovoljno govori o značaju investicionog foruma zakazanog za ovaj mesec.

Najduži podvodni tunel imaće 123 km, a ako projekat odobri državni vrh, Kina će biti ponosni vlasnik ovog prolaza. Ideja je da se izgradnjom tunela povežu dva lučka grada na severu zemlje, i tako skrati vreme potrebno za putovanje od jednog do drugog mesta. Za izgradnju najdužeg tunela koji bi omogućio da se  razdaljina od 1.400km pređe za 40 minuta potrebno je „samo“ 36 milijardi dolara, prenose svetski mediji.

Tunel bi trebao da bude izgrađen tokom petogodišnjeg projekta planiranog za period od 2016. do 2020. godine, a sam transport bi se odvijao tako što bi se automobili ukrcavali na vozove koji će putovati brzinom od 220 kilometara na čas. Tunel koji će povezivati grad Dalijan u provinciji Ljaoning i grad Jenatai u provinciji Šandung, premašiće zajedničku dužinu dva najduža takva tunela u svetu, japanskog Seikan tunela, koji povezuje Honšu i Hokaido,  i Evrotunela koji povezuje Britaniju i Evropu.

Ruski teleskop prečnika 10m dospeo je u Ginisovu knjigu rekorda, kao najveći orbitalni radio teleskop, prenosi ruska agencija Ria Novosti. Ovaj teleskop je lansiran u svemir, u julu 2011. godine sa istraživačke svemirske stanice Bajkonur u Kazahstanu.

Teleskop pod imenom Spektar R, poznat i kao Radio Astron, koristi se za posmatranje galaksija, crnih rupa u svemiru i kosmičkih zraka, ali i za proučavanje karakteristika prostora u neposrednoj blizini Zemlje. Ulazak u Ginisovu knjigu rekorda vratilo je na dobar put istraživački centar koji je zanemaren nakon raspada SSSR, smatraju naučnici svemirske stanice Bajkonur.

Kada je reč obnovljivim izvorima, svetski stručnjaci su veoma optimistični i veruju da će 2014. godina doneti dosta pomaka u ovoj sferi. Kako navodi magazin „Renewable energy world“ bankarski sektor, razni fondovi, ali i individualni investitori su se upoznali sa prednostima i rizicima koje sa sobom nose alternativni izvori, tako da su sada spremniji da se upuste u investiranje i razvoj obnovljivih izvora energije.

Značajniji priliv kapitala tokom 2014. omogući će i veće učešće „zelenih“ kilovata u energetskom miksu. Osim toga, polako se širi trend da se kompanije iz drugih sfera priključuju borbi za alternativno dobijanje električne energije. Pozitivan primer je Google, koji je uložio ogromna sredstva u solarne farme, ali i Penzioni fond iz Danske koji godinama ulaže u projekte obnovljivih izvora.

Stari ruski špijunski satelit koji je lansiran pre više od tri decenije, mogao bi prilikom svog obrušavanja koje se očekuje u nedelju 16. februara, da pogodi i neka naseljena mesta, javlja ruska novinska agencija Ria Novosti.

Satelit Kosmos 1220 lansiran je 1980. godine, a njegov glavni zadatak bio je pomorsko izviđanje. Ne zna se tačno gde bi pojedini delovi satelita mogli da padnu, ali se očekuje da Kosmos 1220 u nedelju prodre u zemljinu atmosferu, te ruske vojne službe budnim okom prate dešavanja.

Prema nekim nagoveštajima veoma je verovatno da delovi satelita padnu u Tihi okean, ali na tačnu „prognozu“ utiče i činjenica da nisu poznati težina i veličina ovog satelita. Jedino što se zna jeste da je raketa kojom je Kosmos 1220 poslat u svemir mogla da ponese najviše tri tone tereta.

Slična situacija dogodila se 2009, kada je jedan ruski satelit udario američki telekomunikacioni satelit pri brzini od 40.000 kilometara na čas. Tom prilikom došlo je do kolizije dva satelita koja je prouzrokovala veliku količinu otpada, što predstavlja opasnost za svemirske misije. O dalekosežnim posledicama ovog događaja najbolje govori činjenica da će oko 1.500 velikih delova dva satelita i dalje kružiti oko Zemlje u narednih 20 do 30 godina, prenosi Ria Novosti.

U Beogradu ima 225 divljih deponija, a pet miliona dinara koliko je predviđeno budžetom za ovu godinu nije dovoljno da se očiste sve deponije. Kako bi se stalo na putu zatrpavanju grada otpadom, ministarka energetike Zorana Mihajlović je najavila postavljanje kamera u blizini divljih deponija, prenosi Tanjug.

Osim kamera, biće pojačana i kontrola nadležnih organa da se ne bi dešavalo da se obnavljaju deponije koje se očiste i na taj način narušavaju zdravlje i higijenu ljudi. Tokom 2011. godine iz budžeta je izdvojeno 35 miliona dinara za projekat „Očistimo Srbiju“, ali je broj deponija nastavio da se uvećava. Prošlog meseca „Gradska čistoća“ je očistila hiljadu metara kubnih komunalnog otpada i građevinskog materijala u potezu od naselja Belvil, pa sve do hotela „Holidej in“.

Tim astronauta sa Nacionalnog univerziteta Australije (ANU), uspeo je da otkrije najstariju zvezdu u univerzumu. Tokom svog petogodišnjeg istraživanja, koje je obuhvatalo posmatranje neba na južnoj hemisferi kako bi se napravio prvi jedinstveni digitalni pregled, ovaj tim astronauta je fotografisao oko 60 miliona zvezda.

Naučnici veruju da će zvezda nastala ubrzo nakon Velikog praska pre 13,7 milijardi godina i koja se nalazi šest hiljada svetlosnih godina od Zemlje, otkriti kako je izgledao svet u svojim prvim danima. Prvi rezultati istraživanja pokazuju da je ova zvezda bila sastavni deo „primarne“ zvezde koja je imala čak 60 puta veću težinu od Sunca.

Za modernizaciju hidroelektrane u Pirotu potrebno je između 10 i 20 miliona evra, poručila je ministarka energetike Zorana Mihajlović prilikom posete ovom postrojenju. Hidroelektrana u Pirotu je najmladja hidroelektrana u Srbiji, a ulaganje u osavremenjivanje opreme ovog postrojenja starog 23 godine, može se naći već u ovogodišnjoj agendi EPS-a. Pirotski kraj poseduje veliki potencijal za ulaganje u korišćenje energije sunca, vetra i vode, a iz Ministarstva energetike ističu da je investitorima ponuđeno više od 20 lokacija za izgradnju malih hidroelektrana.

Srpski Institut za nuklearne nauke Vinča, našao se u grupi sa još deset univerziteta i tehničkih instituta koji će dobiti 2,4 miliona evra iz fondova EU. Novac je namenjen razvoju ovih institucija, kako bi se privukli vrhunski naučnici i na taj način manje razvijenim centrima pružila šansa da se na adekvatan način takmiče sa ostalim naučnim centrima u okviru Evropskog istraživačkog prostora.

Osim Srbije, sredstva za razvoj nauke dobiće univerziteti i instituti iz Hrvatske, Belgije, Češke, Estonije, Poljske, Portugalije, Slovačke, Slovenije i Španije. Na evropski projekat ERA Chairs se prijavilo 111 organizacija, a izabrane su dobile sredstva predviđena za povećanje kapaciteta za istraživanje kako bi svaki institut pobošljao svoju poziciju na međunarodnoj sceni.