Ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić i njegova bugarska koleginica Temenuška Petkova potpisali su u Sofiji Memorandum o razumevanju za izgradnju projekta Gasnog interkonektora Bugarska - Srbija, koji je, kako je istaknuto, izuzetno važan za naše dve zemlјe, ali i za sigurnost snabdevanja gasom čitave Evrope, saopštilo je ministarstvo rudarstva i energetike. Prema sadašnjim planovima interkontektor bi bio u funkciji 2020. godine. Njegovo finansiranje će ići preko budžeta IPA projekta, i očekuje se da radovi počnu 2018. godine, rekao je ministar Antić.

Foto: Srbijagas

Meštani Drmna, udaljenog svega 500 metara od termoelektrane Kostolac B, udišu vazduh zagađen na desetinu puta više nego što je zakonom propisano. Prema podacima studije Centra za ekologiju i održivi razvoj (CEKOR) meštani Drmna su izloženi koncentracijama PM10 , odnosno štetnom dejstvu čestica većih od 10 mikrona za 70 odsto višim od maksimalno dozvoljene dnevne vrednosti. Ovako zagađen vazduh, pokazala je studija, meštani Drmna udišu tokom 24 od 30 dana mesečno.

Krupna crvena čađ iz dimnjaka termoelektrane koja se pojavila krajem avgusta bila je upozoravajući alarm za meštane Drmna, ali, nalazi Zavoda za javno zdravlje Požarevac pokazali su da prekoračenja dozvoljenog nivoa zagađenja nije bilo. Tek nalaz Republičkog inspektorata za zaštitu životne sredine dostavljen 2. decembra potvrđuje problem sa objašnjenjem da je uzrok nepravilan rad elektrofiltera, objašnjava CEKOR. Probleme sa zagađenošću vazduha u Drmnu potvrdilo je  merenje Benkvoč mreže (Bankwatch), upriličeno od 17. novembra do 16. decembra. Rezultati merenja pokazuju, navodi se u saopštenju CEKOR-a da su potrebne urgentne mere, „od implementacije tehničkih mera, preko limitiranja rada ili čak do zatvaranja velikih zagađivača.“

Foto: TE-Ko Kostolac

Da bismo doveli u red životnu sredinu u Srbiji treba nam 10 milijardi evra. Ovoliki novac posledica je ne samo zahteva koji prate Poglavlje 27 u približavanju Evropskoj uniji, već se pre radi o tome da su nam vazduh, voda i zemlja u potpuno zapuštenom stanju. U administrativnom rečniku ovo uređenje zove se „aproksimacija živtone sredine,“ i prema računici eksperata, od ovih deset, približno jedna nam treba za sređivanje otpada, a oko sedam milijardi evra za vodosnabdevanje, kanalizaciju i optadne vode.  Dobra vest je da je EU za dalje unapređenje stanja životne sredine u Srbiji izdvojila novih 1,6 miliona evra za projekat „Dalje implementacije nacionalne strategije aproksimacije u oblasti životne sredine.“ Novac će biti usmeren ka Ministarstvu poljioprivrede i zaštite životne sredine i Pregovaračkoj grupi 27 koja je fokusirana na izvršavanje obaveza iz Poglavlja 27 u pregovorima sa EU, posvećenog životnoj sredini.Foto: Pregovaračka grupa 27

Posle manje od godinu dana od njegovog postizanja u Parizu, Globalni sporazum o borbi protiv klimatskih promena stupa na snagu 4. novembra.  Na Konferenciji UN o klimatskim promenama održanoj krajem prošle godine u Parizu, od 192 zemlje potpisnice, njih 97 ratifikovala je sporazum do sada i tako se i administrativno obavezalo da ostvari cilj o ograničenju globalnog otopljenja planete. Ovaj cilj moguće je ostvariti samo umanjenjem emisije ugljen dioksida za 40 do 70 procenata a to pak može da se ostvari samo preusmeravanjem industrije, promenama u energetici i uvećanjem efikasnosti u građevinarstvu i drugim granama privrede koje najviše troše energiju. Prema procenama UN potrebno je uložiti od 5 do sedam miliardi dolara godišnje da bi proklamovani ciljevi bili ostvarivi i da bi globalni trend otopljavanja bio usporen.

Do 2050. potrebno je smanjiti emisije gasova sa efektom staklene bašte za 40 do 70 odsto kako bi se ublažio trend globalnog zagrevanja koji već utiče na klimu u celom svetu, navodi se najnovijem nacrtu izveštaja UN, javljaju agencije a prenosi Beta.

Na osnovu izveštaja, koji sumira rezultate tri naučna istraživanja sprovedena pod okriljem UN u proteklih godinu dana, vlade više od 200 zemalja trebale bi da postignu globalni sporazum o borbi protiv klimatskih promena na samitu u Parizu krajem 2015. godine.

U izveštaju se navodi da postojeće obveze za smanjivanje emisija gasova neće biti dovoljne da se globalno zagrevanje ograniči na dva stepena Celzijusa iznad nivoa prosečne globalne temperature tokom predindustrijskog doba.

UN su postavile limit za dopušteno zagrevanje od dva stepena Celzijusa do 2100. godine, jer smatraju da bi svako veće zagrevenje moglo dovesti do klimatske katastrofe - podizanja nivoa mora, talasa tropskih vrućina, kao i do sada nezabeleženih oluja i poplava.

Prosečna globalna temperatura na površini Zemlje porasla je za oko 0,8 stepeni Celzijusa od početka industrijske revolucije sredinom 19. veka, navodi se u nacrtu izveštaja Medjuvladinog panela o klimatskim promenama (IPČ).

IPČ u izveštaju navodi da je glavni razlog globalnog zagrevanja ljudski uticaj, i to sa sigurnošću od 95 odsto, iako ispitivanja javnog mnjenja pokazuju da mnogi ljudi sumnjaju u istraživanja i vjeruju da je reč o prirodnom fenomenu.

Izvor: Beta

EU je postigla sporazum kojim se omogućava gajenje genetski modifikovanih kultura na njenoj teritoriji, uz mogućnost da to ne dozvole države koje se protive GMO.

Sporazum, koji 12. juna treba da potpišu ministri prirodne sredine, usvojen je na sastanku stalnih predstavnika 28 članica EU, posle višegodišnjih pokušaja da se postigne dogovor u toj oblasti.

U glasanju na tom sastanku samo je Belgija bila uzdržana.

Novi sporazum će omogućiti svakoj državi-članici EU da na čitavoj svojoj teritoriji ili na jednom njenom delu zabrani gajenje GMO, ali ne iz razloga koji su iz oblasti zdravstva i zaštite okoline. Ti razlozi međutim mogu biti javni red, upravljanje prostorom ili suzbijanje širenja nekih vrsta.

Čak i članice EU koje su protiv uzgajanju GMO, međutim, neće moći da zabrane tranzit tih kultura preko svoje teritorije.

Ovaj sporazum proizvođači semena GMO čekali su 14 godina. Do sada su zbog nesuglasica među članicama EU procedure za dozvolu uzgajanja tih kultura bile veoma komplikovane i duge, i predmet političkih sporova.

Akcija “Let’s Do It – očistimo zemlju za 1 dan” biće iskoro održana po treći put u celoj BiH. Kako najavljuje portal seebiz.net najveća volonterska akcija u istoriji Bosne i Hercegovine ove godine će se održati u nedjelju 27. aprila s početkom u 9 sati.  “Let’s Do It – očistimo zemlju za 1 dan” je posvećena prvenstveno čišćenju ilegalnih deponija otpada u jednom danu, ali i čišćenju zelenih površina i drugih prirodnih vriednosti, odnosno zaštićenih područja. Ove godine, u nedjelju 27. aprila biće sinhronizovano u jednom danu s početkom u 9 sati na teritoriji cele Bosne i Hercegovine.

Od danas u  Beogradu, pa do 14. marta 2014. godine u toku su 3. Međunarodni sajam obnovljivih izvora energije IERWE i Sajam grejanja, klimatizacije i ventilacije “Therm 2014″. Ovaj poslovni događaj organizuje firma ICM International iz Beograda, a održaće se u Belexpocentru na Novom Beogradu.

Specijalizovani Sajam promoviše efikasnu uštedu energije i ukazuje na mogućnost ekonomskog razvoja iskorišćenjem potencijala obnovljivih izvora energije (OIE) i energetske efikasnosti (EE) u Srbiji, sa osvrtom na pozitivan uticaj korišćenja OIE na životnu sredinu. Na stručnom sajmu učestvuje 35 direktnih izlagača, od toga 19 izlagača Srbije i 16 iz inostranstva: Slovenije, Hrvatske, Italije, Grčke, Bugarske, Austrije i Nemačke, kao i 10 zastupanih preduzeća, navodi organizator manifestacija.

 

Do početka ovogodišnje Tvitomanije, konferencije o društvenim mrežama, koja će biti održana u slovenačkom Portorožu, ostalo je nepunih 100 dana. Skup koji je namenjen svim pojedincima, agencijama i kompanijama koji svoj posao sele u sferu Interneta održava se treći put, a drugu godinu zaredom van granica Srbije.

Tema ovogodišnje Tvitomanije je usmerena na multimedijalni sadržaj na društvenim mrežama, odnosno na fotografije, video i audio materijal, grafiku i animacije koje su sve prisutnije na webu. Manifestacija traje od 12. do 15. juna, a biće dodeljene nagrade za najbolje sajtove u 12 kategorija.

Prošle godine Tvitomanija u Hrvatskoj je okupila oko 600 učesnika, a ove godine se očekuje veće interesovanje. Svi zainteresovani mogu da se prijave na www.tvitomanija.me

„Elektroprivrede Srbije“ je u protekloj godini ostvarila najbolje finansijske rezultate u poslednjih sedam godina poslovanja i zabeležila profit od oko 19 milijardi dinara, prenosi portal eKapija.

Kako je izjavio v.d. generalnog direktora EPS-a, Aleksandar Obradović, novo poslovodstvo je uvođenjem hitnih kriznih mera i uštedama izbeglo bankrot. Uz to je umesto planirane 22 milijarde dinara gubitka u 2013. ostvaren dobitak.

Sa 200 milijardi dinara prihoda od prodaje električne energije ostvaren je i najveći prihod u istoriji EPS-a, a zabeležen je porast od čak 12 odsto u odnosu na 2012. godinu.

U godini iza nas, „Elektroprivreda Srbije“ je proizvela rekordnih 37,4 milijarde kolivatčasova struje, prenosi ovaj portal.