Gradonačelnik Londona Sadik Kan najavio je uvođenje poreza na ulazak u centar Londona za vozila koja zagađuju okolinu. Taksa će iznositi 10 funti, biće uvedena od oktobra ove godine a mera je usmerena na poboljšanje kvaliteta vazduha u Londonu i pod nju potpadaju stara vozila izvan eko standarda auto industrije.

Taksa od deset funti plus 11,5 koliko se već naplaćuje za ulazak bilo kojim vozilom dovešće do toga da se vozači starijih vozila odvrate od centra Londona.  „Sa 10.000 ljudi koliko umre od posledica zagađenosti vazuha u Londonu svake godine, pročišćenje londonskog zagađenog vazduha je pitanje života i smrti,“ upozorio je Kan. Ova mera odnosiće se za koju godinu i na delove izvan Londona, naravno, ukoliko zakon koji inicira gradonačelnik prođe pred poslanicima gradske skupštine. Uprkos činjnicama o sve većoj zagađenosti, poslanici su pre godinu dana već odbacili sličan predlog, pa nije izvesna ni sudbina ovog, javljaju britanski mediji.

Foto: sadiq.london

Veliki protivnici CETA, ekonomsko trgovinskog sporazuma Evropske unije i Kanade, nastavili su svoju kampanju protestnim okupljanjem ispred Evropskog parlamenta. Evropski zeleni i Evropski slobodna alijansa započeli su protestno okupljanje u istom trenutku kada su poslanici Evropskog parlamenta glasali i podržali sporazum. Ključni razlozi zbog koji je za Zelene i druge protivnike CETA neprihvatljiv sporazum tiču se radnih i ekoloških prava. Kako je navedeno u saopštenju Zelenih, sporazum će ugroziti radna prava i ekološke stabdarde i otvoriti vrata za GMO. Takođe se navodi da je sporazum može dovesti do kreiranja korporativnih sudova na kojima će privatne korporacije dobizti priliku da tuže demokratski izabrane vlade ukoliko ove donesu zakone protivne interesima njihovog profita, navedeno je u saopštenju političke grupacije Evropski zeleni – Evropska slobodna alijansa. Na protestu je istaknuto da ovakav stav nije ni anti – kanadski ni antu – trgovinski . Sporazum između EU i Kanade dobio je nedavno većinsku podršku Evropskog parlamenta sa 458 za i 254 protivna glasa.

Foto: Europeangreen.eu

Srbijagas je i zvaničnu potvrdio sva nagađanja o poskupljenju gasa za snabdevače i to poskupljenje uračumnato je u fakturama za januar 2017. godine. Što se tiče krajnjih korisnika i njih očekuju uvećani računi. Razlog za poskupljenje koji navodi Srbijagas je „metodologija i način obračuna cene prirodnog gasa.“ Procenat poskupljenja za dobavljače je negde oko 11 procenata a koliki će biti na računima za domaćinstva znaće se krajem meseca, s obzirom na to da krajnju odluku donosi Agencija za energetiku.

Foto: Srbijagas

Ostalo je još mesec dana do kraja otvorenog poziva za inovativne ideje i aplikativna rešenja za projekat Katana, koji je osmišljen za najbolje primene informacionih tehnologija u poljoprivredi. Konkurs je otvoren provg decembra 2016. godine i tako će biti do 02. marta ove godine, kada će krenuti glasanje za najbolje ideje i projekte. Ukupan iznos sredstava koji će biti raspodeljen je u ovom trenutku preko milion evra, a najave su da će tokom trajanja projekta biti dodeljeno još sredstava. Sam koncept je takav da će projekti i firme koji dobiju inicijalna sredstva biti u prilici da i sami zarađuju, a svaki novi prinos novca biće dodatno nagrađen iz fondova Katane.

Katana je drugi projekat ovo tipa. Projekat- pionir bio je Fractals, u okviru kojeg je podržano čak 13 kompanija iz Srbije.

Ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić i njegova bugarska koleginica Temenuška Petkova potpisali su u Sofiji Memorandum o razumevanju za izgradnju projekta Gasnog interkonektora Bugarska - Srbija, koji je, kako je istaknuto, izuzetno važan za naše dve zemlјe, ali i za sigurnost snabdevanja gasom čitave Evrope, saopštilo je ministarstvo rudarstva i energetike. Prema sadašnjim planovima interkontektor bi bio u funkciji 2020. godine. Njegovo finansiranje će ići preko budžeta IPA projekta, i očekuje se da radovi počnu 2018. godine, rekao je ministar Antić.

Foto: Srbijagas

Meštani Drmna, udaljenog svega 500 metara od termoelektrane Kostolac B, udišu vazduh zagađen na desetinu puta više nego što je zakonom propisano. Prema podacima studije Centra za ekologiju i održivi razvoj (CEKOR) meštani Drmna su izloženi koncentracijama PM10 , odnosno štetnom dejstvu čestica većih od 10 mikrona za 70 odsto višim od maksimalno dozvoljene dnevne vrednosti. Ovako zagađen vazduh, pokazala je studija, meštani Drmna udišu tokom 24 od 30 dana mesečno.

Krupna crvena čađ iz dimnjaka termoelektrane koja se pojavila krajem avgusta bila je upozoravajući alarm za meštane Drmna, ali, nalazi Zavoda za javno zdravlje Požarevac pokazali su da prekoračenja dozvoljenog nivoa zagađenja nije bilo. Tek nalaz Republičkog inspektorata za zaštitu životne sredine dostavljen 2. decembra potvrđuje problem sa objašnjenjem da je uzrok nepravilan rad elektrofiltera, objašnjava CEKOR. Probleme sa zagađenošću vazduha u Drmnu potvrdilo je  merenje Benkvoč mreže (Bankwatch), upriličeno od 17. novembra do 16. decembra. Rezultati merenja pokazuju, navodi se u saopštenju CEKOR-a da su potrebne urgentne mere, „od implementacije tehničkih mera, preko limitiranja rada ili čak do zatvaranja velikih zagađivača.“

Foto: TE-Ko Kostolac

Da bismo doveli u red životnu sredinu u Srbiji treba nam 10 milijardi evra. Ovoliki novac posledica je ne samo zahteva koji prate Poglavlje 27 u približavanju Evropskoj uniji, već se pre radi o tome da su nam vazduh, voda i zemlja u potpuno zapuštenom stanju. U administrativnom rečniku ovo uređenje zove se „aproksimacija živtone sredine,“ i prema računici eksperata, od ovih deset, približno jedna nam treba za sređivanje otpada, a oko sedam milijardi evra za vodosnabdevanje, kanalizaciju i optadne vode.  Dobra vest je da je EU za dalje unapređenje stanja životne sredine u Srbiji izdvojila novih 1,6 miliona evra za projekat „Dalje implementacije nacionalne strategije aproksimacije u oblasti životne sredine.“ Novac će biti usmeren ka Ministarstvu poljioprivrede i zaštite životne sredine i Pregovaračkoj grupi 27 koja je fokusirana na izvršavanje obaveza iz Poglavlja 27 u pregovorima sa EU, posvećenog životnoj sredini.Foto: Pregovaračka grupa 27

Posle manje od godinu dana od njegovog postizanja u Parizu, Globalni sporazum o borbi protiv klimatskih promena stupa na snagu 4. novembra.  Na Konferenciji UN o klimatskim promenama održanoj krajem prošle godine u Parizu, od 192 zemlje potpisnice, njih 97 ratifikovala je sporazum do sada i tako se i administrativno obavezalo da ostvari cilj o ograničenju globalnog otopljenja planete. Ovaj cilj moguće je ostvariti samo umanjenjem emisije ugljen dioksida za 40 do 70 procenata a to pak može da se ostvari samo preusmeravanjem industrije, promenama u energetici i uvećanjem efikasnosti u građevinarstvu i drugim granama privrede koje najviše troše energiju. Prema procenama UN potrebno je uložiti od 5 do sedam miliardi dolara godišnje da bi proklamovani ciljevi bili ostvarivi i da bi globalni trend otopljavanja bio usporen.

Do 2050. potrebno je smanjiti emisije gasova sa efektom staklene bašte za 40 do 70 odsto kako bi se ublažio trend globalnog zagrevanja koji već utiče na klimu u celom svetu, navodi se najnovijem nacrtu izveštaja UN, javljaju agencije a prenosi Beta.

Na osnovu izveštaja, koji sumira rezultate tri naučna istraživanja sprovedena pod okriljem UN u proteklih godinu dana, vlade više od 200 zemalja trebale bi da postignu globalni sporazum o borbi protiv klimatskih promena na samitu u Parizu krajem 2015. godine.

U izveštaju se navodi da postojeće obveze za smanjivanje emisija gasova neće biti dovoljne da se globalno zagrevanje ograniči na dva stepena Celzijusa iznad nivoa prosečne globalne temperature tokom predindustrijskog doba.

UN su postavile limit za dopušteno zagrevanje od dva stepena Celzijusa do 2100. godine, jer smatraju da bi svako veće zagrevenje moglo dovesti do klimatske katastrofe - podizanja nivoa mora, talasa tropskih vrućina, kao i do sada nezabeleženih oluja i poplava.

Prosečna globalna temperatura na površini Zemlje porasla je za oko 0,8 stepeni Celzijusa od početka industrijske revolucije sredinom 19. veka, navodi se u nacrtu izveštaja Medjuvladinog panela o klimatskim promenama (IPČ).

IPČ u izveštaju navodi da je glavni razlog globalnog zagrevanja ljudski uticaj, i to sa sigurnošću od 95 odsto, iako ispitivanja javnog mnjenja pokazuju da mnogi ljudi sumnjaju u istraživanja i vjeruju da je reč o prirodnom fenomenu.

Izvor: Beta

EU je postigla sporazum kojim se omogućava gajenje genetski modifikovanih kultura na njenoj teritoriji, uz mogućnost da to ne dozvole države koje se protive GMO.

Sporazum, koji 12. juna treba da potpišu ministri prirodne sredine, usvojen je na sastanku stalnih predstavnika 28 članica EU, posle višegodišnjih pokušaja da se postigne dogovor u toj oblasti.

U glasanju na tom sastanku samo je Belgija bila uzdržana.

Novi sporazum će omogućiti svakoj državi-članici EU da na čitavoj svojoj teritoriji ili na jednom njenom delu zabrani gajenje GMO, ali ne iz razloga koji su iz oblasti zdravstva i zaštite okoline. Ti razlozi međutim mogu biti javni red, upravljanje prostorom ili suzbijanje širenja nekih vrsta.

Čak i članice EU koje su protiv uzgajanju GMO, međutim, neće moći da zabrane tranzit tih kultura preko svoje teritorije.

Ovaj sporazum proizvođači semena GMO čekali su 14 godina. Do sada su zbog nesuglasica među članicama EU procedure za dozvolu uzgajanja tih kultura bile veoma komplikovane i duge, i predmet političkih sporova.