Piše: S. Ćosić

Dok se na svojoj zvaničnoj web prezentaciji diči obaranjem rekorda u redovnoj proizvodnji , gigantsko državno preduzeće Eletroprivreda Srbije i njegovo rukovodstvo kroz druge medijske kanale obaveštavaju javnost o svojoj gigantskoj zaduženosti, najavljuju bankrot i otkrivaju međusobne sukobe. U ovom trenutku prema izjavama Aleksandra Obradovića, direktora EPS -a, ovu nereformisanu državnu kompaniju od propasti može spasiti pola milijarde evra kredita. Ako sudimo po izjavama ministra finansija Mlađana Dinkića, poruka iz Vlade je – ne damo vam ništa. Da bi EPS uopšte mogao negde da se kreditno zaduži, neophodna je garancija države, koja se, međutim, za sada kao grant ne nudi. Ovakav sticaj okolnosti odlaže poskupljenje struje najavljeno za februar za nekoliko nedelja i jako usporava tržišni mehanizam po kom bi cena eletrične energije mogla da se približi nekom realnom nivou.  S druge strane, isti sticaj okolnosti verovatno ubrzava proces koji će sigurno u budućnosti dovesti do privatizacije ovog državnog preduzeća koje u svojoj mreži ima dvanaest privrednih društava, složen, neracionalan, skup i kabast konglomerat svih poslova koje podrazumeva ova industrijska grana i armiju od 30.000 zaposlenih.

U trenutku kada je nivo zagađenja u Beogradu prošle nedelje bio rizično i kritično visok sve što nam je na kraju tog zagušljivog dana preostalo, bilo je da nemoćno čekamo vetar.To smo mogli zaključiti na osnovu poruke iz Gradskog zavoda za zaštitu koji prati nivo zagađenja: sutra će možda biti bolje jer će vetar biti jači. U izveštajima o problemu progovorile su brojke. U Beogradu vozimo više od 500.000 automobila, greje nas 45 kotlarnica toplana i 150.000 peći po kućama. Kada se faktori zagađenja vazduha ukrste u zimskim mesecima svake godine dobijemo pravu sliku o tome kako sporo napredujemo ka trajnim rešenjima – korišćenju obnovljivih izvora energije. U međuvremenu dobijemo samo pojednostavljene poruke – manje vozite, više hodajte, ili, ne izlazite iz kuće.