Vesti iz oblasti solarne energije opet stižu iz Španije. Solarna eletrana Puerto Erado 2 u Kalaspari (Španija) puštena je nedavno u pogon. Ovo je, kako s ponosom kažu konstruktori kompanije Novatec Solar najveće solarno termalna stanica u grupi onih koje koriste „linearnu Fresnel kolektorsku tehnologiju.“ Puerto Erado 2 (PM 2) ima snagu od 30 MW, solarna ogledala zauzimaju površinu od 302.000 m², a energija koju proizvodi isključivo je na bazi sunčeve.  (To se nagalašava zato što neka solarna polja svojekapacitete dopunjuju gasom, ili nekim drugim energentom) PM2 će proizvoditi 50 miliona KW/h eletrične energije godišnje, što je dovoljno da pokrije potrebe za strujom 12.000 španskih domaćinstava. Korišćenjem čiste energije na ovom polju godišnje će biti redukovano 16.000 tona emisije ugljen dioksida. Linearna Fresnel tehnologija praktično podrazumeva  sitemu bojlera, reflektora i ogledala i vodene pare koja pokreće dva generatora snage od po 15 MW. Solarna eletrana PE2 priključena je na postojeće dalekovode, a funkcioniše  u okviru feed in tariga propisanih u Španiji.  Firma Novatec Solar specijalizovana je za ovu tehnologiju.

Energetska efikasnost je danas struka, pokret, pojam iz oblasti građevine i investiranja, ali delimično i način života. Svetski dan energetske efikasnosti je 5. mart i obeležava se u velikom broju zemalja. Apsurdno, najviše značaja mu pridaju sredine koje sa energijom imaju najmanje problema. U Srbiji će petog marta povodom Svetskog dana energetske efiksnosti biti organizovan najmanje jedan stručni skup na tu temu. U medijima ćemo, kao i svake godine do sada, čuti nevesele podatke, da Srbija troši dva puta više energije od svetskog proseka, a četiri do šest puta više nego što je prosek u Evropskoj uniji. Podsetićemo se da energiju rasipamo zbog loše izolacije i starog načina gradnje, i zbog neefikasnog načina grejanja na fosilna goriva i struju, i u domaćinstvima i u industriji. Rasipanje energije tamo gde je ima pada još teže kada se zna da, prema podacima Ujedinjenih nacija, gotovo milijarda i po ljudi uopšte nema električnu energiju, a još jedna milijarda je ima samo delimično. UN navode da oko 3 milijarde ljudi svoje osnovne životne potrebe namiruje koristeći ugalj ili drva. Sve u svemu, peti mart je zamišljen kao svetski dan zato što su problemi koji prate energetiku tako globalni i tako veliki da samo sinhronizovana akcija u svim delovima sveta može uticati na budućnost.

Početkom februara svetu je predstavljena nova generacija najefikasnijih vetroturbina na svetu. Novi proizvod na polju ove tehnologije, proizveden u sedištu poznatog američkog proizvođača  „Dženeral Elektrika,“ lansiran je pod nadimkom „pametna turbina.“ Nova GM 2,50-120 turbina efikasnija je u odnosu na prethodnu 2,5 generaciju za 25 procenata tokom rada, i za 15 procenata u izlaznoj proizvodnji energije. I dimenzije turbine veće su u odnosu na prethodni tip, a velika su i unapređenja u korišćenju podataka i industrijskog interneta, tehnologije koja spaja globalne industrijske sisteme i mašine i digitalni svet obrade podataka pretvarajući savremene mašine u takozvanu pametnu tehnologiju. Prva zemlja u kojoj će pametne turbine biti instalirane je Holandija.

Piše: S. Ćosić

Dok se na svojoj zvaničnoj web prezentaciji diči obaranjem rekorda u redovnoj proizvodnji , gigantsko državno preduzeće Eletroprivreda Srbije i njegovo rukovodstvo kroz druge medijske kanale obaveštavaju javnost o svojoj gigantskoj zaduženosti, najavljuju bankrot i otkrivaju međusobne sukobe. U ovom trenutku prema izjavama Aleksandra Obradovića, direktora EPS -a, ovu nereformisanu državnu kompaniju od propasti može spasiti pola milijarde evra kredita. Ako sudimo po izjavama ministra finansija Mlađana Dinkića, poruka iz Vlade je – ne damo vam ništa. Da bi EPS uopšte mogao negde da se kreditno zaduži, neophodna je garancija države, koja se, međutim, za sada kao grant ne nudi. Ovakav sticaj okolnosti odlaže poskupljenje struje najavljeno za februar za nekoliko nedelja i jako usporava tržišni mehanizam po kom bi cena eletrične energije mogla da se približi nekom realnom nivou.  S druge strane, isti sticaj okolnosti verovatno ubrzava proces koji će sigurno u budućnosti dovesti do privatizacije ovog državnog preduzeća koje u svojoj mreži ima dvanaest privrednih društava, složen, neracionalan, skup i kabast konglomerat svih poslova koje podrazumeva ova industrijska grana i armiju od 30.000 zaposlenih.

U trenutku kada je nivo zagađenja u Beogradu prošle nedelje bio rizično i kritično visok sve što nam je na kraju tog zagušljivog dana preostalo, bilo je da nemoćno čekamo vetar.To smo mogli zaključiti na osnovu poruke iz Gradskog zavoda za zaštitu koji prati nivo zagađenja: sutra će možda biti bolje jer će vetar biti jači. U izveštajima o problemu progovorile su brojke. U Beogradu vozimo više od 500.000 automobila, greje nas 45 kotlarnica toplana i 150.000 peći po kućama. Kada se faktori zagađenja vazduha ukrste u zimskim mesecima svake godine dobijemo pravu sliku o tome kako sporo napredujemo ka trajnim rešenjima – korišćenju obnovljivih izvora energije. U međuvremenu dobijemo samo pojednostavljene poruke – manje vozite, više hodajte, ili, ne izlazite iz kuće.