Ogromna santa leda koja se odvojila od obale Antarktika, mogla bi da dovede u veliku opasnost brodove koji plove ovom rutom, ukoliko odluta daleko od kontinenta. Santa se odvojila od glečera Pine Island pre nekoliko dana.

„Santama leda koje se odvoje od glečera obično je potrebno puno vremena da izađu iz Pine Island zaliva, ali kada se to jednom desi, mogu se kretati istočno uz obalu, ili otići u more,“ rekao je za BBC geolog Grent Big, a prenosi Huffington Post. Druga mogućnost može pretvoriti plovidbe međunarodnih brodova u noćnu moru.

Kako su je mediji plastično opisali, ova santa je velika kao osam površina Menhetna, ili kao ceo Singapur.

Posle završene nedelje prikupljanja farmaceutskog otpada obeležene sloganom "Ne odlaži odlaganje" prikupljeno je 200 kg lekova sa isteklim rokom trajanja. Kako javlja portal Ekapija,  na sabirnom mestu kod TC Ušće akciju je podržalo nekoliko hiljada Beograđana.

- Tokom nedelje kampanje sakupljeno je oko 200 kilograma lekova sa isteklim rokom trajanja, a akciju je podržalo više od hiljadu sugrađana. Jedan od ciljeva kampanje bila je upravo edukacija stanovništva o važnosti pravilnog odlaganja farmaceutskog otpada kao značajne aktivnosti u okviru očuvanja životne sredine – rekao je za E-kapiju Jan Gerit Tesink, vođa projekta "Tehnička podrška za tretman medicinskog otpada u Srbiji".

Posle neuspeha u Kopenhagenu na delu je novi pokušaj da se svet složi oko koraka neophodnih za delovanje na polju klimatrskih promena. Predstavnici 190 zemalja okupili su se u Varšavi gde će do 22. novembra 2013, pokušati da približe suprotne stavove i postignu  međunarodni sporazum o borbi protiv klimatskih promena.

Cilj je da se takav sporazum postigne na konferenciji o zaštiti životne sredine u Parizu 2015. godine. Kako javlja portal Euractiv, glavno pitanje je kako izbeći neuspeh koji je zabeležen na konferenciji u Kopenhagenu 2009. godine, kada do očekivanog sporazuma nije došlo. Jedan od problema je što najveći zagađivači - SAD i Kina - nisu spremni na obavezujuće sporazume. Problema ima čak i u EU, koja želi da bude lider u borbi protiv globalnog zagrevanja. I sama Poljska, u kojoj se održava skup, zavisi od fosilnih goriva i to ne namerava da menja.

Sporazum bi trebalo da donese ambiciozne ciljeve u pogledu smanjenja meisija gasa sa efektom staklene bašte kako bi se porast temperature u svetu ograničio na dva stepena u poređenju sa preindustrijskom erom. 

Kako navodi Euractiv, izveštaj Međunarodnog ekspertskog panela za klimatske promene (IPPC) je u septembru pokazao da se živa u termometrima već podigla u proseku za 0.8 stepeni Celzijusa tokom jednog veka. Ukoliko se hitno ne promeni paleta goriva koja se koriste taj porast bi do 2100. godine mogao dostići i 5 stepeni. 

Foto: Freedigitalphotos.net

Ostaci nastali topljenjem delova nuklearke Daići na Fukušimi, posle  zemljotresa i cunamija koji je pogodio Japan, plutaju Pacifikom. Posle katastrofe koja se dogodila 2011, između milion i dva miliona tona delova nuklearke završilo je u vodama Pacifika. Od tada do danas oni plutaju okeanom, i postepeno se približavaju obalama Aljaske, i zapadnih obala Amerike i Kanade. Naučna zajednica do sada je mahom tvrdila da nivo radijacije ovih ostataka nije opasan po život.

Prema kompjuterskom modelu istraživača Daga Dešera, radioaktivni ostaci dospeće do zapadnih obala između ove i naredne godine, a do Aljaske će stići posle 2014. godine. Istraživač sa Univeziteta na Aljasci je specijalista za radioaktivno zagađenje i on ne smatra da je nivo radijacije koju nose ostaci Fukušime nužno opasan, ali, takođe kaže da niko sa sigurnošću nije utvrdio ni da je opasan ni da nije.  Zato Dešer smatra da je neophodno uspostaviti sistem praćenja ovih ostataka. „Do sada na ovo nismo imali pravi odgovor,“ izjavio je nedavno istraživač sa Aljaske.

Najstarije ostrvo Havaja, Kauai, dobiće sledeće godine solarnu elektranu. Projekat je vredan oko 40 miliona evra, biće završen 2014. i obezbeđivaće oko pet procenata energije potrebne ovom čuvenom turističkom resortu.  Elektrana snage 12 MW biće izgrađena na nekadašnjem polju šećerne trske. Investitor je najavio da će struja dobijena iz solara koštati za krajnjeg potrošača gotovo duplo manje u odnosu na trdicionalne izvore energije. Najstarije ostrvo havajskog arhipelaga, nadaleko čuveno po lepoti i pejsažima,  živi uglavnom od turizma.

Limit za dozvoljenu emisiju ugljen-dioksida za laka komercijalna vozila koja se prodaju u Evropskoj Uniji biće još stroži.  Evropski parlament je najavio da u nacrtu zakona koji će početkom godine biti pred poslanicima EP dozvoljena emisija CO2 za vozila poput venova, kombija i sličnih modela, biti ograničena sa sadašnjih  203 g/km na 175g/km i to mora biti sprovedeno do 2017. godine. Do 2020. ograničenje će biti još strože i limit će spasti  na 147 g/km. Ovo znači da će proizvođači težih vozila koja više zagađuju životnu sredinu morati da izbalansiraju svoju proizvodnju linijama manjih zagađivača. Zakon će biti pooštren i zato što je, kako se navodi u izveštaju komiteta EP za životnu sredinu autoindustrija koristila postojeće „rupe“ u zakonu.

Najava Gradske toplane iz Zrenjanina da će smanjiti cene kako gasa, tako i daljinskog grejanja za sve svoje potrošače u našoj sredini deluje neverovatno. Ipak, ovo nije fantazija već stvarna vest. Gradska toplana u Zrenjaninu najavila je pojeftinjenje svojih usluga, reagujući na  pojeftinjenje cena gasa od 3,6 odsto koje treba da se dogodi početkom decembra. Ovo je jedina toplana u Srbiji koja će pojeftiniti svoje usluge. Sve ostale su ili poskupele grejanje ili cene drže na istom nivou, pravdajući se sopstvenim gubicima.

Trgovište je nedavno dobilo novo postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda.  Projekat su pomogle Evropska Unija i vlada Švajcarske sa oko 270.000 evra, u partnerstvu sa opštinama. Postrojenje bitno za uslove života 2000 stanovnika  ovog kraja,  prečišćavaće otpadnu vodu i vraćati je čistu u reku Pčinju.  Prilikom otvaranja postrojenja, donatori su Trgovištu predali i 35.740 besplatnih sadnica jabuka. Sve ovo pomaže da se Trgovišt i Pčinjski okrug održe kao ekološki čist, voćarski kraj.

Poznata pevačica već je rezervisala mesto na prvom komercijalnom letu u svemir, rame uz rame sa tinejdž zvezdom Džastinom Biberom, i slavnim glumcem Leonardom Dikaprijom. Kako prenosi US Weekly, pevačica će se put kosmosa uputiti početkom 2015. godine, a dok šatl bude išao ka svojoj destinaciji, Lejdi Gaga će pevati ostalim putnicima. Kako bi se pripremila za specifične uslove u kojima će nastupiti, pevačica će mesec dana pre puta pohađati časove pevanja.

Na krovu Instituta „Mihajlo Pupin“ izgrađena je i puštena u mrežu solarna – fotonaponska elektrana od 180 solarnih panela snage približno 50 kW. Energiju koju proizvode ovi solari Institut prodaje elektro-mreži po cenama povlašćenog proizvođača, jer se radi o obnovljivom izvoru energije. Projekat je završen za četiri meseca a njegova vrednost je oko 100.000 evra.