Smart watering je pametan elektronski uređaj, koji omogućava daljinsko navodnjavanje. U isto vreme može da radi dve stvari: uz pomoć senzora koji su postavljeni na parceli prikuplja informacije o stanju na parceli, prosleđuje ih na aplikaciju i onda sve te podatke prikazuje korisniku u lako čitljivom formatu. Druga pogodnost je daljinska kontorla- uključivanje navodnjavanja uz svega par klikova u okviru aplikacije.

Smart watering sistem osmisli su i napravili Lazar Jovanović i Zoran Đukić.

 

 U Evropskoj uniji će do kraja veka faliti na stotine hiljada programera, i ostalih stručnjaka u IT industriji. Srbiji nedostaje na hiljade IT profesionalaca, pa nije čudo da svako ko ima potrebno IT znanje relativno lako nalazi posao. Ali, kako se kvalifikovati za IT posao?

Najtemeljniji i ni malo lak put do IT profesije je studiranje tehničkog fakulteta, a potom praksa. Ali, postoje i drugi načini za sticanje IT znanja – neformalni. Kursevi ne formiraju inženjere, ali otvaraju mala vrata u ovaj veliki sektor. Preko 700 ljudi biće i ove godine u Srbiji obučavano u programu prekvalifikacija za poslove u IT sektoru. Konkurs je po drugi put za redom održan u više gradova u Srbiji. Prekvalifikacije finansijski podržava Vlada Srbije, u saradnji sa klasterima, i edukativnim centrima u nekoliko gradova. Prijaviti se može svako, program je besplatan, ali selekcija kaže da su ipak potrebne određene veštine, sklonost logičkom zaključivanju i slične predispozicije.

Željko Crnjaković iz StartIt centra u Subotici opisuje kurs kao „obiman i dosta intenzivan. Za šest meseci rada oni prelaze sve od početnog HTML, CSS, pa onda PHP, MySQL, Java, Javascript. Generalno, puno je toga i mi smo svima rekli da će biti teško, ali, grupa napreduje.“ Težinu kursa potvrđuje i Marko Arsić, predavač na Beogradskom Institutu za tehnologiju: „Mi kažemo da BIT nije za svakoga, jednostavno nije dovoljna motivacija i želja da neko uđe u IT svet, već moraju da se provere ta neka logička znanja.“

Prekvalifikacije za poslove u IT sektoru pohađaju uglavnom studenti, i to sa drugih fakulteta. Nezvanično smo saznali da velike sposobnosti pokazuju ljudi koji su studirali strane jezike, jer i sam strani jezik traži logičan način razmišljanja. Na obukama su i nekadašnji studenti menadžmenta, ekonomije i sličnih fakulteta, i sve su to mahom mladi ljudi. Posle ovih kurseva teško da će postaje softver inženjeri, ali ipak, stečeno znanje vodiće ih do prakse u IT firmama a praksa možda i do ponude za posao.

„Nakon kursa oni će biti u mogućnosti da rade na izradi sajtova, i aplikacija kao što su FaceBook, YouTube, i slični,“ kaže Marko Arsić. Željko Crnjaković podseća da IT nije „isključivo programiranje ili isključivo dizajniranje. Ima tu mnogo stvari ali, opet, treba određeno vreme i treba svako da nađe svoju nišu.“

Goran Ilić iz niškog IKT klastera podseća na značaj formalnog tehničkog obrazovanja : “Nije nam namera da formalno obrazovanje zamenimo neformalnim, to nije moguće. Ljudi koji budu završili obuku neće biti inženjeri, ali je svakako važno da što veći broj ljudi bude u tome.“

Izvor: Produkcija  KC Media

 

Najnovije studije Aalto univeziteta iz Helsinkija pokazale su da bi solarna energija mogla da zadovolji godišnje potrebe za skoro 80 odsto stanovništva Finske, kada je proizvodnja toplotne energije u pitanju. Istraživači su izračunali da bi skupljanje solarne energije u toplim periodima moglo skoro u potpunosti da pruži grejanje u zimskim periodima. Na ovaj način i pravilnim rukovođenjem solarnim panelima, skoro cela Finska bi imala ekološki čisto grejanje tokom zimskih meseci. Proračun se zasniva na solarnim panelima koji bi grejali tankove sa vodom koja bi obezbedila protok vode za grejanje i podno grejanje prosečnog finskog domaćinstva. Posebna kalkulacija se odnosi na tehnološki poduhvat koji bi bio potreban za sprovođenje ovakvog modela grejanja, a istraživači Aalto univerziteta trenutno rade na proračunu isplativosti.

Ukoliko se dokaže finansijska isplativost ovakvog načina grejanja, da ne pominjemo njegovu nemerljivu ekološku važnost, ovakav model bi mogao biti primenjen i u Švedskoj i Norveškoj.

 

Foto: Helen Oy

Najveće vetropolje na kopnu u Americi je trenutno u izgradnji. Biće postavljeno u Oklahomi, a njegova ukuona snaga biće 2 GW. Ovo će biti i druga najveća kopnena vetroelektrana na svetu. Kraj radova i puštanje u pogon najavljeno je za 2020. godinu.

Hvatač vetra, kako će se zvati ovo gigantsko vetropolje, imaće u svom sastavu 800 vetroturbina snage 2,5 megavata, koji su specijalno dizajnirane tako da se postave veoma lako i omoguće brzu i efikasnu proizvodnju čiste energije. Ovo novo vetropolje je deo mreže Wind Catcher Energy Connection, a u njega će biti uloženo oko 4 milijarde dolara.

Foto: Wind Catcher Energy Connection

Krajem prošle godine u francuskom selu u regiji Normandi postavljen je prvi solarni put dužine od jednog kilometra. Ovaj put je predviđen za motocikle i bicikle, a proračuni su da će njime svakodnevno prolaziti oko dve hiljade vozila. Postavljanje solarnog puta u ovom selu je deo dvogodišnjeg test perioda nakon koga će se videti da li ovi solari mogu da proizvedu dovoljno energije da podmire potrebe javne rasvete u celom selu koje broji preko tri hiljade stanovnika. Postavljanje ovakvog puta kostalo je 5 evra po metru.

Pilot projekat ovakvog solarnog puta dogodio se 2014.godine u Holandiji. Test period je pokazao da je staza sličnih dimenzija proizvela dovoljno energije da snabde potrebe jednog prosečnog holadnskog domaćinstva za period od godinu dana.

Foto: Christophe Petit Tesson/ EPA

Kompanija Google najavila je da će u 2017. godini u potpunosti preći na korišćenje struje koja je proizvedena iz obnovljivih izvora energije. Iako je u protekloj godini ovaj udeo bio skoro 50 odsto iskorišćene energije, u ovoj godini Google ne planira da troši konvencionalno proizvedenu energiju.

Ovaj internet gigant je već najveći kupac energije koja je proizvedena iz obnovljivih izvora.  Prošle godine za svoje poslovanje Google je otkupio 44 procenta ukupno potrebne energije. Plan je da u tekućoj godini taj procenat bude 100. Poslovni centri i kancelarije kompanije koje broje preko 60 hiljada zaposlenih biće snabdevene energijom koja je potrebna za rad a koja će dolaziti od obnovljivih izvora energije. Ovo podrazumeva 13 data centara i 150 kancelarija u gradovima širom sveta.

Foto: Reuters/ Steve Marcus

Obnovljivi izvori energije su u 2016. godini u Evropi odneli pobedu nad ugljem. Čak 90 odsto ukupne energije koja je proizvedena prošle godine došlo je iz vetra, solara, biomase i mini hidro-elektrana. U proračunima se naročito ističe energija koju je proizveo vetar, koja je u nekim zemljama Evrope sama nadjačala količinu uglja koja je bila potrebna za proizvodnju struje i toplotne energije.

U toku prošle godine, Nemačka je instalirala jednu potpuno novu vetro- elektranu, dok su Francuska, Holandija, Finska, Irska i Litvanija postavile nove rekorde u proizvodnji struje iz vetra iz postojećih kapaciteta. Najveći kapacitet ostvarila je vetroelektrana Gemini iz Norveške, a pratile su je nemački vetropark Gode Wind i holandski Vestermeer Wind. Sve tri vetroelektrane se nalaze na vodi.

Predstavnici industrije obnovljivih izvora energije širom Evrope veoma su zadovoljni rezultatima iz 2016. godine, ali su naglasili brigu zbog nedovoljno stroge politike prema zemljama koje i dalje troše drastično više uglja nego što bi trebalo.

Foto: Bloomberg

Na osnovu rezultata poslednjih istraživanja o količinama zagađenja i buke, vlasti u Barseloni donele su odluku da stvore „Superblokove“ za život građana. Ovo podrazumeva blokove stambenih zgrada koje će unutar objekata imati prostor za zelenilo i pešačku zonu, neopterećenu saobraćajem, zagađenima i bukom. Već postojeća infrastruktura grada prilagođava se ovoj ideji. U protekloj godini nastalo je 9 ovakvih blokova.

Foto: Alamy

Ovakva rekonstrukcija grada podrazumevala je velike radove i ulaganja, koja se ne odnose samo na prilagođavanje postojeće infrastrukture. Promenjene su saobraćajnice, postavljani su novi znakovi, pomerane autobuske stanice. Građanima Barselone koji poseduju automobil a žive u nekim od 9 novih „Superblokova“ obezbeđeno je parking mesto van ovog prostora ili je omogućeno veoma sporo kretanje do parkinga unutar bloka, koji je rezervisan samo za stanare. Obezbeđeno je dodatno sađenje zelenila za svaki novi „Superblok“

Istraživanja su pokazala da u Barselona trpi ogromna zagađenja. Ovakav trend rasterećenja životnog okruženja, smatraju stručnajci, će doprineti očuvanju životne sredine i spasiti mnoge živote.