U prvoj polovini 2017. godine Evropa je instalirala nova vetropolja koja će doneti još 6,1 novih GW ukupnoj proizvodnji čiste energije.  Najveći deo instaliran je u vetroparkovima na kopnu, preko 4 GW, dok je manji deo instaliran u vetrenjačama koje su smeštene na vodi. Ukupna investicija za nova vetropolja bila je preko 8 milijardi evra.

Najveći deo novih kopnenih vetropolja nalazi se u Nemačkoj, preko dva GW. Sledi Engleska sa nešto više od 1 GW, a najmanji deo je vetropark u Francuskoj od pola GW. Kada je reč o novim vetropoljima na vodi, oni su kroz 18 projekata podeljeni između Nemačke, Engleske, Belgije i Finske.

Prognoze stručnjaka, zasnovane na učinku iz prve polovine godine, jesu da će 2017. godina biti izuzetno uspešna kada je vetroenergija u pitanju.

Foto: CleanTechnica 

Najnovije studije Aalto univeziteta iz Helsinkija pokazale su da bi solarna energija mogla da zadovolji godišnje potrebe za skoro 80 odsto stanovništva Finske, kada je proizvodnja toplotne energije u pitanju. Istraživači su izračunali da bi skupljanje solarne energije u toplim periodima moglo skoro u potpunosti da pruži grejanje u zimskim periodima. Na ovaj način i pravilnim rukovođenjem solarnim panelima, skoro cela Finska bi imala ekološki čisto grejanje tokom zimskih meseci. Proračun se zasniva na solarnim panelima koji bi grejali tankove sa vodom koja bi obezbedila protok vode za grejanje i podno grejanje prosečnog finskog domaćinstva. Posebna kalkulacija se odnosi na tehnološki poduhvat koji bi bio potreban za sprovođenje ovakvog modela grejanja, a istraživači Aalto univerziteta trenutno rade na proračunu isplativosti.

Ukoliko se dokaže finansijska isplativost ovakvog načina grejanja, da ne pominjemo njegovu nemerljivu ekološku važnost, ovakav model bi mogao biti primenjen i u Švedskoj i Norveškoj.

 

Foto: Helen Oy

Najveće vetropolje na kopnu u Americi je trenutno u izgradnji. Biće postavljeno u Oklahomi, a njegova ukuona snaga biće 2 GW. Ovo će biti i druga najveća kopnena vetroelektrana na svetu. Kraj radova i puštanje u pogon najavljeno je za 2020. godinu.

Hvatač vetra, kako će se zvati ovo gigantsko vetropolje, imaće u svom sastavu 800 vetroturbina snage 2,5 megavata, koji su specijalno dizajnirane tako da se postave veoma lako i omoguće brzu i efikasnu proizvodnju čiste energije. Ovo novo vetropolje je deo mreže Wind Catcher Energy Connection, a u njega će biti uloženo oko 4 milijarde dolara.

Foto: Wind Catcher Energy Connection

Krajem prošle godine u francuskom selu u regiji Normandi postavljen je prvi solarni put dužine od jednog kilometra. Ovaj put je predviđen za motocikle i bicikle, a proračuni su da će njime svakodnevno prolaziti oko dve hiljade vozila. Postavljanje solarnog puta u ovom selu je deo dvogodišnjeg test perioda nakon koga će se videti da li ovi solari mogu da proizvedu dovoljno energije da podmire potrebe javne rasvete u celom selu koje broji preko tri hiljade stanovnika. Postavljanje ovakvog puta kostalo je 5 evra po metru.

Pilot projekat ovakvog solarnog puta dogodio se 2014.godine u Holandiji. Test period je pokazao da je staza sličnih dimenzija proizvela dovoljno energije da snabde potrebe jednog prosečnog holadnskog domaćinstva za period od godinu dana.

Foto: Christophe Petit Tesson/ EPA

Kompanija Google najavila je da će u 2017. godini u potpunosti preći na korišćenje struje koja je proizvedena iz obnovljivih izvora energije. Iako je u protekloj godini ovaj udeo bio skoro 50 odsto iskorišćene energije, u ovoj godini Google ne planira da troši konvencionalno proizvedenu energiju.

Ovaj internet gigant je već najveći kupac energije koja je proizvedena iz obnovljivih izvora.  Prošle godine za svoje poslovanje Google je otkupio 44 procenta ukupno potrebne energije. Plan je da u tekućoj godini taj procenat bude 100. Poslovni centri i kancelarije kompanije koje broje preko 60 hiljada zaposlenih biće snabdevene energijom koja je potrebna za rad a koja će dolaziti od obnovljivih izvora energije. Ovo podrazumeva 13 data centara i 150 kancelarija u gradovima širom sveta.

Foto: Reuters/ Steve Marcus

Obnovljivi izvori energije su u 2016. godini u Evropi odneli pobedu nad ugljem. Čak 90 odsto ukupne energije koja je proizvedena prošle godine došlo je iz vetra, solara, biomase i mini hidro-elektrana. U proračunima se naročito ističe energija koju je proizveo vetar, koja je u nekim zemljama Evrope sama nadjačala količinu uglja koja je bila potrebna za proizvodnju struje i toplotne energije.

U toku prošle godine, Nemačka je instalirala jednu potpuno novu vetro- elektranu, dok su Francuska, Holandija, Finska, Irska i Litvanija postavile nove rekorde u proizvodnji struje iz vetra iz postojećih kapaciteta. Najveći kapacitet ostvarila je vetroelektrana Gemini iz Norveške, a pratile su je nemački vetropark Gode Wind i holandski Vestermeer Wind. Sve tri vetroelektrane se nalaze na vodi.

Predstavnici industrije obnovljivih izvora energije širom Evrope veoma su zadovoljni rezultatima iz 2016. godine, ali su naglasili brigu zbog nedovoljno stroge politike prema zemljama koje i dalje troše drastično više uglja nego što bi trebalo.

Foto: Bloomberg

Na osnovu rezultata poslednjih istraživanja o količinama zagađenja i buke, vlasti u Barseloni donele su odluku da stvore „Superblokove“ za život građana. Ovo podrazumeva blokove stambenih zgrada koje će unutar objekata imati prostor za zelenilo i pešačku zonu, neopterećenu saobraćajem, zagađenima i bukom. Već postojeća infrastruktura grada prilagođava se ovoj ideji. U protekloj godini nastalo je 9 ovakvih blokova.

Foto: Alamy

Ovakva rekonstrukcija grada podrazumevala je velike radove i ulaganja, koja se ne odnose samo na prilagođavanje postojeće infrastrukture. Promenjene su saobraćajnice, postavljani su novi znakovi, pomerane autobuske stanice. Građanima Barselone koji poseduju automobil a žive u nekim od 9 novih „Superblokova“ obezbeđeno je parking mesto van ovog prostora ili je omogućeno veoma sporo kretanje do parkinga unutar bloka, koji je rezervisan samo za stanare. Obezbeđeno je dodatno sađenje zelenila za svaki novi „Superblok“

Istraživanja su pokazala da u Barselona trpi ogromna zagađenja. Ovakav trend rasterećenja životnog okruženja, smatraju stručnajci, će doprineti očuvanju životne sredine i spasiti mnoge živote.

 

Grad Njujork završio je započetu etapu posebnog puta za bicikle dužine 9 milja koja povezuje centar Bruklina i Bronks, preko mosta na Menehtnu i Prve Avenije.

Foto: NYC DOT

Ovo je jedan od presedana u rešavanju kritične situacije u saobraćaju kojom će mnogi gradovi širom sveta morati da se pozabave. Mreža puteva za bicikle mora biti geografski dobro rasprostranjena po gradu, a putevi bez prekida kako bi se nesmetano moglo stizati sa jednog mesta na drugo. Ovakav put je od nemerljivog značaja za veliki grad kao Njujork koji je svakodnevno opterećen saobraćajnim kolapsima.

Foto: PeopleForBikes & David Meyer

Mnogi evropski gradovi u velikoj meri razrađuju ovakav koncept rasterećenja saobraćaja. Prednjače gradovi Norveške, od kojih mnogi imaju biciklističke puteve u svakoj ulici u gradu.

U poslednjih 5 godina Kina je upetostručila ne samo proizvodnju već i prodaju električnih autobusa. Od 2011. godine od kad se prati posebno rast prodaje do 2016. brojke su pokazale da je u pitanju skok sa manje od 20 hiljada na preko 100 hiljada godišnje.

Kina je neminovni lider u proizvodnji električnih vozila i trend rasta u Kini diktira i trend rasta svuda u svetu, ali i pokazuje neminovne ekonomske benefite, elektični autobusi su na duže staze mnogo jeftiniji od konvencionalnih, uz to što pružaju nemerljivo bolji kvalitet života i pomažu zaustavljanju globalnog otopljenja.

Prodaje električnih autobusa u Kini je svoj najveći skok doživela u poslednje dve godine. Do 2014. godine trend rasta se razvijao postepeno, a u 2015. i 2016. je doživao pravi bum. Samo u 2016. godini prodato je preko 115 hiljada električnih autobusa zemljama širom sveta.

Foto: www.news.cn

Vetroelektrane u Danskoj su u sredu, 22. februara generisale dovoljno struje da podmire potrebe cele države u toku jednog dana. Vetrogeneratori koje su smeštene na kopnu proizveli su 70 gigavat- sati, a vetrogeneratori smešteni na moru još 27 gigavat- sati, što je dovoljno električne energije da podmiri potrebe 10 miliona prosečnih domaćinstava u Danskoj.

Ovo nije prvi put da je energija vetra tako dominantna u statistikama koje prate proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora u Danskoj. U periodu od 2008. do 2015. godine bilo je i po nekoliko ovakih dana po godini. Jedina godina u kojoj nije bilo ovako značajne proizvodnje iz vetroturbina je 2016. koja se smatra godinom slabog vetra. Za sad izgleda da će 2017. godina biti mnogo uspešnija.

Foto: CleanTechnica