Sa rastom startap scene u Srbiji ističu se i neke njene specifičnosti koje su zapravo posledica prilagođavanja ovom veoma konkurentnom segmentu napredne tehno industrije u globalnom smislu. Domaći startapi rade u manje ili više nestimulativnom okruženju, i neke izmene u zakonima Srbije mogle bi im u budućnosti dati vetar u leđa. Do tada za sve preduzetne ljude koji osnivaju startap bitno je da se od samog početka drže pravnih pojedinosti o kojima razgovaramo sa advokatom i stručnjakom za IT pravo Nemanjom Žunićem.

Novi zakon o alternativnim investicionim fondovima svakako će poboljšati okolnosti u kojima rade startap preduzeća kojima su investicije, od početnih pa do onih razvojnih, ključ opstanka i razvoja od ideje do njenog pretvaranja u konkurentni proizvod. Ima još mnogo toga što bi država trebalo da uvede ili promeni da bi Srbija mogla da napreduje na globalnoj startup sceni. Ograničenja, međutim, na na neki način su opredelila i biznis usmerenja, objašnjava Nemanja Žunić: „U tom smislu, recimo, Srbija je dobro tržište za razvoj isključivo softverskih startapa jer oni mogu da se plasiraju na međunarodno globalno tržište bez neophodnosti testiranja na nekom konkretnom hardveru, odnosno na nekom uređaju. Zato su programeri u Srbiji, recimo, prepoznali blokčejn tehnologiju kao nešto što je novo,  vrlo inovativno, što je i neka tehnologija budućnosti.” Takav specifičan način razvoja omogućava da malo tržište “nađe neku svoju, takoreći, specifičnu tehnologiju i specifičnu industriju, posebnu tehnologiju koju će moći da naplati po višoj ili visokoj ceni a da ne ulazi u trku recimo, sa nekom Indijom, Tajlandom ili sa Indonezijom s kojima po broju programera, broju škola, prihodima na nacionalnom nivou, jednostavno ne može da ulazi u trku,” objašanjava Nemanja Žunić.

Startap scena u Srbiji svakako raste. Tim ili osnivači koji lansiraju startap moraju na tom početku da vode računa o više pravnih aspekata, a ključni je, kako naglašava Žunić, “da regulišu na što jasniji način odnose između osnivača, odnosno da imaju osnivački ugovor. Razlog je jasan - evolucija startapa, jer ono što startap prođe za mesec dana, obična kompanija prođe za godinu ili dve. Izuzetno je turbulentna situacija, veliki broj ključnih odluka se donosi u kratkom vremenskom periodu.  Osnivači pre svega moraju da se dogovore oko nekih osnovnih principa, pokušaju te osnovne principe da stave u sam ugovor i zatim da se dogovore oko ključnih stvari a to je načina finansiranja i načina odlučivanja.”

Osim pravila za funkcionisanje tima, a tim je u srcu svakog startapa potrebno je utvrditi “jasne smernice i jasne ciljeve koji su usaglašeni, i sve to pravno regulisati, odnosno staviti na papir. Nakon toga člnovi tima treba preventivno da razmišljaju o intelektualnoj svojini, moraju da razmišljaju o intelektualnoj  svojini posebno ukoliko postoji potencijal da patentiraju svoj pronalazak,” podseća Nemanja Žunić. Bitno je i da “razmišljaju globalno o zaštiti svog žiga, odnosno generalno brenda i internet domena i svašta nešto što spada pod tu kategoriju da ne bi kasnije, na primer, bili predmet određenih malicioznih radnji  takozvanih sajber skvotera odnosno, kompanija koje namerno zakupljuju domene nekih već rastućih kompanija ili kompanija koje su u usponu, da bi na taj način posle od njih iznuđivale novac.”

S druge strane moraju da znaju i da ne povrede tuđu intelektualnu svojinu kada razvijaju svoje proizvode. “Ovo je posebno interesantno, posebno poslednji trendovi u sferi big data, odnosno, obrade velike količine podataka. U toj sferi postoji značajan broj patenata. Iako su mnogi od njih open source, odnosno pod posebnom vrstom otvorene licence, postoje posebne kompanije koje se takođe na maliciozan način bave manipulacijama. One se nazivaju patent trolovi, i one suštinski na maliciozan način otkupljuju za male pare neke pronalaske sa ciljem da posle mogu da napadnu velike kompanije i da traže od njih veliki iznos na ime patenata,” kaže Nemanja Žunić i dalje objašnjava: “To su neke opasnosti o kojima obično startapi ne razmišljaju u ranijim fazama, nego misle - kad napravimo nešto veliko, onda ćemo se time baviti, to će nam biti najmanji problem. Ali, onda opet kad se to desi, male preventivne mere, kao i u svim nekim drugim sferama života, mogu biti mnogo značajne,” podseća Nemanja Žunić.

S.Ć.