Jesmo li u Srbiji digitalno pismeni? Infrastruktura, broj mobilnih telefona i kompjutera u upotrebi, vreme provedeno na internetu i neki drugi pokazatelji u Srbiji govore da imamo solidnu osnovu za digitalno doba. Ali, lakoća s kojom poverujemo u sve što je na internetu, učestalost uvreda na račun drugih na društvenim mrežama i nebezbedno korišćenje interneta ukazuju na priličnu nepismenost. Evo nekoliko mišljenja eksperata u ovom polju.

Šta je digitalna pismenost?

„Digitalna pismenost zaista podrazumeva jedan složen set znanja veština, stavova. Digitalno pismena je ona osoba koja se snalazi u ovom svetu informacija, zna da izađe na kraj sa informacijama, zna da procenjuje njihovu pouzdanost valjanost. Zna da koristi digitalne medije za komunikaciju sa drugima, saradnju“, objašnjava Dobrinka Kuzmanović, profesorka psihologije i istraživač na polju bezbednosti na internetu.  Digitalno pismena osoba, kaže ona „može da kreira sadržaj u digitalnom formatu. To je jako važno. Današnji mladi su uglavnom primaoci digitalnih sadržaja, a nisu njihovi stvaraoci. Digitalna pismenost podrazumeva rešavanje brojnih problema sa kojima se susrećemo u digitalnom okruženju. A uz sve to i bezbedno korišćenje, da znamo da zaštitimo sebe, svoje podatke svoju privatnost, ali isto tako i da zaštitimo uređaje koje koristimo.“

Da li smo digitalno pismeni?

„Nismo digitalno pismeni. Mi nismo pismeni čini mi se po nekim podacima ni funkcionalno, imamo veoma nizak taj procenat stanovništva, koji ima funkcionalnu pismenost, pa sve to nije neočekivano ni iznenađujuće da možemo da govorimo slobodno o tome da digitalna pismenost u Srbiji je na veoma niskom nivou. Na to utiče jako mnogo elemenata, jedan od najvažnijih je edukacija,“ kaže Tanja Vehovec, iz Centra za nove medije Liber.

Ana Mirković iz Instituta za digitalne komunikacije je sličnog mišljenja: „Svi koristimo digitalne uređaje i to više nije tema. Mislim da nismo pismeni, kao što nismo pismeni i van digitalnog prostora zato što prosto ljudi žele da sa što manje energije urade bilo koji posao, ne uživljavaju se i to onda internet jako dobro pokaže. Internet je kao neki skener javnosti i vi ako pogledate komentare na portalima, ako pogledate komentare na društvenim mrežama, vi zapravo imate neku perspektivu, možete da vidite koji je to nivo pismenosti u Srbalja danas.“

Neznanje i lažne vesti

U digitalnu nepismenost spada olako primanje lažnih vesti sa interneta. „U toj masi informacija, ljudi zapravo ni ne čitaju. Nemaju vremena više za to. Tako da se čitaju samo naslovi novina ili samo delovi tekstova, delovi postova drugih ljudi. Tako da se ni informacija sama po sebi ne primi u dovoljnoj meri. I onda kad tome dodamo da ljudi, jako mali procenat ljudi, proverava vest, odnosno nešto što vidi kao novu ekskluzivnu vest, imamo tu situaciju da su ljudi lako zapaljivi na mrežama, da olako donose sudove o situaciji i o drugim ljudima na mrežama, da olako dele neproverene, odnosno lažne, „fake news“, da učestvuju u deljenju lažnih vesti a da nisu svesni da to čine i to pravi jedan užasno veliki šum na mrežama od kojeg ćemo uskoro svi poludeti,“ plastično objašnjava ovu situaciju Tanja Vehovec.

„Ne vidim inicijativu da ljudi hoće da rade na sebi. Najčešče se kreće od toga ja znam, ja sam najpamentiji, šta će meni sada neko reći kad ja već imam sve informacije, i mislim da nije dobra situacija, ali čim osvestite sopstveno neznanje, čim prihvatimo da ne znamo, onda je to dobra platforma za učenje Dokle god ne znamo koliko ne znamo, onda smo stvarno u problemu,“ ističe Ana Mirković.

Znanje i strategija

„Građanima treba edukacija…Oni žele znanje a država mora da im ponudi zaista organizovan sistematičan pristup kako bi mogli da dođu do nekog sistematičnog znanja a ne da svi budemo samouki i da svako interpretira na svoj način,“ kaže Ana Mirković.

Pre dva meseca Državni sekretar u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić, saopštila je na početku prvog sastanka Radne grupe za izradu Predloga strategije razvoja digitalnih veština, da je u Republici Srbiji 51 odsto lica starijih od 15 godina kompjuterski nepismeno, odnosno da je 34,2 odsto pismeno, dok je 14,8 procenata  delimično kompjuterski pismeno. Ovo je bilo polazište na prvom sastanku Radne grupe za izradu Predloga strategije za razvoja digitalnih veština. Grupu čine predstavnici nekoliko ministarstava i oni su na takozvanom prapočetku posla. Ostaje da vidimo da li će i kako država ulagati u digitalno znanje svojih građana.

Izvor: KC Media