Informacione tehnologije svakodnevno menjaju i unapređuju sve oko nas, od mobilnih telefona do komplikovanih sistema za upravljanje. Institut Biosens operdelio se da deo svojih istraživanja usmeri na razvijanje rešenja koja će biti primenjena u poljoprivredi.

„Živimo u jednom izuzetno uzbudljivom vremenu. Sada trenutno se odvija nešto što se zove četvrta industrijska revolucija. Sada se dešavaju ogromne promene u svetu IT-a i u svim privrednim granama, uključujući poljoprivredu, koje će u naredne dve- tri godine, da kažemo ponovo podeliti karte“, za portal Energynews objašnjava dr Vesna Crnojević Bengin. „S druge strane, mi smo u IT-ju odlični. Spajajaći ova dva velika potencijala, imamo šansu da Srbiju postavimo na vodeće mesto u godinama koje dolaze“.

Izazov se sastoji u primeni informacionih tehnologija u poljoprivredi.

 „Kao što ne možemo da zamislimo danas poljoprivredu bez poljoprivrednih mašina, koja se radi ralom i volovima, kao što danas ne možemo da zamislimo poljoprivredu u kojoj ne postoje veštačka đubriva ili sorte semena, tako za koju godinu nećemo moći da zamislimo poljoprivredu ni bez satelitskih snimaka, različitih senzora, robota koji distribuiraju đubrivo ili koji nam na primer, govore o stanju u voćnjaku“, kaže naša sagovornica.

Ovakve inicijative nisu važne samo za Srbiju, nego i za sve zemlje regiona koje su slične u geografskom smislu. Zajedništvo na ovom polju, prema rečima dr Crnojević Bengin, može doneti zaista velike rezulate.

„To je ono što mi pokušavamo da približimo i našim poljoprivrednicima, to je ono što pokušavamo da objasnimo i čitavom regionu, kako naučnicima, dakle mi i u Srbiji i regionu imamo vrlo kvalitetne ljude koji rade neka duboka i kvalitetna istraživanja na svetskom nivou, ali pojedinačno oni ne predstavljaju neku snagu“.

Brojni projekti instituta Biosens okupljaju i druge kompanije i naučnike i motivišu ih da razvijaju proizvode koji će se primenjivati u modernoj poljoprivredi. Saradnja na u svim segmentima je presudna za uspeh.

„Mi se odavno šalimo da je naše srednje ime Saradnja. Kroz saradnju jako puno možemo da naučimo i konkretnih naučnih stvari ali i način na koji se institucije organizuju i način na koji se ljudi motivišu da rade, način na koji se menja mentalitet naučnika tako da oni počinju da rade za taj impakt, tako da počinju da sagledavaju šire probleme u jednom društvenom kontekstu gde nauka može pomoći“, naglašava Vesna Crnojević Bengin.