Poslednja verzija Samsungovog preklopnog telefona Galaxy Z Flip bila je juče vest dana u gotovo svim medijima na svetu. Urađen u kontri u odnosu na neslavnog prethodnika, ovaj preklopni telefon je manji i prilagođeniji funkciji telefona. Predstavljen je uz svu pompu u San Francisku. Kritike kažu da je u potpunosti prilagođen korišćenju društvenih mreža i YouTubea. Kada je otvoren izgleda kao i ostali obični pametni telefoni, ili kao tablet, a kada je zatvoren, ima oblik kvadrata i liči na kutijicu, tako da ga zovu još i džepni telefon. Funkcionisaće i u 5g mrežama. Košta 1.380 dolara, i ova visoka cena ipak pokazuje nameru Samsunga da preklopne telefone čini dostupnijim, kažu prvi komentari. Naime, prethodni Galaxy Fold koštao je čak 600 dolara više u odnosu na Galaxy Z Flip. Sve u svemu, velika trka na tržištu novih modela telefona između Samsunga, Applea i Huaweija se nastavlja.

Početna faza izgradnje Naučno tehnološko parka u Novom Sadu je završena i on je zvanično otvoren 29. januara. NTP se prostire na 10.000 kvadratnih metara, a dodatnih 20.000 kvadrata biće završeno u drugoj fazi projekta. Prostor će delom koristiti Fakultet tehničkih nauka u Novom Sadu, a ostatak je namenjen startap i IT kompanijama koje će ove kapacitete moći da iznajmljuju od polovine godine. Deo kapaciteta koristiće istraživački centri velikih kompanija. Svečanom otvaranju prisustvovala je premijerka Srbije Ana Brnabić.

Izgradnju NTP Novi Sad pratila su mnoga odlaganja, kao i izgradnju sličnog obkekta u Nišu, čiji je projekat napravljen još pre desetak godina. Završetak niškog NTP predviđen je prvo za kraj 2019, ali je odložen za početak ove godine. Jedini koji je odavno završen i u punoj funkciji je beogradski NTP Zvezdara. U ovim projektima glavni finnsijer je vlada, ali, u NTP Čačak kao osnivači pojavljuju se grad, dva fakulteta  i nekoliko poslovnih udruženja iz tog mesta. Izgrađen je na inicijativu gradske uprave, i prostire se na preko 3000 kvadrata. Izgradnja kragujevačkog NTP najavljena je 2018. godine.

Po ugledu na iskustva velikih svetskih medija, Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV) pokrenulo je prošle godine servis za donacije čitalaca za on line portale Autonomija, Autonomija na mađarskom i Voice, čiji je izdavač. Na ovaj način urednici i novinari ne samo da su iskoristili mogućnosti tehnologije na putu do donacija čitalaca, već su i osnažili vezu sa svojom zajednicom zbog koje i postoje.

Nezavisnost u medijskoj industriji ima visoku cenu, a jedna od najkritičnijih je odsustvo stabilnog finansiranja za nezavisne medije, kao posledica monopolizovanja tržišta oglašavanja i zatvaranja kanala budžetskog finansiranja. Međutim, informacione tehnologije i digitalizacija otvaraju nove mogućnosti i ovoj industriji. Nekoliko medija u Srbiji to dokazuje. Model po kom su nastale i razvile se “Južne vesti“ doživele uspon uprkos pritiscima sastoji se od tri ključne komponente.

Sa rastom startap scene u Srbiji ističu se i neke njene specifičnosti koje su zapravo posledica prilagođavanja ovom veoma konkurentnom segmentu napredne tehno industrije u globalnom smislu. Domaći startapi rade u manje ili više nestimulativnom okruženju, i neke izmene u zakonima Srbije mogle bi im u budućnosti dati vetar u leđa. Do tada za sve preduzetne ljude koji osnivaju startap bitno je da se od samog početka drže pravnih pojedinosti o kojima razgovaramo sa advokatom i stručnjakom za IT pravo Nemanjom Žunićem.

Razvoj novih tehnologija omogućio je još jedan interesantan poslovni model, a to je povezivanje digitalnih medija i firmi iz IT sfere. Budući da posluju na takoreći istoj platformi, jednostavno povezuju sadržaj i tehnologiju. Na takav način nastale su i Južne vesti, lokalni portal koji u Srbiji ima nacionalni značaj.

Dobre vesti za sve koji proizvode sadržaj na internetu: postoji servis koji prati ponašanje korisnika i pomaže vam da uvidite koji delovi sadržaja imaju bolji odjek kod publike. Zove se Content Insights i nastao je u Srbiji.

IT sektor je najuspešnija privredna grana Srbije. Uspeh ove industrije probudio je nadu da će sveukupna digitalizacija uvesti prečicama Srbiju u društvo razvijenih evropskih zemalja. SeeIT samit okupio je IT zajednicu sa ambicijom da otvori mnoga pitanja koja traže rešenja na putu budućeg prelivanja uspeha IT sektora na celo društvo.

„Ja čvrsto verujem i to je negde deo naše misije da Srbija uz upotrebu novih tehnologija može da uđe u red bogatih zemalja. IT sektor svojim radom i poslovanjem to vrlo eksplicitno i vrlo grafički pokazuje. Međutim i dalje ne postoji pravo razumevanje kako taj IT sektor funkcioniše, koji su poslovni modeli, zašto treba studirati IT, šta sa prekvalifikacijama, da li to može da zameni ili ne može, treba li studirati i specijalizovati se,“ objašnjava Milan Šolaja, CEO Vojvođanskog IKT klastera, organizacije koja okuplja najbolje domaće kompanije iz sektora informacionih tehnologija. VOICT bio je jedan od organizatora SeeIT samita održanog u novembru u Novom Sadu.

„Jako je mnogo tema koje treba obraditi i specijalizovati se i edukovati sve nas i našu domaću javnost, kako bismo uspeli da iskoristimo na pravi način ovaj uspeh  koji je IT sektor u Srbiji napravio,“ a jedan od preduslova je da država konkretno olakša ili omogući pun razvoj ne samo IT sektora već i sveukupnu digitalizaciju, kaže Milan Šolaja i objašnjava kakva bi uloga države trebalo da bude: „IT se do ovog trenutka razvijao uglavnom bez pomoći države, da ne kažem uprkos pomoći države, tako da je ovo pravi trenutak da država pokaže ne samo zanimanje za ovaj sektor nego da sa setom konkretnih mera koje će uraditi u saradnji sa predstavnicima IT-ja koji već znaju šta bi i kako bi trebalo da se organizuje, sa sve projekcijom kakve ćemo efekte od toga imati, preduzme korake i da konačno zajedno krenemo da gradimo tu priču.“

Šta bi doneo dalji razvoj IT sektora kad je ionako, po kriterijuma privrede Srbije već veoma uspešan. „Postoje ta dva osnovna modela u poslovanju informacionih tehnologija, jedan je outsourcing gde strana firma nešto outsourcuje ili da domaćoj firmi da joj uradi, domaća firma to obavi, isporući i manje više to je to, ide se sa sledećim projektom. Drugi poslovni model je proizvodnja sopstvenog rešenja za globalna tržišta, tu morate dosta toga da uložite, ne možete početi odmah da zarađujete, ali ako uspete da napravite proizvod koji ima prođu na tržištu onda je multiplikacija uloženog daleko veća jer nešto što ste jednom napravili u zavisnoti od kvaliteta, možete da prodate mnogo put. Znači u outsourcingu je faktor rasta broj zaposlenih i to stručnjaka, IT developera, dok je u razvoju svojih rešenja faktor rasta kvalitet onoga što ste isporučili na tržište. To su dva različita poslovna modela, iako razvoj sopstvenih rešenja omogućava veću multiplikaciju treba znati da su nam oba poslovna modela potrebna,“ kaže Milan Šolaja i navodi da je kreiranje takvog ambijenta gde je rast neograničen i ima neslućene mogućnosti, pre svega odgovorna država.

S.Ć.

Iako informacione tehnologije pripadaju novom dobu i jedna su od najmodernijih industrija, nisu ostale pošteđene jednog stereotipa: unutar ove industrije radi mnogo više muškaraca nego žena. Na globalnom nivou, u IT-ju radi nešto malo više od 30 odsto žena, a taj procenat je merilo odnosa zaposlenih i u velikim kompanijama kao što su Google (30 odsto), Instagram (31), Facebook (30) i td.

Jesmo li u Srbiji digitalno pismeni? Infrastruktura, broj mobilnih telefona i kompjutera u upotrebi, vreme provedeno na internetu i neki drugi pokazatelji u Srbiji govore da imamo solidnu osnovu za digitalno doba. Ali, lakoća s kojom poverujemo u sve što je na internetu, učestalost uvreda na račun drugih na društvenim mrežama i nebezbedno korišćenje interneta ukazuju na priličnu nepismenost. Evo nekoliko mišljenja eksperata u ovom polju.

Šta je digitalna pismenost?

„Digitalna pismenost zaista podrazumeva jedan složen set znanja veština, stavova. Digitalno pismena je ona osoba koja se snalazi u ovom svetu informacija, zna da izađe na kraj sa informacijama, zna da procenjuje njihovu pouzdanost valjanost. Zna da koristi digitalne medije za komunikaciju sa drugima, saradnju“, objašnjava Dobrinka Kuzmanović, profesorka psihologije i istraživač na polju bezbednosti na internetu.  Digitalno pismena osoba, kaže ona „može da kreira sadržaj u digitalnom formatu. To je jako važno. Današnji mladi su uglavnom primaoci digitalnih sadržaja, a nisu njihovi stvaraoci. Digitalna pismenost podrazumeva rešavanje brojnih problema sa kojima se susrećemo u digitalnom okruženju. A uz sve to i bezbedno korišćenje, da znamo da zaštitimo sebe, svoje podatke svoju privatnost, ali isto tako i da zaštitimo uređaje koje koristimo.“

Da li smo digitalno pismeni?

„Nismo digitalno pismeni. Mi nismo pismeni čini mi se po nekim podacima ni funkcionalno, imamo veoma nizak taj procenat stanovništva, koji ima funkcionalnu pismenost, pa sve to nije neočekivano ni iznenađujuće da možemo da govorimo slobodno o tome da digitalna pismenost u Srbiji je na veoma niskom nivou. Na to utiče jako mnogo elemenata, jedan od najvažnijih je edukacija,“ kaže Tanja Vehovec, iz Centra za nove medije Liber.

Ana Mirković iz Instituta za digitalne komunikacije je sličnog mišljenja: „Svi koristimo digitalne uređaje i to više nije tema. Mislim da nismo pismeni, kao što nismo pismeni i van digitalnog prostora zato što prosto ljudi žele da sa što manje energije urade bilo koji posao, ne uživljavaju se i to onda internet jako dobro pokaže. Internet je kao neki skener javnosti i vi ako pogledate komentare na portalima, ako pogledate komentare na društvenim mrežama, vi zapravo imate neku perspektivu, možete da vidite koji je to nivo pismenosti u Srbalja danas.“

Neznanje i lažne vesti

U digitalnu nepismenost spada olako primanje lažnih vesti sa interneta. „U toj masi informacija, ljudi zapravo ni ne čitaju. Nemaju vremena više za to. Tako da se čitaju samo naslovi novina ili samo delovi tekstova, delovi postova drugih ljudi. Tako da se ni informacija sama po sebi ne primi u dovoljnoj meri. I onda kad tome dodamo da ljudi, jako mali procenat ljudi, proverava vest, odnosno nešto što vidi kao novu ekskluzivnu vest, imamo tu situaciju da su ljudi lako zapaljivi na mrežama, da olako donose sudove o situaciji i o drugim ljudima na mrežama, da olako dele neproverene, odnosno lažne, „fake news“, da učestvuju u deljenju lažnih vesti a da nisu svesni da to čine i to pravi jedan užasno veliki šum na mrežama od kojeg ćemo uskoro svi poludeti,“ plastično objašnjava ovu situaciju Tanja Vehovec.

„Ne vidim inicijativu da ljudi hoće da rade na sebi. Najčešče se kreće od toga ja znam, ja sam najpamentiji, šta će meni sada neko reći kad ja već imam sve informacije, i mislim da nije dobra situacija, ali čim osvestite sopstveno neznanje, čim prihvatimo da ne znamo, onda je to dobra platforma za učenje Dokle god ne znamo koliko ne znamo, onda smo stvarno u problemu,“ ističe Ana Mirković.

Znanje i strategija

„Građanima treba edukacija…Oni žele znanje a država mora da im ponudi zaista organizovan sistematičan pristup kako bi mogli da dođu do nekog sistematičnog znanja a ne da svi budemo samouki i da svako interpretira na svoj način,“ kaže Ana Mirković.

Pre dva meseca Državni sekretar u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić, saopštila je na početku prvog sastanka Radne grupe za izradu Predloga strategije razvoja digitalnih veština, da je u Republici Srbiji 51 odsto lica starijih od 15 godina kompjuterski nepismeno, odnosno da je 34,2 odsto pismeno, dok je 14,8 procenata  delimično kompjuterski pismeno. Ovo je bilo polazište na prvom sastanku Radne grupe za izradu Predloga strategije za razvoja digitalnih veština. Grupu čine predstavnici nekoliko ministarstava i oni su na takozvanom prapočetku posla. Ostaje da vidimo da li će i kako država ulagati u digitalno znanje svojih građana.

Izvor: KC Media