U Evropskoj Uniji predloženi su novi ekološki ciljevi - smanjenje emisije štetnih gasova za 40 odsto do 2030. godine, odnosno 80 odsto do 2050. Možda zvuči nerealno ali za Evropu nije. Emisija štetnih gasova je za samo pola decenije već smanjena za 18 procenata. Najveći doprinos na ovom polju daju dva koncepta  – obnovljiva energija i  energetska efikasnost. U oblasti energije ono što je do juče izgledalo kao fantazija danas se pretvara u realne projekte.  Energija talasa, plime i oseke  otvoriće novo energetsko poglavlje za sve primorske zemlje.

More i dalje neiscrpni izvor prirodnog bogatstva

Nil Kermod Izvršni direktor EMEC uvodi u priču o pomorskoj energiji:

"Pomorska energija biće velika priča pogotovu za sve zapadne zemlje širom Evrope. Zamislite sve zemlje koje imaju zapadno orjentisana pristaništa do kojih dolaze talasi i zamislite ona područja gde kruži plima. Na tim mestima nalazi se ogromna energija. U Britaniji, na primer, čak petina električne energije može biti proizvedena iz talasa."

Evropski pomorski energetski centar u Škotskoj radi na razvoju tehnologije koja će koristiti energiju talasa. Za to vreme u Portugaliji u Povoa de Varzimu ubrzano ispituju energiju okeana.

Kao što znamo, više od dve trećine Zemljine površine čine okeani i u ovim okeanima nalazi se mnogo energije. Za efikasno korišćenje energije mora i okeana potrebno je još mnogo tehnoloških rešenja i mnogo podataka.

Morten Krejmer sa Olborg Univerziteta predlaže neke od načina kako bismo mogli da upotrebimo ovo veliko, možda najveće, prirodno bogatstvo:

"Duž obala populacija je prilično gusto naseljena i bilo bi zaista sjajno ako bismo iskoristili deo te velike energije. Za to ima različitih načina, razlike u temperaturi, salinitet, i takođe energija talasa i plime. Energija talasa dostupna je praktično svugde i mi smo fokusirani na njeno izučavanje".

O talasima je govorio i Laurent Marquis, tehnički direktor kompanije Wave Star Energy, i podsetio nas da su "talasi tu sve vreme, prema tome, zašto ne iskoristiti takve izvore."

Marquis je takođe istakao da je glavna ideja ili glavni problem kako iskoristiti ove izvore, kako da preuzmete energiju i kako da je proizvedete. 

Biometanizacija

I tradicionalni izvori energije poput uglja mogu imati udela u obnavljanju energije. U mestu Krupinski u Poljskoj reciklira se metan iz rudnika uglja. U Francuskoj, u Ot Giru, od organskih materija nastaje biogas.

"Biometanizacija je degradacija organskih materijala, a oni se mogu brzo raspadati. Ovde se osim drveta nalaze organske materije. Njihovim raspadom nastaje gas kao nus proizvod i on može biti iskorišćen za grejanje, električnu energiju, kao gorivo ili može biti ponovo ubačen u sistem. Drugi proizvod koji dobijamo biodegradacijom je đubrivo vrhunskog kvaliteta", za portal Energynews objasnio je Gaetan de Seni iz kompanije Biogaz.

Električni automobili mogu uštedeti milijarde

Uz zamenu fosilnih goriva obnovljivim jednako važan aspekt zelene ekonomije je štednja energije. Milijardu evra dnevno zemlje Unije potroše na uvoz nafte. Električni automobili, od najskupih do onih pristupačnih na običnim tržištu mogu promeniti ovu sliku. U ovom trenutku samo u okviru projekta „Green E– motion“ oko 2000 električnih automobila cirkuliše u gradovima i predgrađima Evrope.

Anhel Lopez Rodrigez (Program električnih automobila, Barselona) izjavio je da je jedan od glavnih ciljeva električne mobilnosti da je učinimo opštom i univerzalnom. Kreiranje malih ostrva električne mobilnosti ima smisla u prvoj fazi, ali, neophodno je da povežemo više gradova u sistem. On je takođe apelovao da je ovo korak u budućnost i da je potrebno da se povežemo na nivou cele Evrope.

„Green E – motion“ treba da omogući lako kretanje vozačima električnih automobila u celoj Evropi. Na tom polju najsloženije je punjenje baterija i povezivanje sistema napajanja širom kontinenta.

Razvijen je sistem koji omogućava korisnicima da se kreću na određenim destinacijama koristeći istu identifikacionu tehnologiju, i na osnovu istog ugovora dopunjavali bi svoja vozila energijom širom Evrope. Na kraju meseca za to bi dobili račun koji uključuje sve te dopune.

Bratopija - ljudi kao grejna tela

Mesta u kojima stanujemo podrazumevaju veliku potrošnju energije, a jedna od najvećih i najskupljih stavki je grejanje. U Briselu postoji naselje sa stanovima koji se uopšte ne greju a topli su. Toplotu daje sve što je u stanu, od energije koju emituju ljudi, do kuvanja. Ovaj eksperiment  nazvan je Bratopija.

Jedna od stanovnica ovog sela Marijke Van Den Dris kaže kako u kući uopšte nemaju  grejanje.

"Prostor se greje od toplote koju emituje moje telo, zatim kada kuvam, od ljudi koji dolaze i takvih stvari. Zgrada je napravljena tako da skoro nema propusta vazduha. Sva toplota koja je unutra ne može otići napolje."

Marijke je posebno naglasila da ono što joj u ovom projektu posebno znači, osim da je energetski pasivan, jeste da 29 porodica živi u dva bloka. "Sve smo sami radili i to nas je povezalo u zajednicu", dodala je Marijke.

U Danskoj utrošak energije ima strogu kontrolu a neki se greju i na vetar

Ušteda energije na danskom ostrvu Bornholm deo je odluke i plana krajnjeg potrošača. Zahvaljujući ekološkoj eletričnoj mreži u svakom trenutku možete prilagoditi potrošnju.

"Kao učesnik u ovom projektu vi možete da odlučite koja je najniža temperatura koju želite i koji je gornji limit koji hoćete. Zatim dobijate informacije o vašoj potrošnji, u kom trenutku trošite i  koliko. Ovo dramatično uvećava vašu svest o potrošnji struje", objasnila je Maja Felicia Bendsen.

Dok se negde ljudi greju toplotom tela, sistem grejanja na zelenom ostrvu, na Bornholmu, počiva na energiji vetra i pametnom utrošku struje. Grejanje je moguće optimizovati u svakom trenutku, i to radi potrošač i tako pomaže mreži da balansira sistem i kreira najpovoljniju varijantu za potrošača.

Mnogo je projekata u Evropi sličnih pomenutim i to ovaj kontinent čini liderom u oblasti održivog razvoja i borbe protiv klimatskih promena. U narednih pet godina u ove ciljeve Unija će uložiti petinu budžeta a to je oko 180 milijardi evra. Ali, ovo nije samo ulaganje. Održiv razvoj je i biznis, i to dobar biznis. Samo za pola decenije u sferi zelene ekonomije kreirano je milion i dvesta hiljada novih radnih mesta i taj trend se nastavlja.