Pet domaćih firmi iz Republike Srpske, ujedinile su se u klaster i danas prave šasije, karoserije, kablove i punjače za električne automobile u okviru projekta saradnje sa nemačkom vladom „Streetscooter“. Susedi prave oko 60 odsto komponenti za ovaj elektromobil, u vrednosti oko deset hiljada evra, prenose Nezavisne novine. Prvi ovakav električni autobomil predstavljen je za vikend u Laktašima.

Modna dizajnerka Elvira Ćatić predstaviće na nedelji mode u Sarajevu kolekciju „Girl on Fire.“ Iako je njena kolekcija neverovatno neobična zbog toga što je napravljen od smeća, u intervjuu za portal Seebiz.net ona kaže: „U suštini ja se ne razlikujem mnogo od svojih drugara dizajnera. Jedina razlika je u tome što oni prave odjeću koja prije ili kasnije završi na smjeću, a ja od smjeća pravim odjeću. Moje su haljine nenosive, jedino ako se zovete Josipa Lisac ili Lady Gaga.“

„Svaki dinar kojim platimo uvozni energent, izlazi iz naše zemlje. Zbog toga moramo početi da proizvodimo toplotnu i električnu energiju iz domaćih resursa i na taj način ćemo novac zadržati u našem regionu, a samim tim imaćemo jeftiniju energiju”, izjavila je na manifestaciji „Dani energetike“ koji se održavaju u Novom Sadu pokrajinska sekretarka za energetiku i mineralne sirovine Nataša Pavićević Bajić. Ona je dodala da energetika danas jeste veliki investicioni potencijal, ali i veliki izazov i problem.

Nakon što su mediji preneli vest da srpska istraživačka stanica Petnica sa nestrpljenjem očekuje kada će dobiti planirana sredstva za normalno funkcionisanje od Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, priča se naglo zahuktala. 28 miliona dinara je potrebno za osnovno funckionisanje Istraživačke stanice, i kako poručuju iz Petnice problem nije u Vladi Srbije, već u nadležnom ministarstvu koje je pare dobilo, ali još nije uplatilo na račun. Zbog nedostatka para većina jesenjih seminara je otkazana.

Od stotinu predloženih projekata iz oblasti električne energije, gasa i nafte, Energetska zajednica Jugoistočne Evrope je izabrala 35. Vrednost ovih projekata procenjena je na oko 30 milijardi evra, a komesar Evropske unije za energetiku Ginter Etinger je istakao da će svi projekti koji ne budu zaživeli ili se ne budu primenjivali kako je predviđeno, biti uklonjeni sa liste, prenosi Beta.

Sagorevanjem uglja bez ograničenja održavamo cenu struje na ovom nivou. Ovakva računica je samo privid. Zato što za sagorevanje prljavog uglja cenu plaćamo na drugoj strani - kroz zdravlje, i troškove lečenja bolesti koje su posledica zagađenja vazduha nastalog sagorevanjem uglja, pokazuje studija koju su uradile organizacije koje lobiraju za zaustavljanje sagorevanja uglja u regionu Balkana. Ova poruka dolazi u vreme kada su u Srbiji najavljeni planovi za povećanje eksploatacije uglja. 

Šestu godinu za redom WWF - Svetski fond za prirodu organizuje međunarodno školsko takmičenje za zaštitu životne sredine. Ove godine u natecanju utiču i učenici četiri škole iz Srbije, i to iz OŠ „Braća Grulović“ iz Beške, OŠ „Drinka Pavlović“ iz Beograda, OŠ „Gavrilo Princip“ iz Zemuna i srednja tehnička škola „Mileva Marić-Ajnštajn“ iz Novog Sada. Takmičenje pod nazivom „Evropske škole za život planete“ počelo je prošle nedelje okupljanjem učenika i nastavnika u blizini Beča, a završava se u junu 2014. godine, kada će u Rumuniji biti predstavljeni svi projekti učesnika.

Ovako investitori zainteresovani da ulažu u izgradnju vetropolja u Srbiji doživljavaju promene Zakona o energetici po hitnom postupku, bez javne rasprave i bez razgovara sa njima kao zainteresovanom stranom. Iz Srpskog udruženja za energiju vetra SEWEA, poručuju da postoji nekoliko gorućih problema koji muče investitore, ali da najviše strahuju šta će doneti nove izmene Zakona o energetici koje bi trebalo da budu donete do kraja ove godine.

Gas plaćamo četiri puta više nego pre deset godina, a sasvim je izvesno da nas u narednim godinama očekuje značajno poskupljenje struje, zaključci su konferencije održane u Danas konferens centru, na temu „Obnovljivi izvori energije i cena struje u Srbiji“. Srbija trenutno ima najnižu cenu električne energije, ali će se to u godinama pred nama promeniti, jer kako kažu stručnjaci ovaj nivo cena je dovoljan samo za održavanje sistema, ali ne ostavlja mogućnosti za dalje investicije i razvoj same mreže. 

Borba za očuvanje hrasta starog 600 godina se nastavlja. Nakon što je skoro šest hiljada građana potpisalo peticiju protiv seče i uklanjanja starog drveta koji se našao na trasi budućeg autoputa Koridor 11, sudbina ovog prirodnog spomenika još je neizvesna. „Sačuvajmo blago prirode, a to možemo samo zajedno! Ne dopustite ubistvo hrasta, pomozite da mu dopustimo da živi!“, poruka je koju su poslali okupljeni građani oko ovog viševekovnog hrasta u gornjemilanovačkom selu Savinac. Dok se ne donese odluka šta će biti sa hrastom, pripadnici nevladine organizacije Zeleni Srbije pozivaju na obustavu radova, jer bi nastavak kopanja u okolini drveta moglo nepovratno da ga ošteti.