Potpuno usklađivanje propisa Srbije i EU kada je reč o zaštiti životne sredine očekuje se do 2030. godine, a umesto ranije najavljivanih 1.150 evra, ukupni trošak usklađivanja po stanovniku iznosiće 1.400 evra, rečeno je u Privrednoj komori Srbije, prenosi portal Euractiv. Da bi se zakoni uskladili biće potrebno oko 10,6 milijardi evra, a sredstva će biti obezbeđena iz evropskih fondova, donacija, bankarskih zajmova, kao i budžeta lokalnih zajednica i Republike Srbije.

Prvog dana februara počelo je obeležavanje naftnih derivata u Srbiji, kako bi se stalo na put nelegalnoj prodaji goriva, kao i prodaji goriva koja ne zadovoljava propisani kvalitet. Iz Ministarstva energetike, kažu da bi markiranje naftnih derivata trebalo da uveća budžetske prihode za oko 40 miliona evra.

„Usklađivanje Srbije sa zakonima u poglavlju 15, koje se bavi energetikom, biće od ključnog značaja za napredak ka članstvu u EU“, izjavio je Majkl Devenport, šef Delegacjie EU u Srbiji, prenosi portal BizLife. Korak ka tome predstavlja i završeni projekat izgradnje kapaciteta Agencije za energetiku Srbije (AERS), koji je Evropska unija finansirala sa 1,5 miliona evra.

Usvojena rezolucija Evropskog parlamenta u kojoj se navodi da „Srbija u protekloj godini nije napredovala“ i da je „stalno kasnila u praktičnoj primeni okvira za obnovljive izvore energije“, otvorila je pitanje gde se Srbija zapravo nalazi kada je reč o ovoj temi. Dok su Evropski parlament i domaće ekološke grupe poput Centra za ekologiju i održivi razvoj (CEKOR) zabrinuti zbog loših ocena koje su upućene na račun sektora energetike, kao i oblasti životne sredine, iz Ministarstva energetike poručuju da ne postoji dovoljno činjenica koje bi potkrepile ocenu iz Deklaracije Evropskog parlamenta o izostanku napretka i stalnom kašnjenju“, prenosi dnevni list Danas.

Izreka da je kod komšije trava uvek zelenija, ne može se primeniti na stanje u energetskom sektoru kod naših suseda u BIH. Činjenica je da su od 1995. godine svi zainteresovani za ulaganje u obnovljive izvore energije čekali na donošenje Zakona o korišćenju OIE, koji je konačno usvojen u septembru prošle godine. Zakon koji treba da stupi na snagu u martu 2014, je površan i uzrok nezadovoljstva članova Asocijacije proizvođača električne energije iz obnovljivih resursa (APEOR), ali njihove muke tek tu počinju, prenosi portal SeeBiz.

Glavni raspon mosta koji povezuje obale beogradskih naselja Zemun i Borča juče je spojen, a svi radovi na mostu na Dunavu trebalo bi da budu završeni do 27. decembra ove godine. Ministar saobraćaja, Aleksandar Antić je najavio i da će do septembra 2015. godine biti završene i pojedine pristupne saobraćajnice od Zrenjaninskog puta do Pančevačkog mosta.

„Srbija u protekloj godini nije napredovala i stalno je kasnila u praktičnoj primeni okvira za obnovljive izvore energije“, ocena je Evropskog parlamenta predstavljena u rezoluciji o napretku Srbije u 2013 godini. Loša ocena stigla je ne samo na račun sektora energetike, već i za oblast životne sredine i klimatskih promena, u kojoj je ipak ostvaren mali napredak.

Modernizacija železničke pruge Pančevački most - Pančevo počinje u martu, a 2016. godine biće završeni radovi koji će omogućiti putnicima da za samo osam minuta stignu od Pančevca do Pančeva. Projekat obuhvata i izgradnju drugog železničkog koloseka, koji bi rasteretio prugu, jer će vozovi saobraćati na posebnim kolosecima za svaki smer.

Ulaganjem u postojeće hidro-objekte kao što su HE Đerdap, Bajina Bašta i Zvornik, Eletroprivreda Srbije planira revitalizaciju malih hidrolelektrana i izgradnju novih. Osim u hidrosektor, EPS će ulagati i u solarnu energiju i vetar, pa je u toku izrada tehničke dokumentacije za izgradnju vetroelektrane kod Kostolca i male solarne elektrane, najavio je Dušan Živković, direktor direkcije EPS za obnovljive izvore energije. 

Donacijom kompanije Contintenal Wind Serbia (CWS) u vrednosti od 3,5 miliona evra biće izgrađena putna mreža od 50km na teritoriji opštine Kovin, koji su od velikog značaja za izgradnju budućeg vetroparka Čibuk 1. Sporazum o donaciji za rekonstrukciju 35 kilometara postojećih atarskih puteva uz koje će biti izgrađeno i 15 kilometara novih pristupnih saobraćajnica, potpisale su predsednica opštine Kovin, dr Gordana Zorić i Ana Brnabić, direktorka kompanije CWS.

Potpisivanje ugovora o izgradnji atarskih puteva daje vetar u leđa kako investitorima, tako i lokalnim samoupravama, da će realizacija jedne od najvećih investicija u Srbiji biti u sledećoj godini kao što je najavljeno.