Jedan od najvećih ekoloških problema u Srbiji je neodgovarajuće postupanje sa otpadom, poruka je druge debate održane u organizaciji Centralno-evropskog foruma za razvoj i Privredne komore Srbije na temu „Upravljanje industrijskim otpadom u Republici Srbiji“. Na skupu koji je okupio predstavnike vladinih i nevladinih institucija, istaknuto je da je potrebno što pre izgraditi postrojenja za upravljanje opasnim i neopasnim otpadom iz industrije.

U Srbiji je oko tri miliona objekata energetski neefikasno, odnosno tek svaka deseta zgrada zadovoljava standarde o racionalnoj upotrebi energije, kaže Dragoslav Šumarac, predsednik Skupštine Inženjerske komore Srbije. Kako prenosi Euractiv, Srbija može do 2020. godine da poveća udeo efikasnih objekata na 50 odsto postojećih zgrada, ali je za to potrebno oko 1,6 milijardi evra.

Otvaranje energetskog tržišta građanima Hrvatske je donelo deset odsto nižu cenu struje od one koju nudi državni snadbevač, ali to neće biti slučaj u Srbiji, prenosi Blic. Naime, kako poručuju iz EPS-a, građani Srbije neće imati nikakve pogodnosti nakon otvaranja tržišta struje i za domaćinstva, zato što već sada plaćaju nižu cenu energije od domaćinstava u regionu.

Zrenjanin, Negotin, Bajina Bašta, Trstenik, Šabac, Priboj, Čačak i Jagodina su lokalne samouprave koje treba da odluče hoće li njihove toplane od iduće godine koristiti biomasu kao energent. Nemačka razvojna banka KfW obezbedila je povoljan kredit od 100 miliona evra za adaptaciju postrojenja u ovim gradovima, prenosi portal eKapija.

Nacrt Zakona o energetici predviđa otvaranja tržišta električne energije od 1. jula ove godine ili najkasnije danom stupanja na snagu novog zakona, rekla je ministarka energetike u ostavci, Zorana Mihajlović u intervjuu za dnevni list „Politika“. Ona je dodala da će usvajanje ovog zakona biti jedan od prioriteta budućeg parlamenta.

Potpuno usklađivanje propisa Srbije i EU kada je reč o zaštiti životne sredine očekuje se do 2030. godine, a umesto ranije najavljivanih 1.150 evra, ukupni trošak usklađivanja po stanovniku iznosiće 1.400 evra, rečeno je u Privrednoj komori Srbije, prenosi portal Euractiv. Da bi se zakoni uskladili biće potrebno oko 10,6 milijardi evra, a sredstva će biti obezbeđena iz evropskih fondova, donacija, bankarskih zajmova, kao i budžeta lokalnih zajednica i Republike Srbije.

Prvog dana februara počelo je obeležavanje naftnih derivata u Srbiji, kako bi se stalo na put nelegalnoj prodaji goriva, kao i prodaji goriva koja ne zadovoljava propisani kvalitet. Iz Ministarstva energetike, kažu da bi markiranje naftnih derivata trebalo da uveća budžetske prihode za oko 40 miliona evra.

„Usklađivanje Srbije sa zakonima u poglavlju 15, koje se bavi energetikom, biće od ključnog značaja za napredak ka članstvu u EU“, izjavio je Majkl Devenport, šef Delegacjie EU u Srbiji, prenosi portal BizLife. Korak ka tome predstavlja i završeni projekat izgradnje kapaciteta Agencije za energetiku Srbije (AERS), koji je Evropska unija finansirala sa 1,5 miliona evra.

Usvojena rezolucija Evropskog parlamenta u kojoj se navodi da „Srbija u protekloj godini nije napredovala“ i da je „stalno kasnila u praktičnoj primeni okvira za obnovljive izvore energije“, otvorila je pitanje gde se Srbija zapravo nalazi kada je reč o ovoj temi. Dok su Evropski parlament i domaće ekološke grupe poput Centra za ekologiju i održivi razvoj (CEKOR) zabrinuti zbog loših ocena koje su upućene na račun sektora energetike, kao i oblasti životne sredine, iz Ministarstva energetike poručuju da ne postoji dovoljno činjenica koje bi potkrepile ocenu iz Deklaracije Evropskog parlamenta o izostanku napretka i stalnom kašnjenju“, prenosi dnevni list Danas.

Izreka da je kod komšije trava uvek zelenija, ne može se primeniti na stanje u energetskom sektoru kod naših suseda u BIH. Činjenica je da su od 1995. godine svi zainteresovani za ulaganje u obnovljive izvore energije čekali na donošenje Zakona o korišćenju OIE, koji je konačno usvojen u septembru prošle godine. Zakon koji treba da stupi na snagu u martu 2014, je površan i uzrok nezadovoljstva članova Asocijacije proizvođača električne energije iz obnovljivih resursa (APEOR), ali njihove muke tek tu počinju, prenosi portal SeeBiz.