Od prvog septembra ove godine informatika bi trebalo da bude uvedena kao redovan predmet od petog razreda u osnovnim školama u Srbiji. Poslednjih nekoliko godina, informatika je bila izborni predmet. U modernom vremenu, u kome je tehnološki razvoj dominantno prisutan, ovo nije bio logičan izbor, ali borba da se informatika vrati u redovne predmete nije bila kratka, ni jednostavna.

U Osečini, nedaleko od Valjeva, kompanija Detal proizvodi pelet o bukovog drveta, odnosno od otpada. Ideja za pravljenje peleta proistekla je iz porodičnog biznisa pravljenja nameštaja koji postoji više od 30 godina.

Zdrava hrana i organski proizvodi su termini koji se danas često koriste u svakodnevnom životu. Često kao fenomen zdravijeg života, a često i kao nešto za šta je potrebno izdvojiti više novca a i vremena. Kompanija Beyond iz Niša napravila je liniju zdravih namirnica i gotovih obroka kako bi omogućila svima koji žele da se hrane zdravo da to čine lakše i brže.

U vojvođanskom mestu Čurug, nadomak Novog Sada na preko 30 hektara prostire se jedna od najvećih organskih stočnih farmi u Evropi, Global Seed. Na ovoj farmi koja zatvara ceo krug organske proizviodnje živi oko 2000 krava koje daju organsko mleko i žive u kompletno organskom okruženju.

Ekspanzija IT sektora dešava se svakodnevno u celom svetu. Ali, kako se razvijaju nove informacione tehnologije, softverska rešenja i aplikacije, tako se i uočava ogroman prostor za ljude koji bi radili u ovoj industriji. Prostor za veću promociju zapošljavanja u sektoru informacionih tehnologija i potreba za ulaganjem u takva radna mesta postoji i kod nas.

Dobrobit životinja je jedna od glavnih okosnica evropskih i svetskih zakona. Zanemarivanje, uskraćivanje hrane, pića i skloništa vodi se kao zlostavljanje i u svim uređenim zemljama je kažnjivo, a kazne su drakonske. U Srbiji, deo ovakvih krivičnih postupaka uređuje zakon o doborbiti životinja, a deo krivični zakon.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Svakog minuta na internetu nastane 784 novih sajtova, dogodi se milion i po pretraga na Googlu, bude poslato skoro tri miliona novih e-mailova, postavljeno oko 170.000 fotografija, skinuto oko 40.000 aplikacija, označeno oko tri miliona lajkova i napisano 375.000 novih twitova.  Ali šta je sa nasleđem, sa sadržajima nastalim pre postojanja web- a ili sa sadržajima koji primarno ne nastaju na internetu? 

 

 

 

 

 

 

 

Koncept evropske prestonice kulture isprva je bio zamišljen kao manifest velikim gradovima sa bogatom kulturnom istorijom. Posle Atine, Firence, Amsterdama, Berlina i Pariza, početkom devedesetih, ovaj koncept je promenjen u korist manjih gradova, u kojima je kriza nastupila u kulturnoj, ali i u ekonomskoj i socijalnoj sferi. Pre svega, ideja je u demetropolizaciji kulture, tako da prestonice kulture više nisu glavni gradovi bogati kulturnim sadržajima i dešavanjima, a retko su to i univerzitetski gradovi, koji okupljaju mlade.

 

 

 

 

 

 

Surova statistika možda obeshrabruje mlade srpske preduzetnike da započnu sopstveni biznis ili mi jednostavno još uvek nismo razvili pravi preduzetnički duh, preduzetništvo kao smisao života i način razmišljanja? Grana u kojoj je preduzetnički biznis trenutno najzastupljeniji su svakako informacione tehnologije; neki kažu da je to zbog minimalnih ulaganja koja su potrebna za razvoj posla. Po statistici, 9 od 10 startap kompanija uspe. 

Govorne tehnologije su deo najvećih tehnoloških izazova savremenog života. Svakodnevno se susrećemo sa njima u vidu govornih automata, kol centara i različitih glasovnih sinteza, a imaju svoju primenu i u humanom smislu. Podrške korisnicama širom sveta, svih usluga koje se na tržištu nude, najčešće se pružaju upravo putem govornih tehnologija.